Jesen samuraja

Poseta premijera Japana Šinza Abea Beogradu značajna je iz mnogo razloga. S jedne strane, prvi i poslednji put je predsednik vlade Zemlje izlazećeg sunca ovde zvanično boravio pre 31 godinu, kada je Jasuhiro Nakasone iskoristio priliku da iz Beogradskog univerziteta pozove Ronalda Regana i Mihaila Gorbačova da nastave pregovore o nuklearnom razoružanju. Isti za volju, prvo je Abeov i Nakasoneov prethodnik Masajoši Ohira došao da oda počast na sahrani Josipa Broza Tita, ali je osnovano pretpostaviti da tada nije bilo mnogo prostora za razgovor o spoljnotrgovinskoj razmeni i jačanju diplomatskih odnosa. S druge strane, Abe i svita čelnika nekoliko japanskih kompanija u Srbiju dolaze kao predstavnici treće najsnažnije svetske ekonomije, te se nameće pitanje kakvu su korist iz ove posete uopšte mogli da zamisle, a kamoli ostvare. Ovo je ujedno i njegova prva poseta nekoj od zemalja Zapadnog Balkana, a odvija se u okviru evropske turneje. S treće strane, protokolarni i sasvim očekivani spisak međusobnih komplimenata i zahvalnica – te „Vučić odlično poznaje Japan“, te „Tokio nam pomogao nakon poplava“, te „Srbija nam pomogla posle zemljotresa“, te „Mnogo sreće na evropskom putu“ – začinjen je i željom našeg predsednika da se Srbija približi „abenomiksu“, Abeovoj ekonomskoj politici pojačane javne potrošnje, monetarnog popuštanja i strukturnih reformi. Ovo usaglašavanje bi se uz nešto domaštavanja ugradilo u već postojeće sličnosti između dva političara. Recimo, nije poznato koliko se puta Šinzo Abe rukovao s Donaldom Trampom, ali se zna da zajedno igraju golf i da je Abe Trampa posetio i pre no što je američki predsednik bio inaugurisan. Kao i Vučić, Abe je istovremeno u dobrim odnosima i s Vladimirom Putinom, pa se može desiti i da Abe i Putin konačno potpišu primirje između Rusije i Japana kojim bi Drugi svetski rat za ove dve zemlje i zvanično bio završen, što već tri četvrti veka otežavaju teritorijalna sporenja oko Kurilskih ostrva. Uz geopolitičko nesvrstavanje – sam Abe često govori o Japanu kao o idealnom mestu za „panoramsko sagledavanje sveta“ – i jačanje saradnje sa ove dve sile, Južnom Korejom, Australijom i Indijom, Abeova odbrambena politika koketira s vojnom neutralnošću, premda je naklonost jasnija spram NATO-a nego spram tursko-rusko-iranske osovine u nastajanju. Čak i na nivou zvaničnih dokumenata usvojenih 2010, japanska bezbednosna strategija manje barata s Rusijom kao starostavnim neprijateljem, a više pažnje obraća na Kinu. Politička lukavština struji kroz grane Abeove porodične loze. NJegov deda Nobusike Kishi bio je član japanske vlade tokom Drugog svetskog rata. To što je nakratko bio uhapšen, iako nikada nije bio optužen za ratne zločine, nije ga osujetilo da se posle rata uspešno preporuči za mesto premijera odakle je rukovodio posleratnom obnovom i približavanjem zapadnom svetu. NJegov otac Šintaro Abe bio je šef diplomatije. Sam Šinzo Abe je prvi put 2006. stupio na premijersko mesto, što ga je činilo najmlađim japanskim premijerom i prvim rođenim posle Drugog svetskog rata. Već godinu dana kasnije je napustio funkciju, da bi se na nju vratio 2012. godine. Šest godina kasnije, u Srbiju dolazi ponajpre zbog jačanja ekonomske saradnje. Tokom prošle godine, japansko-srpska trgovinska razmena iznosila je 135,6 miliona evra. Najviše smo uvozili japanskih putničkih automobila i mašina, a na ostrva smo izvozili duvan i prehrambene proizvode, koji su ujedno i naš najveći potencijalni adut u ovoj razmeni, budući da Japan godišnje uveze hrane u vrednosti od 74 milijarde dolara. Čak 170 miliona evra „teška“ investicija Japan tobako ujedno je i najveća japanska u Srbiji, a slede ih proizvodni pogon Panasonika i grinfild investicija Jazaki u Šapcu, koji će zaposliti 1.700 ljudi. Nedavno je s japanskim firmama potpisan i dogovor o projektu odsumporavanja u termoelektrani „Nikola Tesla“, kao i projekat za preradu otpada u Vinči. Inače, ukupna novčana pomoć koja nam je iz Japana stigla od 1999. iznosi nešto više od 490 miliona evra. Za te pare, Abea je valjalo ugostiti makar dva puta.