Šta bi to zaštitnik trebalo da zna

Povodom reakcije zaštitnika građana na tekst „Slučaj pokušaja otmice Ksenije Radovanović, zaštitnik građana na delu“, pod naslovom „Nisam uticao na konačan ishod”, koja je objavljena u vašem listu 11. januara 2018. godine, osećam potrebu da iznetu suvoparnu hronologiju popunim neiznetom sadržinom. Tog 25. juna 2016. godine, uoči početka protesta inicijative Ne da(vi)mo Beograd, presrele su me dve osobe, predstavile se kao policajci, odbili da pokažu službene legitimacije i insistirali da uđem u njihov auto. Nije ih uplašilo kada sam događaj prijavila policiji. Baš suprotno, jedan od njih je zatim pretio policajcima. Kako je kasnije saopštilo Tužilaštvo, dvadesetjednogodišnji Nikola Davidović, tada ipak nije priveden zahvaljujući telefonskoj urgenciji pomoćnika načelnika Policijske uprave, Miloša Stankovića. Zatim je Nikola nastavio da me prati, a pripadnici MUP su ponovo intervenisali. Nikola je ostao na slobodi do kraja protesta. Policajac koji je u izveštaju opisao čitav događaj, dobio je prekomandu. NJegov kasniji iskaz ne sadrži ništa od početnih informacija, ali se od reči do reči poklapa sa iskazom već pomenutog nadređenog. Policajac koji je ćutao, zadržao je radno mesto. Par nedelja kasnije, presrela me je grupa momaka, pozvala po imenu i pretila batinama. Službenik policije kojem sam prijavila događaj, odbio je da zapiše moje ime, uz komentar: „Nisam ti ja birao čime ćeš da se baviš.“ U narednim mesecima, broj pretnji nasiljem koje mi, aktivisti i aktivistkinje inicijative Ne da(vi)mo Beograd, dobijamo putem društvenih mreža, počeo je da se umnožava. Organizovano prisustvo paralelnih struktura protestima postajalo je sve očiglednije. Osobe u civilu nisu se krile ni na drugim mestima, pa smo primetili da nas prate tokom razgovora sa novinarima, ali i obavljanja svakodnevnih aktivnosti. Ovoj vrsti nadzora bili su izloženi i članovi moje porodice. Svi događaji su prijavljeni policiji i nadležnim tužilaštvima, ali svi do jednog su ostali bez reakcije. Dokumentacija o njima bila je sastavni deo pritužbe zaštitniku građana, a obavešten je i o svakoj novoj pretnji i pokušaju zastrašivanja. Ipak, doneo je zaključak da ja ne trpim „značajne štetne posledice“. MUP-u nije upućeno čak ni formalno upozorenje, a meni je upućena zahvalnica jer sam unapredila rad zaštitnika građana. Pristajem da jul 2017. godine, odnosno trenutak kada je Zoran Pašalić postao zaštitnik građana, označimo kao početak nove ere. Ukoliko je potrebno dodatnih šest meseci da se on zaista upozna sa sadržinom predmeta, ja ću uložiti dodatni doprinos unapređenju ove institucije i izdržati da se, za toliko, i dalje osvrćem preko ramena dok hodam ulicama Beograda aktivistkinja Inicijative Ne da(vi)mo Beograd