Podmuklica postoji

Redovni čitaoci ove rubrike verovatno se sećaju imena Zoranke Karapavlović, koja je, ako izuzmemo Maticu srpsku, najstroži jezički cenzor u Novom Sadu. Ona mi povremeno šalje pakete isečaka iz novina, oglasa, reklama, programa, sa zaokruženim rečima uz propratni komentar olovkom. Ako je u pitanju neka knjiga iz njene obimne lektire, ne mrzi je da iskopira stranicu sa „sumnjivim“ izrazom. Zorankina omiljena lektira su grčki i latinski klasici u prevodu. Među njima je i Jugurtin rat od Salustija, rimskog istoričara iz I veka pre naše ere (kod nas preveden 2004, i to sa štamparskom greškom na naslovnoj strani, jer je ime autora izašlo kao „Gaj Salusije Krisp“, bez slova „t“!). Na strani 120, u rečenici „Ta podmuklica od Jugurte me je očito uhodila i doznala kuda se krećem“, Zoranka je podvukla reč „podmuklica“, tvrdeći da tako nešto ne postoji. U Matičinom jednotomniku zaista je nema, ali to je verovatno slučajan propust, jer je zabeležena u drugim rečnicima i uklapa se u niz izvedenica sa sufiksom -ica, uglavnom negativnog značenja, koje su gramatičkog ženskog roda, ali se najčešće primenjuju na muškarce: izelica, pijanica, gladnica, ulizica, udvorica, izdajica, tvrdica, škrtica, poturica i tako dalje. Sličnu sumnju naše čitateljke izazvala je i rečenica gde se govori o pripremi nekog napada: „Zajednički se dogovore i sve utanače za preksutradan, na praznik koji se slavi u celoj Africi...“ Za reč „preksutradan“ Zoranka tvrdi da „nigde nije pročitala takvu kovanicu“. Takav prilog, međutim, postoji u rečnicima, a u odnosu na prek(o)sutra ima isto relativno značenje kao i sutradan prema sutra: ne znači „dva dana od danas“ nego „dva dana posle dana o kome smo govorili“. Najzad, tu su i rečenice: „Numiđanin je tamo stigao po dogovoru, nenaoružan. Čim je dat znak, napadoše ga zasednici, sa svih strana i jednovremeno.“ U šestotomnom rečniku postoje zas(j)ednik i zas(j)edač, oba definisana „onaj koji čeka u zasedi“, svaki s po jednim primerom iz starijih hrvatskih tekstova. Danas takve reči nisu nimalo uobičajene, ali se ne može reći da ne bi dobro poslužile, naročito istoričarima, ratnim dopisnicima i novinarima koji opisuju gradske „sačekuše“. Još nekoliko primera iz paketa naše čitateljke videćemo sledećeg puta.