Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   18.11.2018. 01:28
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
Уводник
Јубилеји

Не знам да ли би данас Брана Петровић поновио да НИН читају они који утичу и да би, по том критеријуму, већ сада један примерак задовољио тржиште. Ако би, мислим да знам коме би наменио тај примерак

У Србији, у којој се на прсте једне руке могу набројати дневни листови који су успели да направе 3.500 бројева, НИН је догурао до тог јубилеја и то само дан пре него што ће се навршити 83 године од изласка првог броја, 26. јануара 1935. Било би у архиви више примерака да после 26 бројева, у септембру 1935. НИН није забрањен. Очито се ни оно што су радили први оснивачи Војислав Вучковић и Светозар Поповић није свиђало тадашњим властима. Као што се, по свему судећи, оно што ми радимо данас не свиђа актуелним властима. Можда се због тога нико од министара и других високих функционера није удостојио да дође ни на свечану доделу 64. НИН-ове награде за роман године. А требало је, јер је та награда старија и важнија и од њих, и од нас који сада радимо у НИН-у.

Тако је, додуше, по правилу, био случај и раније. Нама у госте долази само опозиција. И садашња власт је долазила док је била - у опозицији. А ни садашња опозиција, док је била власт, углавном није долазила. Мени то некако говори да смо ми на правом путу, а да они, чим се дочепају власти, забораве шта је основни задатак медија.

Руку на срце, тако је изгледа одувек било. Ни у 2500. броју тадашњи главни уредник Стеван Никшић није могао да се посвети само јубилеју, већ је морао да се позабави и злогласним Законом о информисању, који је власт донела „само због жеље да и на овај начин утиче на оне који читају новине - да им се законом, дакле силом и принудом, пропише шта могу, а шта не могу да читају“. Данашња власт има много лакши задатак - између хлеба и млека са једне и новина са друге стране многи људи и немају избора.

Неке ствари се пак нису промениле за скоро шест деценија, од 500. броја НИН-а. Тада се писало о привредном криминалу, о томе како су директори друштвених фирми својим предузећима преко фиктивних лица продавали сопствени индустријски отпад. Можда је то исти онај опасни отпад који је ових дана откривен на запарложеним њивама поред Обреновца, мада ће пре бити да су се у ту прљаву игру укључили неки нови играчи.

У 1500. броју се нашироко расправљало о докторатима, а нарочито плагијатима и инфлацији академских титула. Хммм, изгледа да се од 7. октобра 1979. до данас ама баш ништа није променило, осим имена и функција људи чији су докторати спорни. Надам се да главни уредник НИН-а пред крај 2027. неће са жалом констатовати да се о спорним докторима наука писало и пре једне, и пре пет деценија. И ником ништа.

„Време у којем излази 3000. број НИН-а није време за велика весеља“, писао је тадашњи главни уредник Слободан Рељић. А сада? Не чини ли вам се да то више важи за 2018. него за 2008. годину? Још је Рељић писао: „Само ретки успевају да прођу толике капије, кривине и вирове, преживе ударе и подметања. Три хиљаде недеља најоштрије провере - то је резултат!“

И у протеклих 500 недеља било је, богами, удара и подметања, а сваки број НИН-а је изложен најоштријој - провери читалаца. Без њихове подршке не би га ни било. Са њима, не сумњам да ће НИН преживети до нових јубилеја, 4000. броја, 100. рођендана...

Онима којима НИН смета можда ће помоћи подсећање на речи песника, некадашњег колумнисте НИН-а Бране Петровића. „НИН никада није имао (баш) много читалаца. Али то је била елита, боли глава. Однос између НИН-а и широке читалачке публике, један од НИН-ових главних уредника овако је формулисао: `НИН читају они који утичу, а не они на које се утиче`. Иронијски, али прецизно и тачно. По том критеријуму, међутим, већ сада би ЈЕДАН примерак задовољио тржиште“. Не знам да ли би данас, да је жив, Брана Петровић поновио ове речи. Ако би, мислим да знам коме би наменио тај један примерак. Знам, такође, да нас и даље читају они који утичу. Неки читају и углавном се нервирају, али не слушају.

Можда би, за промену, помогло да све аргументоване критике схвате као добронамерне, са циљем да нам свима буде боље. Јер НИН ће наставити да критикује сваку власт за све што може да буде још боље. Све док Србија заиста не стигне развијене европске земље. Без обзира да ли ће нам за то бити потребно 10, 20 или 500 година. Што се пре свака власт у Србији на то навикне, лакше ће јој бити са нама. А и нама са њима. Поготово што сам, упркос свему, уверен да правити озбиље новине у неозбиљним временима, ипак, није залудан посао.



Милан Ћулибрк


Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Петар Матијевић, бизнисмен

Нисам „краљ меса“, већ туге, муке и проблема.

Прочитајте све мисли
bg