Od balona do miliona

Kriptovalute, zahvaljujući najstarijoj među njima - bitkoinu, privlače veliku pažnju građana širom planete, iako mnogima još uvek nije jasna njihova ekonomska funkcija, na kojoj vrsti tehnologije se zasnivaju i u čemu je tajna njihovog prihvatanja kao sredstva za plaćanje, čak i ulaganje. Jedino je izvesno da se radi o jednom od najvećih društvenih eksperimenata, u kojem učestvuje nekoliko desetina miliona ljudi. A kao i sa svakim eksperimentom, ne zna se kakav će biti konačan ishod. Nedavno, dok su se njihove cene duplirale na nedeljnom nivou, ugledni ekonomisti poput nobelovca DŽozefa Stiglica, upozorili su da je u pitanju klasičan „balon“, Ponzijeva (piramidalna) šema i da bi kriptovalute trebalo zabraniti. Problem je, međutim, u tome da li je sada, kada je duh pušten iz boce, moguće i u kojoj meri regulisati njihovu upotrebu. Kriptovalute su sve prihvaćenije i zbog vrednosti inovacije, koja je u njima sadržana i koju neki korisnici prepoznaju. One funkcionišu na osnovu blokčejn (blockchain) tehnologije i predstavljaju sastavni deo otvorenih, svima dostupnih lanaca zapisa (blokova) podataka. Blokčejn tehnologija predstavlja inovativni način čuvanja podataka na decentralizovan način, koja u sebi kombinuje elemente kriptografije, teorije igara, pogodnosti internet komunikacije i – ekonomske principe. Konkretno, umesto da bilo koji posrednik, recimo banka, čuva podatke o stanju na vašem i računima svih građana, i kada joj uputite nalog za plaćanje sa vašeg računa, u okviru uređenog platnog sistema, opet na jednom mestu (centralizovano) pošalje ovu informaciju do banke u kojoj je račun onoga kome želite da platite, blokčejn omogućava da informacija o stanju na vašem računu, kao i sve prethodne transakcije sa konkretnom jedinicom valute, bude u vašem elektronskom novčaniku (eWallet), kao i na hiljadama drugih računara širom mreže, u vidu lanca blokova. Uz to su sve ove informacije svima javno dostupne, ali su identiteti svih učesnika u vidu pseudonima. Zatim, ako hoćete da platite, informacija o vašem platnom nalogu se uz podršku mnoštva različitih računara pojedinačnih učesnika u sistemu širom sveta, međusobno povezanih internetom, zahvaljujući algoritmu za proveru tačnosti transakcije – potvrđuje, pa zapisuje dodavanjem na postojeći lanac, uz pomoć algoritma za beleženje podataka koji sadrži elemente kriptografije, kao novi blok (informacija) u kojem su sve transakcije koje su se desile u toku istog vremenskog intervala od oko desetak minuta. Ovako dopunjen lanac se onda, osim u novčaniku onoga kome ste poslali novac, dopunjava kod svih onih koji imaju na svom računaru kopiju celog blokčejna, čime se stvaraju na hiljade rezervnih kopija (bekapa) cele baze podataka i ovakva informacija ostaje zauvek zapisana. Vaš identitet je u ovakvom sistemu nepoznat, jer samo vi znate da je u pitanju vaša adresa sa kojom (poput broja računa u banci) učestvujete u razmeni informacija o transakcijama - plaćanjima. Sistem je, pored toga što je za pojedince anoniman, ujedno i transparentan - svi učesnici u sistemu mogu da vide sve dosadašnje transakcije i poreklo svakog pojedinačnog „novčića“ kojim se obavljaju transakcije. Da bi uopšte postojao ovakav sistem, decentralizovan u pogledu beleženja i obrade podataka - niko ga centralno ne održava i za to naplaćuje učesnicima proviziju ili drugu vrstu nadoknade - osmišljene su kriptovalute. U njima se svima koji svojim memorijskim prostorom i procesorskom snagom održavaju ceo sistem zapravo isplaćuje nadoknada za „rudarenje“ (mining), čime je stvoren ekonomski podsticaj za pošteno učestvovanje u ovom socijalnom eksperimentu. Na ovaj način je sistem dvojnog knjigovodstva, u kome se transakcije plaćanja beleže i kod pojedinca ili firme kao vlasnika novca i kod posrednika – banaka, zamenjen sistemom „trojnog“ knjigovodstva, ali bez posrednika – transakcije se beleže kod dve strane u transakciji uz (treću) informaciju o verifikaciji, kojom se potvrđuje da takva transakcija ranije već nije realizovana i da onaj koji plaća ima novac koji je predmet naloga. „Tržišna kapitalizacija“ - ukupna vrednost do sada kreiranih bitkoina, koji je prema ukupnoj „novčanoj masi“ i najveća kriptovaluta, početkom januara bila je oko 300 milijardi evra. Ona je 60 puta veća od novčane mase dinara u Srbiji i odgovara novčanoj masi neke od bogatijih evropskih zemalja. NJu održavaju milioni „rudara“ koji rešavaju algoritam za šifrovanje novih blokova, čime se kreira „heš“ (hash) i nekoliko hiljada „čvorišta“ (full node) koji imaju kopije svih ikada sprovedenih transakcija posredstvom kojih „rudari“ proveravaju validnost adresa pošiljaoca i primaoca i posedovanje bitkoina koji su predmet transakcije. Da bi se transakcija odobrila, protokol predviđa da je njena tačnost ispunjena na više od 50 odsto čvorišta, što sistem čini izuzetno pouzdanim u pogledu tačnosti i rizika od pronevera. Dakle, elementi inovacije zvane blokčejn, čiji su sastavni deo kriptovalute, jesu onlajn direktna povezanost svih učesnika koji stupaju u transakcije - razmenu informacija; pseudoidentiteti svih učesnika, koji iznajmljuju memorijski prostor i procesorsku snagu velikog broja računara povezanih internetom; algoritam za racionalno i pouzdano decentralizovano beleženje transakcija na memorijskim jedinicama svih učesnika i sistem nagrađivanja „rudara“ koji održavaju sistem. Zašto se kriptovalute prihvataju kao vrsta novca, u čemu je njihova ekonomska logika? Školska definicija novca izvodi se iz njegove tri funkcije - obračunske jedinice (za izražavanje svih drugih cena), sredstva za plaćanja i sredstva za čuvanje vrednosti. Da bi danas, kada ne važi zlatni standard, nešto predstavljalo novac, ono mora biti sveprihvaćeno. Za to je potrebno, ali ne i dovoljno, da se nešto dekretom, zakonom proglasiti valutom. Potrebno je da postoji i poverenje. U suprotnom, u nedostatku poverenja u neku valutu građani „beže“ u druge. Od nastanka bitkoina stalno raste broj korisnika kriptovaluta (danas postoji oko 1.300 različitih kriptovaluta), a paralelno sa tim sve do sredine decembra – kada se „kurs“ bitkoina približio granici od 20.000 dolara - uglavnom je, uz povremene oscilacije, rasla i njihova vrednost u odnosu na druge svetske valute. Masovna upotreba može se posmatrati kroz korišćenje kriptovaluta kao sredstva plaćanja (kupite nekoliko bitkoina, itirijuma ili dodžkoina i plaćate u prodavnicama koje ih primaju ili ih pošaljete nekome na drugom kraju planete kao doznaku ili za plaćanje uvoza), i instrumenta za ulaganje (da bi se sačuvala i uvećala vrednost imovine, naročito u situaciji kada su kamate na štednju skoro ravne nuli). Ove virutelne, za razliku od običnih valuta, ne kreira diskreciono jedna centralna banka, koja se brine da ne dođe do preteranog rasta cena u privredi i da valuta koju kreira izgubi vrednost. Kriptovalute se kreiraju prema određenim, unapred definisanim pravilima, kao nadoknada za one koji održavaju sistem, a ekonomska logika se bazira na tome da korist bude veća od troška, da donosi zadovoljavajući realni prinos na ulaganje. Ovakva logika može pomoći da se bolje razume da li je u pitanju novi „balon“ (da je cena imovine u velikom raskoraku sa njenom realnom vrednošću) ili je rast cene osnovan, u skladu sa sve većim prihvatanjem i upotrebnom vrednošću ove inovacije, ali još nema konačnog odgovora na ovo pitanje. Najveći trošak kreiranja kriptovalute i održavanja sistema svodi se na troškove računa za električnu energiju, koja se koristi za rad računara za „rudarenje“ i za hlađenje prostorija u kojima se računari nalaze. Tu je i trošak opreme i prostorija u kojima je ona smeštena. I sve to puta veliki broj centara na kojima se održava sistem u okviru jedne kriptovalute. U slučaju bitkoina, koji održavaju hiljade, možda i milioni „rudara“, procenjuje se da oni godišnje potroše struje kao ceo Urugvaj ili Danska. Tu su i troškovi plata - vremena uloženog rada ljudi koji se bave „rudarenjem“, na primer za ažuriranje softvera i slično. Sve ovo, s obzirom na to da ta tehnologija podrazumeva decentralizovano beleženje i obradu podataka na velikom broju računara, iziskuje mnogostruko više troškova od alternativnih centralizovanih sistema, na kojima počivaju transakcije koje se obavljaju sa svima klasičnim valutama. Uporediv trošak u slučaju klasičnih valuta mogao bi se izračunati kao trošak obrade podataka od strane banaka i centralnih banaka u pogledu platnog prometa, raznih posrednika u plaćanjima. Tome bi trebalo dodati i troškove centralnih banaka za vođenje monetarne politike sa ciljem da se kontroliše rast cena i očuva vrednost nacionalne valute. Kod kriptovaluta pak nema diskrecionog vođenja monetarne politike od strane centralne banke. Ono je automatizovano, uz pomoć unapred zadate formule kojom se obezbeđuje očuvanje vrednosti – još ne znamo sa kojim uspehom! Kod bitkoina je, na primer, unapred definisano da novčana masa može da dosegne maksimalnih 21 milion jedinica, što se na osnovu formule za određivanje brzine kreiranja (koja se usporava) procenjuje da će se desiti do 2140. Na ovaj način, ograničenjem ponude, postignuta je sličnost sa „zlatnim standardom“, kada se vrednost novca osiguravala vrednošću zlata, bez autonomne monetarne politike koja bi se bavila stabilnošću cena i očuvanjem vrednosti valute. Iako je teško precizno izračunati odgovarajući trošak funkcionisanja klasičnih valuta u okviru funkcija za koje se sve više koriste i kriptovalute, na prvi pogled je jasno da je to mnogo jeftiniji sistem, a i efikasnost transakcija sa klasičnim još uvek je daleko savršenija nego sa kriptovalutama, čiji algoritmi provere nameću izvesna ograničenja – u sekundi je moguće obaviti samo nekoliko transakcija sa bitkoinom, a nekoliko desetina hiljada sa klasičnim valutama. S druge strane, uprkos tom ograničenju, brzina transakcije je, ipak, na strani kriptovaluta, jer one „putuju“ svega par sekundi s kraja na kraj planete, dok je nekada potrebno i po nekoliko dana da na računu vidimo pare koje nam je neko poslao. Zašto su onda, ako se ima u vidu očigledna troškovna prednost klasičnih valuta, kriptovalute sve popularnije? Tome pre svega doprinosi niža cena transakcija – za slanje 50 do 100 evra gotovine iz Republike Srpske u Srbiju posrednici naplaćuju 1.000 dinara, što je provizija od oko 10 odsto. Posredstvom kriptovalute, moguće je da ova vrsta transakcije, nezavisno od mesta na svetu, bude skoro besplatna. Za mnoge predstavlja vrednost i činjenica da su sa kriptovalutama moguće međunarodne transakcije koje su, inače, restriktivne kada je u pitanju klasičan devizni platni promet. Odliv dohotka ili kapitala je u mnogim zemljama, pa i u Srbiju, predmet posebnih procedura i ako se one ne ispune profit i ušteđeni dohodak ne mogu da se iz jedne iznesu u drugu zemlju. Uz to, zbog anonimnosti transakcija i zaobilaženja kontrole osnova plaćanja, kojoj podleže običan bezgotovinski platni promet, na ovaj način su širom planete moguća plaćanja povezana sa prometom zabranjenih proizvoda kao što su narkotici ili oružje. Za mnoge korisnike posebno je vredno što informaciju da im pripada neki novac znaju samo oni. I samo oni mogu njime da upravljaju, bez posrednika, uz veliku otpornost na pronevere, greške, curenje podataka o ličnosti i slično. Imajući sve to na umu, može se zaključiti da su kriptovalute izgleda uspele da ujedine sve prednosti keša i bezgotovinskog plaćanja. No, sve te prednosti predstavljaju i izazov za regulatore, bez jasnog stava gde je mesto ovom izumu, da li je u pitanju roba, valuta, finansijski ili instrument za platni promet. Da li je u pitanju „balon“ koji će se ispumpati i razočarati one koji su kriptovalute koristili kao vid „štednje“, ili će oni postati novi bogataši, pitanje je „za milion dolara“. Kriptovalute su, po svoj prilici, još uvek u eksperimentalnoj fazi. Sigurno je samo da blokčejn tehnologija, kao inovacija, ima široku primenu u perspektivi i sama po sebi ima vrednost za društvo. Trenutno je mnogo razvojnih istraživanja i projekata koji se bave inovativnom upotrebom ove tehnologije u razne svrhe, koji nisu nužno povezane sa finansijskim transakcijama - na primer za zemljišne knjige, a na ovaj način se može pratiti klip kukuruza, od proizvodnje semena do hleba od baš tog kukuruza... Drugim rečima „vlasništvo“ nad ovakvom tehnologijom preko posedovanja kriptovaluta, može se ispostaviti kao pametno ulaganje. Regulatori su vidno pometeni ovom inovacijom i još se očekuje da jasno reaguju i konačno urede sistem, u meri u kojoj će to biti izvodljivo. Optimizam uliva to što i mnoge centralne banke planiraju da izdaju svoje kriptovalute, čime bi omogućile alternativni način plaćanja onome koji se bazira na bankama i drugim posrednicima. Neke zemlje su, pak, zabranile kriptovalute, druge nisu, a neke su ih proglasile valutama, a ne robom, primenjujući različite poreske tretmane. I kao što su neki regulatori posle brojnih izazova polako počeli da se nose sa tehnološkim inovacijama kao što je platforma za javni taksi prevoz Uber, verovatno će u jednom trenutku naći načina da regulišu i poslovanje sa kriptovalutama u pogledu kontrole ilegalne trgovine, oporezivanja samog „rudarenja“, tretmana kao valute, robe ili finansijske imovine... Dotle će tradicionalni posrednici i načini plaćanja, pod pritiskom konkurencije novih sajber valuta, možda pojeftiniti svoje usluge, preispitati svoje poslovne modele, možda postati transparentniji i odgovorniji prema korisnicima koji su umnogome uplašeni i razočarani tradicionalnim finansijskim sistemom nakon stresova nastalih pod velom globalne finansijske krize. Možda nije ni slučajna koincidencija da je članak još neidentifikovanog autora pod pseudoimenom Satoši Nakamoto, u kome je opisan nastanak bitkoina, objavljen neposredno posle proglašavanja bankrotstva Liman bradersa, događaja koji je bio okidač za krizu 2008. i survavanje poverenja u globalni finansijski poredak, zasnovan na finansijskim posrednicima. Uprkos nesumnjivoj vrednosti izuma na kojem se zasniva funkcionisanje kriptovaluta, obrazac rasta njihovih cena u drugoj polovini 2017. tipičan je za „balon“ koji se, po pravilu, u jednom trenutku „ispumpa“, na neki nivo cene koji više odgovara stvarnoj vrednosti ovog izuma. Drugim rečima, kada se eksperimentalna faza završi, možda je na pomolu novi (pravičniji i stabilniji?) međunarodni finansijski sistem.