Udar na državni monopol

Streloviti rast vrednosti bitkoina i nekih drugih kriptovaluta krajem 2017. izazvao je veliku pažnju širom sveta. U reakcijama je očita ogromna nesigurnost, kako da se čitava stvar shvati. Da li je bitkoin dobra valuta koje će zameniti postojeće? Ili je to neki pseudonovac, neka smicalica? Možda samo špekulativna igračka? U svemu su ključne dve stvari. Prvo, zašto se bitkoin i ostale slične valute pojavljuju? Ako postoje dolar, evro i ostale valute, čemu bitkoin? Ko uzima bitkoin zapravo glasa protiv postojećih valuta. Za to ima bar dva snažna razloga – obezvređivanje državnog novca i ograničenja slobode transakcija. LJudi širom sveta su nezadovoljni postojećim valutama. FED, centralna banka SAD, uvedena je 1913. sa idejom da stabilizuje vrednost dolara. Međutim, dolar iz 1913. danas vredi samo oko četiri centa, tj. inflacija je za 105 godina bila oko 2.500 posto. Mala je uteha što su valute Venecuele ili Zimbabvea trenutno mnogo nestabilnije od dolara i evra. Srpski dinar je od 1. januara 1994. do danas preživeo inflaciju od oko 6.080 odsto. Pri stopi inflacije od samo dva procenta godišnje, koju monetarne vlasti SAD i EU smatraju ciljnom, vrednost novca se prepolovi za samo 35 godina, a pri inflaciji od 10 odsto za samo sedam godina. Drugo, preko sistema plaćanja oficijelnim valutama država ograničava mnoge transakcije, prati vaše radnje i zadire u vaše lične i ekonomske slobode. Bitkoin nudi alternativu i time predstavlja sredstvo oslobađanja. Znači li to da je bitkoin valuta budućnosti ili sigurno pribežište za ulaganja? Na oba pitanja odgovor je ne. Ali, bez obzira na to, bitkoin je veliki udarac za današnje režime i njihove valute. U odnosu na prethodno, ovo zvuči paradoksalno, ali nije. Prvo, da li će bitkoin preživeti niko ne zna. U krajnjoj liniji, važna je ideja, a nove verzije sličnih valuta će verovatno biti savršenije. Pojedinci i firme koji su lansirali inovacije često nisu bili i oni koji će ih na kraju najviše kapitalizovati. Bitkoin ima suviše problema da bi preživeo, a ovde ću navesti samo dva. Jedan veliki problem je ograničena ponuda (najviše do 21 milion jedinica), usled čega njegova vrednost zavisi isključivo od tražnje. Velika tražnja pomera cenu enormno nagore, pad tražnje je obara. Zato on nema stabilnu vrednost, što se od dobre valute očekuje. Dakle, bitkoin je nepogodan za klasične funkcije novca: nije sigurna zaliha vrednosti, menja cenu pa nije pogodan za transakcije i računanja... Drugo, pri intenzivnom trgovanju bitkoinom dolazi do velikog kašnjenja u odvijanju transakcija, ponekad i po nedelju dana. Tako se nalog za prodaju može dati po jednoj, a do prodaje će doći najčešće po drugoj, ponekad i mnogo nižoj ceni. U fatalne teškoće ne spada to što se hakerskim akcijama mogu krasti novčane jedinice ili ometati trgovina. I standardne valute se krivotvore, a kartice hakerišu. Kome onda treba bitkoin? Onima koji hoće da zarade na kretanju njegovog kursa, da pobegnu od državne represije i zaštite svoju slobodu, makar i po cenu enormnih rizika. Naravno, koriste ga i oni koji se bave ilegalnim poslovima, ali takvi mnogo više koriste dolar, evro i druge, formalno zakonite valute. Najveći poen za bitkoin je što mnogi pojedinci žele da ga imaju, što najviše i uznemirava monetarne vlasti širom sveta. Jer, bitkoin i slične valute narušavaju monopol trgovine u nacionalnim valutama. To je do sada možda najveći izazov jedinom preostalom monopolu države u ekonomiji – onom monetarnom. To će se posebno videti ako se bitkoin tehnički usavrši i reši pitanje krute ponude ili ako se pojavi neka druga privatna, a savršenija valuta. Takav razvoj događaja neće samo podriti monetarni monopol vlasti, nego će iziskivati velike promene u oporezivanju i koncepciji javnih finansija. Da bi smanjile privlačnost takvih valuta države će morati da stabilizuju svoje valute, liberalizuju monetarne tokove, odustanu od raznih ograničenja transakcija, prestanu da prikupljaju i prate pojedince i firme preko transakcija koje obavljaju... Moraće i da snižavaju poreze, da bi smanjile sivu ekonomiju i time podsticaj da se nove valute koriste. A moraće i da imaju efikasniju policiju, jer se teret nesposobnosti policije da otkrije prekršioce ne može svaljivati na građane koji obavljaju transakcije. Dakle, bitkoin, bar za sada, nije zamena za postojeće valute, ma koliko one bile loše, ali je veliko upozorenje monetarnim i fiskalnim vlastima da moraju biti mnogo efikasnije, štedljivije i kredibilnije u svojim politikama, ako ne žele da se suoče sa gubitkom uticaja i moći. Bitkoin u najmanju ruku najavljuje velike promene koje bi IT sektor mogao da proizvede u koncipiranju društva, privrede i države u skoroj budućnosti. A bitkoin je samo jedna od liberalizujućih snaga IT sektora.