Put sa kojeg se ne skreće

Beogradski sajam izašao je iz 2017. i ušao u 2018. godinu na krilima izuzetnih poslovnih rezultata, dodatno oplemenjenih atmosferom obeležavanja dvostrukog, u svetskim razmerama vrednog jubileja – 80-godišnjice prve sajamske manifestacije, održane 1937. na prostoru današnjeg Starog sajmišta, i 60-godišnjice drugog rođenja ove kompanije, 1957, na njenoj današnjoj lokaciji. Potvrđujući i nastavljajući neprekinuti uzlazni niz uspešnih poslovnih godina, kompanija se i dodatno iskazala ne samo kao uzorna, privredno i društveno odgovorna kompanija i pouzdan zamajac celokupne srpske privrede i ekonomskog razvoja uopšte, nego i kao ozbiljan i ugledan faktor u sve obimnijoj, moćnijoj i kompleksnijoj mreži izrazito ekspanzivne sajamske industrije na globalnom svetskom planu. U snažnoj matici između imperativa privrednog i komercijalnog uspeha i tradicijom i društvenim značenjem prihvaćene društvene odgovornosti kompanije, pa čak i kada tržišni ambijent nije najpovoljniji, održano je pedesetak sajamskih manifestacija u najširem dijapazonu veličina, dometa i profila. Bilo ih je za petinu više nego prethodne godine, a pohodilo ih je gotovo 800.000 ljudi. Sve manifestacije, uključujući i one sa najvišom međunarodnom licencom i rejtingom, ocenjene su kao uspešne i primerne čak i u odnosu na poznate globalne orijentire u sajamskoj industriji. Većina njih zabeležila je veći, a neke čak i rekordni broj i posetilaca, i izlagača, i angažovanog sajamskog prostora. To se posebno odnosi na velike, tradicionalne sajamske oslonce kao što su sajmovi turizma, automobila, građevinarstva, tehnike, knjiga ili nameštaja, od kojih je svaki pojedinačno potvrdio svoj nesumnjivi deo svojevrsnog sajamskog kulta. Poštujući vlastiti poslovni prioritet - kontinuirano i sistematsko podizanje nivoa usluga i poboljšanje uslova u kojima partneri i korisnici učestvuju na sajmovima, od prostornih do tehničko-tehnoloških i informaciono-komunikacionih - posebna pažnja poklonjena je početku rekonstrukcije i adaptacije hala 7, 8 i 9 i njihovom vraćanju izvornoj nameni - konferencijskim i izlagačkim potrebama. U vezi s tim, čuveni „Bazar“, prvi tržni centar takvog profila u Srbiji, premešten je u sajamsku halu 11 i od februara 2017. posluje pod nazivom Tržni centar „Sajam“. Gosti, izlagači i posetioci mogli su da se uvere i u novi dizajn pešačkog prilaza sajamskom kompleksu, u nove info-toteme, urbani mobilijar... Veoma uspešnim učešćem u „Noći muzeja“, Sajam je svoje redovne aktivnosti i priredbe tako oplemenio i umetničkim. U godini velikih jubileja, počast onima koji su bili ne samo pokretači domaće sajamske industrije i istorije nego i srpske pa i regionalne privrede u celini, iskazana je atraktivnom izložbom istorijskih fotografija i dokumenata, prigodnom monografijom, personalizovanom poštanskom markom, donacijom jednoj osnovnoj školi na jugu Srbije i drugim simboličnim gestovima. Godina 2017. ostaće u analima Beogradskog sajma upamćena i po istraživačkom projektu eminentne, visokostručne institucije iz Beograda koja je procenjivala ekonomske efekte poslovanja kompanije i dokazala njen izuzetan uticaj i visok doprinos ukupnoj nacionalnoj ekonomiji zemlje. Ova i prethodne činjenice bile su dovoljan povod da godina i završi priznanjima. Tako je PKS okitila Beogradski sajam Jubilarnom nagradom za 80 godina uspešnog poslovanja, a Privredna komora Beograda dodelila je ovoj kompaniji čak dva vrhunska priznanja: „Povelju“, kojom se povodom jubilarne godišnjice kompaniji odaje priznanje za značajne poslovne poduhvate, i godišnju nagradu „Poslovna žena godine“ za ostvarene rezultate u privređivanju, koja je dodeljena Danki Selić, generalnoj direktorki Beogradskog sajma. Ni na početku 2018. godine nijedan od stečenih ili nasleđenih preduslova za uspešno poslovanje nije prestao da postoji. To znači da se pred Beogradskim sajmom nalazi još više i boljih sajamskih priredbi, više posetilaca, izlagača i zadovoljnih poslovnih partnera, a samim ti i veća korist i za kompaniju i za državu. Teško je i poželeti više od toga.