Деклинација чега?


Новосађанка Зоранка, чије сам неке примере из преведених текстова коментарисао прошлог пута, није сваки пут морала да одлази до фото-копирнице. Бар у једном случају имала је много лакши посао. Са зида неког степеништа напросто је скинула упадљиви натпис фломастером који је ту одавно висио: „ПАЖЊА. УНУТРАШЊИ ДЕО ВРАТА СУ СВЕЖЕ ОФАРБАНА! ХВАЛА НА РАЗУМЕВАЊУ. ПРЕДСЕДНИК СЗ...“ (потпис нечитак). Класична грешка неслагања субјекта с предикатом. Требало је, наравно, написати или „унутрашњи део врата је свеже офарбан“ или „са унутрашње стране врата су свеже офарбана“.

Мало је необичније кад се граматичка грешка нађе у програму за Севиљског берберина на сцени „Пера Добриновић“. Радња Росинијеве опере ту је опширно и сасвим правилно испричана, али у последњем пасусу некоме је попустила пажња. „Када у току ноћи Алмавива и Фигаро потајно преко балкона уђу у кућу, Розина одбија да пође, јер ју је Бартоло убедио да тај младић који се мота око ње. Он само жели да је намами како би је предао у руке грофу Алмавиви.“ Овде су вероватно у првој реченици вршене неке измене, па је првобитни завршетак избрисан, али нов није додат. Овако, остаје само да се две реченице споје у једну, брисањем речи „он“ и тачке која јој претходи.

У Блицу, у чланку о често репризираној ТВ-серији Бољи живот, Зоранки је запала за око реченица: „А питање је и да ли би данашњи ђаци слушали деклинацију латинских глагола обзиром да су и српски језик ’есемесовали’ и ’вајберизовали’.“ Проблем нису ова два новоскована глагола, за која сви знамо да имају неке везе с компјутерском техником, него што по ко зна који пут читамо „обзиром да“ уместо „с обзиром да“ и што аутор чланка не зна да је и у латинском, и у српском, и у другим језицима деклинација промена именица, заменица и придева, док глаголи имају конјугацију. (Не „коњугацију“, јер у латинским речима нема „њ“ па је зато и инјекција, а не „ињекција“ или још горе „инекција“.)

У преводу романа Орхана Памука Тиха кућа Зоранка је подвукла последње две речи у реченици „Све нас је одвео у собе и растворио жалузине.“ Овде би преводилац најбоље поступио да је избегао и двосмислени глагол растворити и страну реч жалузине, написавши „и раширио (или расклопио) прозорске капке.“



Иван Клајн