Izborne pouke i poruke

Političari u Srbiji, nakon nasleđenih razornih efekata rata i sankcija, kao i ogromne uložene - i protraćene - protestne energije građana, ili nisu bili svesni, ili su se upravo okoristili činjenicom da kapitalizam i demokratija istina idu zajedno u paketu, ali ne i nekonfliktno ruku pod ruku. Najgore po nas je što su upravo oni i njihovi tajkuni od poverenja i postali nova kapitalistička klasa – često bez ikakvih socijalnih skrupula. Ili su opet servilno posredovali u pretvaranju Srbije u zabran za jeftina dobra i radnu snagu za nesmetanu eksploataciju. Često i o trošku nas kao poreskih obveznika. Lakoverni građani i građanke su hteli više slobode i kvalitetniji život, a ne baš više kapitalizma. Sem možda onog nordijskog – humanog, „narodnog“. A dobili smo upravo njegovu nakaznu, periferijsku i balkansku varijantu, u kojoj je dominacija korporativnog kapitala filovana sa endemskom, sistemskom političkom korupcijom i partijskim zapošljavanjem i klijentelizmom. Praksom u kojoj su partijski komesari i komesarke izvršili juriš na pozicije u javnom sektoru i okupirali državu. Naravno i onako usput, monopolizujući prostor ekonomije i politike, suspendovali demokratiju u povoju - tek prohodalu i još u pelenama. Sve očitije smo u zoni vladavine, ignorancije, bahatosti i primitivizma. Svako ko misli svojom glavom, a mi u Nezavisnosti pripadamo toj grupi, dobro zna da pristojnog života i dostojanstvenog rada nema bez otvorenih, profesionalnih medija, ravnopravne izborne utakmice i sistema u kome na to ko će biti na listi mi građani utičemo bar približno koliko i partijske vrhuške. Upitajmo se, kakav će biti karakter i snaga zakona i pravila igre ako se ona donose u skupštinama koje su se, umesto da budu hram demokratije i argumentovane rasprave, izrodile u provincijsko vašarište na kome statisti deklamuju naručene poruke i replike? Bez trunke duha dijaloga i tolerancije. Predstojeći izbori u Beogradu – „Bitka za Beograd“, imaju veliku i simboličnu i onu opipljivu, materijalnu vrednost i značaj. I i te kako nas se tiču - radili mi u komunalnom preduzeću, klinici, fakultetu ili pravosuđu… Šta tek reći o svima onima koji se bez legalnog posla suočavaju sa svakodnevnom dramom preživljavanja? A ako su izbori važni i pritom još i neizvesni, ne treba ih propustiti. Iskustvo nam govori – podaništvo i slepa poslušnost ne donose ništa – osim pukog preživljavanja. Ko drži prestonicu držaće i Srbiju, jer Beograd, ipak, nisu Pećinci da se pritisnu kacom straha i disciplinuju tek tako lako. U Beogradu, ipak, ima šansi da se čuje naša poruka i naš glas. Naši stavovi se znaju – grupisaćemo ih, kao i naše kolege u Nemačkoj po oblastima - kontrolnim tačkama i na osnovu njih napraviti upitnik sa ne više od desetak ključnih pitanja. Svi ste pozvani da učestvujete u izradi ovog demokratskog testa. Pitanja ćemo postaviti izbornim takmacima. Procenjivaćemo ponuđene programe, ali i profesionalni i lični integritet i učinke onih koji bi trebalo da ih realizuju. Grad pripada svojim građanima i oni treba da odlučuju o izgradnji objekata i nameni ulica, trgova i javnih prostora. No, Beograd nisu samo lokalna pitanja – standarda i kvaliteta života građana, ma kako ona bila važna. Ko hoće da uspešno vodi Beograd mora da zna i šta će sa ukupnim pravima građana, održivim zapošljavanjem, obrazovnim sistemom, zdravstvom, kulturom, naukom, penzijama i penzionerima… Ali i velikim privrednim sistemima. Kandidate ćemo propitati šta bi oni uradili sa Elektroprivredom Srbije, Telekomom, ili kome misli da podare naš PKB? Umesto praznoslovlja, demagogije i medijske satanizacije političkih rivala kao alibija za nedostatak ideja i rešenja na goruća pitanja, hoćemo ozbiljne argumente i razloge za, recimo, forsiranu privatizaciju gradskih komunalnih preduzeća. Tražimo garancije da neće biti netransparentnog davanja u koncesiju ili preuzimanja poslova gradskih preduzeća kroz famozna javno privatna partnerstva, kojima, po pravilu, slede otpuštanja zaposlenih – i to onih iz proizvodnje i nameštanje unosnih poslova svojim političkim i poslovnim klijentima. Zahtevamo jasan rok i garancije za potpunu profesionalizaciju menadžmenta i ukidanje v. d. stanja kao idealnog modusa za držanje ljudi u stanju servilne poslušnosti. Ko može da oroči obećanje i pruži garancije da će umesto podobnih mediokriteta na ključne pozicije dolaziti najtalentovaniji, koji nam odlaze iz zemlje, a da im nismo pružili šansu? Da li se neko od izbornih aktera seća još radničkog akcionarstva i učešća u podeli profita i sme li i ume da ponudi njihov održivi model? Znajući dobro u kojoj meri se razlikuju ružičasta izborna obećanja od sumorne, korumpirane, pa i kriminalizovane postizborne stvarnosti, najvažnije nam je da vidimo ko je spreman i da obećano socijalnim dijalogom pretvori u kontrolisani dogovor sa mogućnošću provere i (nužne) izmene u toku mandata. Kakvi im budu odgovori, ako ih uopšte i bude, tako ćemo ih tretirati i tako ćemo i glasati. Predsednik Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost i profesor Fakulteta političkih nauka