Bujanje ekstremne desnice

Smatraju ih ruskom pesnicom u Srbiji, sa tesnim vezama sa ultradesnicom širom Evrope. Oni to uglavnom poriču. Ali, hajde da pogledamo jednu objavu na fejsbuk-stranici pripadnika „Reda zmaja“ Dejana Damnjanovića. „Kada kažemo arijevci i svastika (卐), prva asocijacija na to je Hitler i nacizam... ni nacizam, ni Hitler nemaju veze sa tim... Arijevci su srpsko pleme iz Indije koje je dobilo ime po Ariju (Nino Belov) - prvom srpskom caru koji je izvršio veliki pohod na Indiju, a svastika (卐)je simbol božanstva sunca u srpskoj mitologiji...“ Damnjanović za sebe kaže da je istinski patriota koji obilazi Kosovo u društvu evropskih desničara i veruje da prozapadni mediji u Srbiji vode „operaciju hibridnog rata“ protiv njegove i sličnih organizacija. Profesor Žarko Korać, međutim, za NIN objašnjava da desničarske organizacije imaju bliske kontakte sa Rusijom, ali i sa vodećom srpskom političkom partijom, koja ih koristi kada im zatreba. Miša Vacić je dobar primer. Iako osuđivan kao ultradesničar, Vacić je bio zaposlen u Kancelariji za KiM kao savetnik Marka Đurića. Sada, tri meseca nakon održavanja Kongresa srpskih desničarskih organizacija u Beogradu, on promoviše svoju novoosnovanu desničarsku partiju Srpska desnica. I, s njom izlazi na beogradske izbore. Preporučio se možda i podrškom koju su na kongresu pružili Vučićevom dijalogu o Kosovu. Ipak, ma koliko to izgledalo, bujanje ultradesnice u Srbiji nije stihijsko. Vacić je jedan od onih likova koji izaziva burne reakcije na društvenim mrežama kada sroči tvit poput ovog: „Vojska Srbije spremna - Ako Šiptari napadnu, za tri sata uzimamo sever.“ On poručuje da će i deca ići da ratuju. Na pitanje ko će ih mobilisati, odgovara da će to učiniti on lično. Da li se to ispod radara pažnje javnosti Srbija okreće udesno? Korać veruje da Vacićeve reči u postojećoj konstelaciji i u budućnosti ne moraju biti tako daleko od istine. Jer, većinsku javnost već vidi kao desnu, a Srbiju u budućnosti kao zemlju nulte tolerancije prema strancima, osim prema pravoslavnoj braći, iz koje će manjine, osećajući se nesigurnima, bežati. Iako mnogi veruju da je Vacić samo poluga službi i partije na vlasti, koju koristi i Moskva, na osnivanju svoje partije Srpske desnice poručio je upravo to, da uskoro nijedna odluka u državi neće biti doneta bez prethodne saglasnosti desničara! Na toj promociji, održanoj 28. januara u Beogradu, govorili su i desničari iz Velike Britanije DŽim Donson i Nik Grifin, kao i ruski geopolitičar Leonid Savin. Podršku skupu uputilo je više desničarskih organizacija iz Rusije, Poljske i Slovačke. Vacić, međutim, nije sasvim obični desničar. On je bivši vođa jedne od najekstremnijih ultradesničarskih organizacija „SNP 1389“. U takvom duhu je novembra prošle godine i održan njihov prvi kongres: Pokret veterana, Konzervativna omladina Srbije, Atraktivni Beograd, Srpsko-ruski pokret.... Članovi najmanje jedne od navedenih organizacija česti su gosti u Moskvi. Pokret veterana aktivan je i u Bosni i oni šalju decu iz Srbije i Republike Srpske na obuku u vojne kampove u Rusiju. Srpska deca, samo dve decenije nakon okončanja teškog građanskog rata, stoje s puškom u ruci, hiljadama kilometara daleko od svoje zemlje, pripremajući se za „mirnodopski ešelon“, kako to objašnjava jedan od lidera ove organizacije. Ovim vežbama u Rusiji rukovodi udruženje veterana iz Moskve, poznato pod imenom „Naslednici pobede“, čiji je vođa general Valerij Vječeslavovič Kaljakin, s kojim je predsednik RS u kontaktu, a koji je i sam bio njegov gost. A Srbija je sve češće domaćin ultradesničarima kojima je zabranjen ulaz u druge zemlje upravo zbog ultradesničarskog delovanja. Zato su oni centar svojih akcija premestili u Srbiju, verujući kako je to još jedna od retko nepokorenih zemalja, koja se odupire EU, SAD, NATO i neoliberalizmu. Upozoravajući Vladu i predsednika na opasnost korišćenja ekstremne desnice, poslanica Nove stranke Marinika Tepić zaradila je čitav niz pretnji smrću, na koje dosad državne institucije nisu dale odgovor. Iako joj je to obećao, MUP do danas nije dostavio procenu njene bezbednosti, iako se njeno ime nalazi na brojnim grafitima širom Beograda sa kojih joj se poručuje: „Marinika shvati, mi nećemo stati.“ Radikalizacija i omasovljenje desničarskih ideologija posmatrana je najčešće u kontekstu ekonomske krize u kojoj je lako manipulisati nacionanim osećanjima mahom mladih nezadovoljnih ljudi. Puštanje tog duha iz boce uvek je opasnost sa neizvesnim posledicama. Kada se verovalo u demokratsku budućnost Srbije, nastalo je najveće i najstarije udruženje koje okuplja nacionalističku omladinu u Srbiji i Bosni, Otačastveni pokret „Obraz“ čija je ideologija svetosavski nacionalizam. Jedan od njihovih glavnih programskih ciljeva je uspostavljanje pravoslavnog hrišćanstva kao državne religije zbog čega je od početka svog rada imao podršku SPC. Bori se za „jedinstvenu srpsku državu od Kupe do Vardara i od Dunava do Jadranskog mora“, negira Holokaust, a svojevremeno su napravili i listu neprijatelja gde su se našli „cionisti“, „ustaše“, „muslimanski ekstremisti koji odbijaju da se konačno vrate veri svojih pravoslavnih predaka“, „šiptarski teroristi“, „lažni mirotvorci“, „partijaši“, „sektaši“, „perverznjaci“… Udarnu, nasilničku snagu pokreta predstavljaju razbijačke grupe fudbalskih navijača. Članovi ove organizacije učestvovali su u nizu nasilnih incidenata, od sprečavanja održavanja prve beogradske Parade ponosa do upada na kulturne manifestacije koje je vođstvo pokreta ocenilo provokativnim i nesrpskim. Ministarstvo unutrašnjih poslova 2005. označilo ih je kao „klerofašiste“. A juna 2012. Ustavni sud zabranio je njihovo delovanje. Naročito u poslednje vreme, kao pojedinci veoma su aktivni. Uostalom kao i Srpski narodni pokret „Naši“, ogranak ruske nacionalističke organizacije, koji je još 2011. pristupio Sveruskom narodnom frontu, čiji je pokretač lider Jedinstvene Rusije Vladimir Putin. I njima je cilj otpor SAD, EU i NATO. „Veze ovih udruženja, koja u Rusiji deluju pod patronatom vladajućeg aparata Putina i Federalne službe bezbednosti (FSB), naslednice KGB-a, s pokretima veterana i desničarskih organizacija u Srbiji postale su predmet interesovanja srpskih obaveštajnih službi, kada su polje svog delovanja proširili na sever Kosova“, kaže za NIN jedan od bivših visokopozicioniranih zvaničnika BIA. Srpski ekstremni desničari nedavno su obišli manastire u Srbiji i na Kosovu u pratnji Aleksandra Geljeviča Dugina, začetnika ideje novog evroazijanstva, koji je blizak visokim vojnim i političkim krugovima u Rusiji, kao rukovodilac Centra za geopolitičke ekspertize Stručno-konsultativnog saveta za probleme nacionalne bezbednosti predsednika Državne dume Ruske Federacije. Dugin ne taji da se radi na pripremi mrežne armije, pravoslavne, slovenske, srpske, ruske. I navodi, imajući u vidu upravo Srbe, da stražari na najisturenijem položaju i dalje izvršavaju svoju dužnost, jer, naredbu za povlačenje nisu dobili. Marinika Tepić, koja se obratila i međunarodnim institucijama, kaže za NIN da ne zna ko tačno stoji iza srpskih ultradesničara koji joj prete, ali dodaje da zna da imaju javnu podršku vladajuće SNS Aleksandra Vučića. „Videli ste i sami, još 11. januara, da je osnivanju Srpske desnice prisustvovao i potpredsednik SNS Milenko Jovanov, kada je Miša Vacić izabran za njenog lidera i odlučeno da će izaći na beogradske izbore. Videli ste i da su DŽejms DŽim Douson i Nikin Grifin bili visoki gosti i govornici na novom skupu Vacićeve organizacije, sa kojim su inače boravili i u službenim prostorijama Vlade Republike Srbije i to baš u vreme dok je Vučić bio njen predsednik. Videli ste da je u istom počasnom društvu bio i Leonid Savin, najbliži saradnik Aleksandra Dugina, u međunarodnoj javnosti takođe prepoznat kao fašistički ideolog i zagovornik ’evroazijskog puta’, tj. okretanja prema Rusiji. Cela ta mreža me navodi na zaključak – da služi propagandi Aleksandra Vučića za teške teme koje slede, ali i sve izvesnijem i bržem zaokretu ka Rusiji, pri čemu će mu ovakvi likovi i sve veća produkcija ekstremno desničarskih organizacija i paraorganizacija biti alibi za to“, navodi Tepićeva. Napadi na Tepićevu upravo su i počeli, novembra prošle godine, kada je u Narodnoj skupštini postavila pitanje šta DŽim Douson radi u Srbiji, kakve to donacije nosi srpskim manastirima na KiM, iako se sa fotografija vidi da nisu ni lekovi, ni hrana, ni odeća, već maskirna oprema. Potom, sve intenzivnije, kada je dokazala da direktor Vladine Kancelarije za KiM Marko Đurić ne govori istinu kada odgovara da niko od njih ništa ne zna o ovoj dvojici Britanaca, dok fotografija koju je pokazala prikazuje Dousona i Grifina u Đurićevim službenim prostorijama, odnosno u vladinoj Kancelariji za KiM, i to zagrljene sa Mišom Vacićem, zakonskim zastupnikom SNP 1389, a evo sada i Srpske desnice. Dousona i Grifina su na KiM, ali i u Bugarsku, gde su nosili maskirnu opremu tamošnjoj paravojnoj jedinici za hvatanje migranata, vodili upravo Dejan Damnjanović, citiran na početku našeg teksta i njegov brat. „Damnjanović se predstavlja kao komandant Suverenog viteškog Reda zmaja princa Vladimira Karađorđevića, i on je takođe na fotografiji sa Dousonom, Grifinom i Vacićem u prostorijama Kancelarije za KiM“, navodi Tepićeva. Ovu poslanicu srpskog parlamenta ekstremni desničari i fašisti iz Srbije u kontaktima u inostranstvu interno nazivaju „DŽo“, aludirajući na britansku parlamentarku DŽo Koks koju je neki ekstremista, zadojen takvim tekstovima i propagandom, ubio nasred ulice. I za pokret „Naši“ je tokom vlasti Borisa Tadića upućen predlog zabrane rada, ali Ustavni sud ga nikada nije potvrdio. Zabranjena je ekstremistička organizacija Nacionalni stroj iz Novog Sada, koju je vodio Goran Davidović Firer, osuđen na godinu dana zatvora zbog raspirivanja međunacionalne mržnje. Odslužio je kaznu i preselio se u Italiju, gde sudeluje u radu neonacističkih organizacija. U Srbiji i Bosni deluje još čitav niz sličnih organizacija koje svoju ideologiju zasnivaju na „rasnom nacionalizmu, nacionalnoj slobodi i socijalnoj pravdi“. Trenutno je aktuelna „Srbska čast“, registrovana u Srbiji kao „Omladinski klub Srbska čast“ iz Niša, organizacija koja je kao oblasti delovanja navela: „promovisanje aktivizma i mobilnosti mladih, ljudskih prava, zaštite životne sredine i evropskih vrednosti“… Ali njihova saradnja sa ruskim paravojnim grupacijama „Noćni vukovi“ i „Naslednici pobede“ i Srpsko-ruskim humanitarnim centrom u Nišu, za neke analitičare je znak da su ovi „omladinci“ produkt srpsko-ruske obaveštajno-propagandne delatnosti. Ne jedini i ne poslednji. Bivši koministar policije advokat Božo Prelević kaže da postoje dve grupe ekstremnih desničara, osnivane pod patronatom službi bezbednosti ili stasavale u ratnim uslovima kao bivše navijačke grupe. „Zanimljivo je da od dolaska ove vlasti njima glavna tema nisu Kosovo ili gej populacija. Oni su spremni da štite održavanje skupova vlasti i samo povremeno nekog od ’svojih’ ubiju, zbog poslova i nelegalnih kombinacija, koje sasvim sigurno, kao sedativ, umiruju njihovu agresivnost“, tvrdi on. NJihova upotrebna vrednost je ogromna. Prelević navodi da oni često u vreme lokalnih izbora, sa džipovima bez registracija, ubeđuju čak i koalicione partnere za koga treba da glasaju, vrlo su mobilni, dobro organizovani, vole sever, Kosovo, ali i Sandžačku regiju. „Nažalost, jedan broj nasilnih desničara je odnegovan na univerzitetima Srbije, od strane profesora ideologa“, tvrdi, podsećajući na slučajeve kada su korišćeni da razbijaju opozicione skupove, štite vlast, pale bogomolje, trguju narkoticima, vrše iznude i ubistva, a krivičnih postupaka protiv njih nema.