Tupa giljotina

Celu jednu deceniju, Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), čeka da se otkloni pet administrativnih procedura koje usporavaju ili ometaju rad privrede u Srbiji. Kako kažu, još 2008, kada je predstavljena njihova prva Siva knjiga, u nameri da državi koja se spremala na „sveobuhvatnu reformu propisa“, pomogne i ukaže na problematične birokratske procedure, tvrdili su da je potrebno privredi omogućiti da „ostvari uvid u stanje svojih poreskih obaveza elektronskim putem, promeniti način obračuna i umanjenja PDV-a po osnovu rashoda, propisati kraći rok za povraćaj plaćenog PDV-a onim poreskim obveznicima koji pretežno izvoze, ujednačiti poresku kontrolu kod zahteva za povraćaj više plaćenog poreza na dobit i statusne registre prevesti iz privrednih sudova u nadležnost Agencije za privredne registre“, ali ovi njihovi zahtevi do danas nisu rešeni. Statistika svedoči da je, u poslednjoj deceniji, nekoliko stotina inicijativa i predloga za pojednostavljivanje birokratskih procedura predloženo nadležnim državnim organima, a da je do sada potpuno rešeno 54, dok su još 35 vlasti delimično prihvatile i promenile. Takozvana giljotina propisa, odnosno reforma i pojednostavljivanje komplikovanih administrativnih procedura otupeli su praktično pre nego što se i počelo, a sprovođenje, u proseku, tek devet preporuka privrede godišnje, nateralo je predstavnike NALED-a da prošle nedelje predstave i 10. po redu Sivu knjigu, u kojoj ne samo da su prepisane nerešene procedure iz prethodnih godina, već su dodate i nove. Prva među deset ključnih preporuka ove organizacije za 2018. jeste smanjenje poreza i doprinosa na zarade, koje je isticao i Fiskalni savet, u svojim predlozima o krojenju ovogodišnjeg budžeta. Ipak, Dušan Vujović, ministar finansija i dobitnik NALED-ovog priznanja Reformator godine, smatra da ta preporuka nije lako izvodljiva. „Kod nas svako ima predlog kako bi na najbolji način trebalo trošiti javna sredstva, ali skoro niko ne predlaže kako da obezbedimo adekvatna sredstva na strani prihoda. Ako imate 300.000 preduzetnika, i to onih najvitalnijih, koji biraju ono što im zakon dozvoljava - da prijave radnike na minimalac, i samo na minimalac plaćaju poreze i doprinose - onda će neko drugi morati da umesto njih obezbedi sredstva koja će u proseku dati ono što nam je potrebno. To je neki nivo socijalnog konsenzusa“, kazao je Vujović objašnjavajući zašto nije lako smanjiti poreze i doprinose na zarade bez rizika da se tako ne ugrozi fiskalna stabilnost. Dodao je i da je neophodno reformisati Poresku upravu i promeniti odnos građana prema plaćanju poreza i poreznicima, kao i odnos poreznika prema obveznicima, ne bi li se unapredili kapaciteti za povećanje prihoda budžeta. Za razliku od poreza i doprinosa koji se, po svemu sudeći, neće skoro smanjiti, ministar finansija je najavio usvajanje zakona o naknadama i taksama, koji je u javnoj raspravi i njegova primena mogla bi početi već prvog dana 2019. Odgovarajući na primedbe da privreda plaća preveliki broj parafiskalnih nameta, što je ujedno i druga preporuka Sive knjige u kojoj se zahteva uspostavljanje registra neporeskih nameta i unapređenje predvidljivosti taksi i naknada, Vujović je kazao da je država konačno uspela da popiše sve takse i naknade i da se sada očekuje usvajanje zakona, a onda i njegovo sprovođenje. „Lokalne samouprave moraju da shvate da nisu jedine institucije kojima privreda plaća dažbine i da ne mogu samoinicijativno uvoditi i povećavati pojedine takse i naknade“. Od potpredsednice Vlade Zorane Mihajlović moglo se čuti kako je elektronsko izdavanje građevinske dozvole bila revolucionarna reforma, te kako će ove godine njen resor raditi na ubrzanju upisa prava u katastar nepokretnosti. Izuzev toga, najavila je i konačnu legalizaciju nelegalno sagrađenih objekata, koji bi nakon usvajanja nekoliko zakona, odnosno pomeranja nekoliko rokova u kojima je taj posao trebalo završiti, poslednjim usvojenim propisom trebalo da bude rešen. Još samo da primena zakona otpočne i u praksi. „Omogućili smo svim lokalnim samoupravama da popišu nelegalno sagrađene objekte, a sada je vreme da se to legalizuje i istovremeno da se zabrani nelegalna gradnja“, kazala je Mihajlović, naglašavajući da se prvi put zna koliko ima sagrađenih objekata u Srbiji. Ako se to i zna, problem koji privrednici imaju sa angažovanjem sezonskih radnika, najpre u poljoprivredi, i dalje postoji. Procedure kojima se ti radnici prijavljuju i odjavljuju sa tržišta rada, toliko su komplikovane da većina njih i dalje radi na crno. Zato se i jedna od deset preporuka NALED-a odnosi na elektronski sistem prijave i odjave sezonskih radnika, kako oni koji ih angažuju ne bi svaki dan provodili u nadležnim institucijama popunjavajući na desetine obrazaca. Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, u čijem resoru jeste agrar, ali nisu radna prava, tvrdi da se oko ovoga „bije bitka“, jer „u Beogradu se poljoprivreda doživljava imaginarno“ i ljudi nisu svesni šta znači angažovanje sezonskih radnika za potrebe berbe ili sličnih poslova. „Radi se na uspostavljanju elektronskog sistema prijave i evidencije ovih radnika i nadamo se da će to mnoge od njih izvesti iz sive zone“, kazao je Nedimović podsećajući da je Srbija, odnosno Uprava za agrarna plaćanja, relativno brzo ispunila EU standarde i dobila akreditaciju za korišćenje novca iz IPARD programa, te da su dva konkursa za dodelu novca iz ovih izvora već raspisana. Ministar energetike Aleksandar Antić poručio je da se radi na smanjenju broja procedura neophodnih za dobijanje priključka za električnu energiju, kao i da bi osim broja papira trebalo da se smanji i rok u kojem se ovaj priključak može dobiti na svega 10 do 15 dana. „I troškovi za dobijanje ovih dozvola mogu da budu manji i transparentnije prikazani, kako bi se videlo šta je od njih predimenzionirano i nepravedno visoko“, kazao je Antić. Na kraju, tvorci Sive knjige ističu da se od 100 odabranih preporuka za 10. izdanje, iako je većina prepisana iz prethodnih godina, trećina odnosi samo na jedno ministarstvo - ono čiji je prvi čovek i proglašen za „reformatora godine“. Tvrde da je bez obzira na najveći broj preporuka upućen upravo Vujovićevom resoru, to ministarstvo ujedno bilo i najaktivnije prethodnih godina u reformi procedura i uklanjanju birokratskih kočnica privredi.