Osnova za razvoj je stabilan budžet

Srbija je proteklih decenija imala dosta gradova koji su po važećim kriterijumima svrstani u razvijene, a među njima se izdvajalo desetak koji su nosili epitet – najrazvijeniji. Spletom okolnosti i negativnih događanja u našoj zemlji, devedesetih godina prošlog veka, mnogi privredni giganti su nestali sa privredne mape Srbije i time opteretili gradove velikim brojem nezaposlenih. Infrastruktura, negde i decenijama, nije zanavljana... Sve je stajalo. Grad Pirot su nekada u svetu proslavile velike i uspešne kompanije i bio je među najrazvijenijim gradovima naše zemlje, a da li je, po aktivnostima i potencijalima kao i po tome što je danas među gradovima sa najstabilnijim budžetom, na putu da se ponovo svrsta među najrazvijenije gradove Srbije, kao što je nekada bio, gradonačelnik Vladan Vasić kaže: „Pirot se već pridružio najrazvijenijim gradovima Srbije. Najbolji pokazatelj za to je što smo se u poslednjih desetak godina, po prosečnoj zaradi, podigli sa 117. na 17. mesto. U prošloj godini broj nezaposleni na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje smanjen je za oko 1.000. Da je Pirot „oživeo“ dokaz je i interesovanje megamarketa za izgradnju objekata u našem gradu. Pre mesec dana otvorena je Roda, a u ovoj godini biće izgrađen Lidl a već postoje Maksi i Idea. Od kolikog je značaja, po vama, prvi utisak koji posetilac ili budući investitor ponese o jednom gradu. Da li ste i u tom smeru imali određene aktivnosti? Prethodna decenija bila je i u znaku promene vizuelnog identiteta Pirota. Ne može se očekivati dolazak investitora ako je grad mračan, prljav, zapušten. Rekonstruisali smo oba gradska trga, popločali i osvetlili kej na Nišavi, uredili park oko srednjovekovne tvrđave Momčilov grad, higijenu u gradu podigli na viši nivo... Tu su i prateći sadržaji koji su takođe bitni investitoru kako bi slobodno vreme kvalitetno provodio. Najvažniji je svakako zatvoreni bazen, adrenalin park i brojni manji objekti za raznovrsne sportske aktivnosti. Napredujemo i u turizmu. Broj noćenja se svake godine značajno povećava a sigurno je da ova privredna grana tek treba da doživi ekspanziju jer Pirot ima ogromne potencijale: gastronomija (pirotski kačkavalj, peglana kobasica...), novi hotel, etno kompleks Nišavska dolina, Stara planina, brojni manastiri, Zavojsko jezero, reke... Pirot više nije „slepo crevo“ Srbije. Koridor 10 obezbeđuje brzu vezu sa dva aerodroma, niškim i sofijskim (stiže se za manje od sat vremena) a nije daleko ni luka u Solunu. Giganti kao što su Tigar, Prvi maj... kao i proizvodi od kože, drveta, vune, su proslavili Pirot i Srbiju na probirljivom inostranom tržištu. Da li uz angažovanje sadašnje vlasti postoje šanse da se pokrenu ovi potencijali? Da li su se već desili određeni pomaci? Mogu slobodno da kažem da se dogodila nova industrijalizacija Pirota. Nakon dve decenije propadanja velikih preduzeća krenulo se uzlaznom linijom. Stvaranje dobrog poslovnog ambijenta, duga tradicija i kvalitetna radna snaga doprineli su da u Pirot postane sedište multinacionalne kompanije Mišlen, koja je investirala više od 250.000.000 evra u fabriku guma Tigar tyres i upošljava oko 3.500 radnika čime je uvećala proizvodnju guma za 50%. Sada se u Pirotu proizvodi 12 miliona putničkih guma na godišnjem nivou. Dakle, potencijali u gumarskoj industriji ne samo da su obnovljeni (oko 100 miliona evra uloženo u modernizaciju postojeće fabrike) nego su značajno uvećani. Zahvaljujući ovom gigantu formiran je i veliki broj manjih firmi koje proizvode za Tigar tyres, što znači upošljavanje još nekoliko stotina radnika Što se tekstilne industrije tiče, konkretno fabrike Prvi maj, tu nije išlo glatko verovatno dobrim delom i zbog ukupne situacije u ovoj grani industrije. Međutim, posle dve neuspele privatizacije, svi su izgledi da će i taj problem uspešno da bude rešen. Nedavno je fabriku kupio italijanski Miroljo. Odmah je upošljeno 200 radnika a prema rečima vlasnika plan je da bude ukupno 1.000 zaposlenih. Inače, u Pirotu već uspešno posluje nekoliko manjih tekstilnih fabrika sa oko 500 radnika, koje uglavnom rade takozvane lon poslove za inostranog partnera. U okviru Gradske uprave imamo Kancelariju za lokalni ekonomski razvoj koja prati sva dešavanja u privredi i na raspolaganju su svim potencijalnim investitorima. Osim u razvoj industrije lokalna vlast dosta ulaže i u razvoj poljoprivrede. Preko Fonda za razvoj poljoprivrede svake godine su uloži između 50 i 60 miliona dinara u razvoj ove privredne grane. Sredstva idu direktno poljoprivrednim gazdinstvima kroz subvencije za unapređenje proizvodnje. Pirot, administrativni centar četiri grada, na raskrsnici je puteva i na Koridoru 10, da li tu vidite mogućnost za razvoj i šansu da se investitori opredele i zasnuju svoj biznis na vašem području? Prednosti Koridora 10 Piroćanci već osećaju. Za sada je to još uvek veliko gradilište na kojem je u svojstvu podizvođača radova upošljeno više pirotskih firmi tako da ima posla za više stotina radnika. Ima i dosta radnika sa strane koji svoje plate troše u Pirotu što dodatno doprinosi razvoju uslužnih delatnosti. Dugoročno, Koridor 10 će doprineti da Pirot postane još privlačniji za investitore jer će se brže stizati kako do Beograda tako i do Sofije pa i Soluna. Veliki značaj ima i tranzit a prostor pored auto-puta uvek je privlačan za uslužne delatnosti. Dolazak investitora uslovljen je industrijskom zonom. Da li Pirot ima uređenu industrijsku zonu? Pre desetak godina nekadašnje smetlište pretvorili smo u industrijski park koji je pripremljen za takozvane grinfild investicije. Podatak da gotovo više nema slobodne lokacije za nove investitore govori sam za sebe. Na tom prostoru trenutno radi dvadesetak proizvodnih firmi i oko 100 trgovinskih preduzeća i upošljeno je oko 6.500 radnika. Pogodnosti za nove investitore su: izgradnja objekata oslobođena svih dažbina lokalne samouprave, eksploatacija objekata bez naknada gradu u periodu od 10 godina Veoma značajno je i postojanje Slobodne zone koja je među nekoliko najuspešnijih u svetu. Većina firmi u industrijskoj zoni posluje u režimu slobodnih zona. Grad Pirot već priprema novu industrijsku zonu. Od vojske je kupljeno zemljište bivšeg poligona i strelišta koje je nadomak Koridora 10, počinjemo uskoro sa uređenjem tako da će biti prostora za sve investitore koje očekujemo. Gradska vlast intenzivno razmišlja o projektu koji za cilj ima da Pirot postane jedan od vodećih domaćih tehnoloških centara pre svega kada je reč o IT tehnologijama. Koliko je značajno za Pirot što se graniči sa Bugarskom koja je u Evropskoj uniji? Da li je bilo aktivnosti na projektu Prekogranične saradnje? Na mnogim skupovima u zemlji i inostranstvu Pirot ističu kao jedan od gradova sa najviše realizovanih projekata prekogranične saradnje. Zahvaljujući ovim projektima u poslednjih desetak godina u naš grad se slilo oko 12 miliona evra. Do sada je realizovano 15 projekata, a u toku je realizacija 5 projekata. Realizovani projekti uglavnom su vezani za sport, obrazovanje i kulturu. Zahvaljujući ovim projektima sportska infrastruktura u gradu i okolini značajno je poboljšana i stvoreni su odlični uslovi za brojne sportske aktivnosti. Od projekata koji su u toku najvredniji je rekonstrukcija srednjovekovne tvrđave na ulazu u Pirot. Kada budu završeni radovi ova tvrđava će doprineti dolasku velikog broja turista u naš grad. Kroz projekte prekogranične saradnje mnogo pažnje poklanja se mladim ljudima kroz edukaciju i stvaranje preduslova da lakše dođu do posla. Sada je u toku konkurs za nove projekte. Grad Pirot ima pravo da konkuriše sa dva projekta, što smo i učinili i nadamo se pozitivnom ishodu. Inače mi uvek imamo spremne projekte tako da pravovremeno reagujemo čim se ukaže prilika. U kakvom ste stanju zatekli infrastrukturu - vodovod, puteve… da li je tu bilo nekih aktivnosti? Najjednostavnije rečeno zatekli smo izuzetno loše stanje a danas je znatno bolje. Obnovljeno je više desetina kilometara lokalne putne mreže, rekonstruisani su svi mostovi u gradu i sagrađena dva nova. JP Vodovod i kanalizacija uložilo je oko 3 miliona evra za poboljšanje vodosnabdevanja u celoj opštini, JP Gradska toplana izgradilo je novu energanu, ugasilo male kotlarnice, obnovilo i dogradilo toplovodni sistem (uloženo oko 5 miliona evra). Izgrađena je moderna i funkcionalna regionalna sanitarna deponija (oko 5 miliona evra)... Smatrate li da imate dovoljnu finansijsku podršku od Vlade Srbije i fondova Evropske unije – jeste li očekivali više? Podrška postoji, ali uvek se očekuje više. Tražimo izvore finansiranja kroz konkurse ministarstava, saradnju sa raznim donatorima i ambasadama, kroz projekte prekogranične saradnje... ali je osnov razvoja stabilan budžet grada. Ko je gradonačelnik Vladan Vasić je rođen 1971. godine u Pirotu. Studirao je na Elektrotehničkom fakultetu, gde je diplomirao 1996. na Elektronskom fakultetu u Nišu, a 2003. godine magistrirao na Ekonomskom fakultetu na smeru Informacioni sistemi za podršku odlučivanju, što je tada, pa i sada bilo dosta novo. U tri mandata bio je predsednik opštine Pirot, a u četvrtom mandatu je, kada je Pirot dobio status grada, izabran na funkciju gradonačelnika. Bio je najmlađi predsednik opštine u Srbiji. Treći put je u Upravnom odboru NALED-a i u više mandata član predsedništva Stalne konferencije gradova. Oženjen je i otac troje dece.