Ju, naopako!

U zemlji u kojoj je skoro sve postavljeno naglavačke bilo bi iluzorno očekivati da neko odgovara i za to što su odela srpskih zimskih olimpijaca skrojena naopačke. A ko zna, možda je to i dobro. Da nije bilo skandala sa pogrešno postavljenim bojama nacionalne zastave na odelima – bela, plava i crvena umesto crvena, plava i bela – većina građana Srbije možda ne bi ni znala da i naša reprezentacija učestvuje na istorijskim Zimskim olimpijskim igrama u Pjongčangu, na kojima prvi put pod jednom zastavom nastupaju sportisti Severne i Južne Koreje. Prvi je pažnju na falična odela skrenuo glumac Miloš Biković, podjednako popularan i u Srbiji i u Rusiji. „Da li su slučajno pomešali redosled boja“, zapitao se. Iz Olimpijskog komiteta Srbije kažu da je „kolekciju dizajnirao poljski brend 4F“, da je „pažljivo i blagovremeno pripremana pre nego što je Olimpijski komitet Rusije suspendovan“ i da je „cilj bio da dominiraju boje zastave Srbije“. A da ne dominiraju, zar bi ih iko uočio? Kriv je, dakle, Biković. Da nije bilo njega većina to ne bi ni primetila, ili bi im bilo svejedno, kao premijerki Ani Brnabić kada su je pitali da li je tetka iz Kanade Vulinove supruge nanela štetu Vladi. A ko i da tamo daleko primeti raspored boja, kada si kod kuće opterećen brigama kako da preživiš od prvog do 30. u mesecu i dodatno sluđen rafalnom, srećom samo verbalnom paljbom između Zagreba i Beograda uoči susreta Aleksandra Vučića i Kolinde Grabar Kitarović. Čak i oni koji su odmah uočili daltonizam poljskih krojača ne bi na prvu loptu pomislili da je neko boje namerno poređao baš onako kako stoje na ruskoj zastavi. Uostalom, zar isti redosled boja nije i na zastavi Slovačke? Zato ovaj „slučaj“ više liči na običnu svinjariju i nebrigu. Problem je, međutim, što su pre skandala ruski mediji najavljivali sličan scenario. Nezadovoljni što je njihovim takmičarima zabranjeno da na Olimpijadi nastupaju sa nacionalnim obeležjima, pojedini ruski zvaničnici savetovali su navijačima da se opreme srpskim trobojkama i da ih samo okrenu - naopačke. Teško da su i u najluđim snovima mogli da sanjaju da će Srbija otići korak dalje i da će za naše takmičare skrojiti „ruska“ odela. Ne verujem da je neko to smislio baš sa tom namerom. Da jeste, imao bih više razumevanja, naročito posle odluke Suda za sportsku arbitražu iz Lozane, koji je 1. februara odbacio optužbe za doping 28 ruskih sportista, navodeći da priloženi dokazi, na osnovu kojih je MOK 2014. doneo odluku o njihovoj suspenziji, nisu bili dovoljni. Šta tek reći za više nego problematični komentar predsednika MOK-a Tomasa Baha. „Mi u MOK-u to nikako nismo mogli da očekujemo. Ova presuda pokazuje hitnu potrebu za reformama u unutrašnjim strukturama Suda za sportsku arbitražu“, poručio je Bah. Na toj izjavi pozavideo bi mu i Miloš Vučević. Olimpijske igre odavno nisu praznik sporta. Pretvorile su se u politiku, a ona u biznis, u kome je najvažniji profit pa tek onda sve ostalo. Iako sam tada išao u osnovnu školu, kao danas se sećam Olimpijade u Minhenu 1972, kada je Jugoslavija u košarci izgubila od Portorika sa 74:79, time i šansu da se u polufinalu bori za neku od medalja. Tek tri dana posle poraza saopšteno je da je igrač Portorika Migel Kol bio pozitivan na doping-testu. I nikom ništa, iako su pravila nalagala da se Portoriko suspenduje a utakmica registruje službenim rezultatom, 20:0 za Jugoslaviju. MOK i Svetska košarkaška federacija (FIBA) su odlučili drugačije - Kol je kažnjen, Portoriku je priznata pobeda a Jugoslaviji uskraćena borba za neku od medalja. Zlato je na kraju, u čuvenoj utakmici osvojio SSSR, pogotkom Aleksandra Belova u poslednjoj sekundi, a košarkaši SAD, posle prvog poraza na Olimpijskim igrama još od 1936, odbili su da prime srebrnu medalju, a Jugoslavija je u borbi za peto mesto pobedila Portotiko sa 86:70. Košarkaška nacija bila je u šoku, a tih dana izgubili smo zauvek i jednog od najboljih i najtalentovanijih košarkaša sa ovih prostora, LJubodraga Ducija Simonovića. Duboko uveren da takav epilog nema ama baš nikakve veze sa olimpijskim duhom, odbio je dalje da igra i da glumi kao da je sve u najboljem redu. Svi ostali pravili su se kao da je sve u najboljem redu. Mnogi se još uvek prave Englezi. U odelima ofarbanim bojama ruske zastave.