Stop zabranjenim gradovima

Žuta patka ima ozbiljne izglede da na predstojećim beogradskim izborima pobedi - u kategoriji najkomplikovanijeg naziva izborne liste. S namerom da izbegnu liderstvo, ali i zloupotrebu imena kakva im se desila na prošlim izborima na Vračaru i Starom gradu (na kojima nisu učestvovali, ali je postojala lista Patkica - ne Beogradu na vodi), odlučili su da se zovu Grupa građana INICIJATIVA NE DAVIMO BEOGRAD – ŽUTA PATKA – ČIJI GRAD, NAŠ GRAD – Ksenija Radovanović. Prvi na listi je Dobrica Veselinović, a o planovima, idejama i dilemama izbornog debitanta za NIN govori još jedan od „ravnopravnih“, Marko Aksentijević, jedan od „prvoboraca“ Inicijative, inače politikolog koji se godinama bavi pitanjima vezanim za prostornu pravdu, pre svega stanovanje. Na početku razbija uvreženo mišljenje o nastanku pokreta: „Nismo nastali na talasu protesta protiv rušenja u Hercegovačkoj, nego ranije, kada je najavljen projekat Beograd na vodi. Ne protivimo se tom projektu iz estetskih razloga, već on za nas predstavlja sve što je pogrešno u načinu na koji se razvija zemlja. Nije to naša vizija protiv Vučićeve vizije razvoja Savskog amfiteatra, u šta su pokušali da nas uvuku, već stav da o važnim pitanjima kao društvo moramo da vodimo dijalog. Šira javnost nas je prepoznala na protestu zbog rušenja u Hercegovačkoj, tu smo stekli popularnost, ali naša osnovna ideja je ostala ista, a to je da društvo mora temeljno da promeni način na koji se bavi politikom“, kaže Aksentijević. Aktivnost vam je opoziciona, ali ste ipak odbili pozive opozicionih stranaka i odlučili se za samostalan izlazak u uslovima za koje je teško reći da su fer. Iako apsolutni prioritet jeste da se skine ova vlast na čelu sa Malim i Vesićem, ono što je nužno jeste drugačija politika koja nije otelotvorena ni u našem lideru, ni u lideru opozicije, ni u lideru pozicije, već koja se bazira na tome da imamo društveni dijalog o važnim temama. Verujemo da naša sposobnost da se dogovorimo na nivou zgrade, komšiluka ili radnog mesta o tome kako ćemo srediti neki problem jeste temelj da se kao društvo dogovorimo o važnim pitanjima. Odlučili smo da uđemo u politiku i da kandidujemo drugačiji način bavljenja njome. Po cenu optužbi da ste razvlačenjem birača smanjili šanse za promene? Iskustvo na terenu nam govori da koliko je realno da ostvarimo rezultat zavisi od nas samih. Dosta su neprijateljski uslovi, medijski smo ignorisani, naši resursi su užasno skromni, ali ono što imamo jeste veliki broj ljudi koji se sa puno entuzijazma uključuju u našu kampanju u veri da to donosi promenu. Način na koji ljudi reaguju na terenu kada pričamo je ohrabrujući, ubeđeni smo da možemo da ostvarimo dobar rezultat. Čujete li nekad ocene – super su oni, ali ne bih da bacim glas? Naravno da do nas dolazi tviter i druga javnost. Taj tip argumenta pre svega doživljavam dosta malicioznim spram demokratije. Šta znači bačen glas? Šta je alternativa? Da li je bačen glas onaj koji se da listi čiji odbornici onda prelete i naprave vladajuću koaliciju sa postojećim strankama? Setimo se Vračara. U taj rizik nismo želeli da ulazimo. Za nas je samo glas koji nije za promenu – bačen glas. Kome se obraćate? Najskloniji da nam se priključe i najbolje reaguju na ulici su ljudi koji ne vide opciju ni u kome drugom. Mi smo dosta novi u politici, ne radimo te ozbiljne stratifikacije, ciljamo na sve ljude jer stvarno verujemo da je ono što pokušavamo da napravimo važno za celo društvo. Naš kredibilitet proizlazi iz toga da smo stajali na ulici kada su ljudi protestovali za svoja radnička prava, da smo blokirali deložacije zajedno sa drugim organizacijama iz Združene akcije Krov nad glavom, kada su ljudi izbacivani na ulice. Time smo se bavili i pre kampanje i to ćemo raditi i nakon kampanje. Mnogi ne znaju za te akcije, već vas pre svega vide kao nekog novog i drugačijeg, kao što vide i Belog. Kako da vas razlikuju od Belog? Ono što delimo sa Belim je da smo različiti od ponude na političkom spektru i tu staje naša sličnost. Mi se bavimo iznalaženjem temeljnih politika koje mogu da daju odgovor na probleme koje mi i Beli kritikujemo. Čini mi se da nas nije teško razlikovati. Naša subverzivnost po sistem je očiglednija, o čemu govore pretnje koje dobijamo, a to verovatno pokazuje i koliko vlast procenjuje naš rejting. Odatle i onoliki resursi uloženi u kontrakampanju protiv nas. Istraživanja pokazuju da se ljudi ovde opredeljuju prema liderima, a vi biste da prođete sa neliderskom organizacijom!? Nije lako, ali je nužno. Sve analize u regionu pokazuju i da liderske politike ne donose boljitak. Kada se te dve stvari upare, postaje jasno da moramo da menjamo način na koji se bavimo politikom. Spočitava nam se da smo utopisti jer verujemo da ćemo uspeti da uvučemo ljude u mesne zajednice. Sva istraživanja pokazuju da su ljudi apatični tamo gde mogu da učestvuju samo na izborima gde biraju predstavnike koji onda donose odluke. Tamo gde mogu da utiču na odluke koje se tiču sredine u kojoj žive, stepen angažovanja u zajednici, kako u tim procesima, tako i generalno, u solidarnosti sa drugim članovima zajednice, mnogo je veći. Neke od naših ključnih programskih tačaka čine mehanizmi koji imaju za cilj da ljudima omoguće direktno učešće u određivanju prioriteta u budžetskom trošenju, u razvoju grada... Pa će onda, uz celodnevnu borbu za preživljavanje, ljudi da krenu da kontrolišu i budžetske stavke?! I naš angažman je takav, ali smo svaki dan bogatiji za određeni broj ljudi koji daju manji ili veći doprinos. To je i ono za šta se borimo. Odgovorna vlast mora da stvara uslove da ljudi ne budu ubijeni u pojam, da ne moraju da brinu da li će sa svojom platom moći da pokriju osnovne životne troškove, da li će biti izbačeni na ulicu, da ljudi onda mogu da učestvuju u procesima koji se tiču same zajednice i koji donose boljitak svima. Kako funkcioniše ta vaša horizontalna povezanost? Imamo jedan broj tematskih grupa i odnedavno jedan broj teritorijalnih grupa. Tematske grupe pokrivaju razne oblasti – od urbanizma, preko stanovanja, zaštite životne sredine, bave se tematskim okvirom raznih pitanja koja se tiču grada. Teritorijalne grupe su trenutno uglavnom podeljene na opštine, da bi mogle da reaguju na dešavanja u tim delovima grada i da zajedno sa tematskim grupama po određenom pitanju, odnosno operativnim grupama koje se bave medijima, pravom, akcijama, koordinišu rad. Sve grupe daju delegate u koordinaciono telo koje na kraju donosi operativne odluke. I tako dođete do izborne liste u kojoj je prosek godina prvih deset kandidata – 36. To nije baš malo, ali i dalje važi stereotip o studentima iz dobrostojećih porodica kojima se sviđa aktivizam, ali ne znaju šta je život. Ima nas raznih - od ljudi koji rade u školama, vrtićima, do umetnika i šta sve ne... Sve i da je postojao neko ko ne zna šta je život, kroz sve što smo prošli, čini mi se da smo upoznali gorku stranu života u Srbiji - počev od pokušaja kidnapovanja Ksenije Radovanović od strane struktura koje imaju državnu zaštitu, preko svih pretnji, straha naših porodica koje žive u strepnji šta će se desiti i sa nama i sa njima... Nemamo baš neke lagodne i naivne živote. Mnogi od nas su profesionalno propatili zbog svog angažmana u svemu ovome. S druge strane, zajedno sa organizacijama iz Združene akcije Krov nad glavom, radimo sa ljudima koji su pod pretnjom iseljenja, ili koji su već izbačeni na ulicu, podržavamo radničke proteste, radimo sa ljudima po žarištima koje navodimo u programu tokom cele godine, tako da čini mi se da imamo mnogo više životnog iskustva nego prosečan predstavnik naroda u reprezentativnim organima. Razumem da naša mladost može nekome da deluje neuverljivo, ali čini mi se da naš rad pokazuje da veoma dobro poznajemo ono o čemu pričamo. Šta ćete da radite u slučaju da osvojite odbornička mesta? Onda prenosimo našu borbu i u skupštinske klupe. Nama je formiranje političkog krila samo prirodan produžetak onoga čime se i inače bavimo. Ništa se neće promeniti osim što ćemo imati priliku da u Skupštini Beograda budemo megafon za sve one nepravde koje se dešavaju u gradu. I onda vam SNS da garancije da ćete moći da se borite protiv nepravdi, u zamenu za formiranje većine. Ne postoji nikakva mogućnost da pravimo bilo kakav oblik saradnje sa SNS – zbog svega što je učinjeno, zbog svih institucija koje su degradirane, zbog reči koje su izgovorene. Nas su u politiku gurnuli ti bahati nasilnici na vlasti i učinićemo sve da se oni skinu sa čela grada. Može li se desiti da, rukovodeći se svojom idejom i svojim etičkim kodeksom, odbijete da omogućite stvaranje većine koju bi činile opozicione stranke i tako izazovete ponavljanje izbora? Apsolutni prioritet je da se Mali/Vesić vlast skloni sa čela grada. Bićemo konstruktivni sagovornik odbornicima sa drugih lista na koji način to može da se desi i da se revidiraju svi štetni ugovori i poslovi koji su sklopljeni. I da se stvaraju uslovi koji su nama principijelno važni. Najpoznatiji ste po preispitivanju ugovora za Beograd na vodi i to ne samo na ulici. Podneli smo Republičkom javnom tužiocu predlog za utvrđivanje ništavnosti tog ugovora... I on sad stoji tamo... ...Kao što već stvari u Tužilaštvu stoje. Planiramo da i sami pokrenemo taj proces, ali je on veoma skup, da bismo ušli u sud treba da skupimo tri hiljade evra, što je velika suma. Za Sorosa sitnica. ...Za Sorosa sitnica, ali za nas poprilična svota novca... Naša tužba, kada bi bila podneta preko Gradskog pravobranilaštva, imala bi velike izglede da uspe u nezavisnom sudstvu, zato što je prekršen niz normi. Mi ne idemo na arbitražu, na raskid ugovora, nego idemo na to da proglasimo da taj ugovor nije sklopljen po normama našeg pravnog sistema. Gradu Beogradu su oduzete ingerencije koje se tiču planiranja, upravljanja javnim prostorima i razne druge stvari a da nije potpisnik tog ugovora. Dosta smo optimistični da jednom kada se ta stvar pogura, ceo projekat bi mogao da bude obustavljen bez štete, osim one koja je već naneta na samom terenu. Šta se onda dešava? Radi se plan procene sanacije štete. Dok se ne stave sve cifre na papir teško je o tome govoriti. Ono što je od početka bila naša ideja jeste da se uređenje, ne samo desne obale Save, nego celokupnog Savskog amfiteatra vodi kroz široki društveni dijalog koji uključuje i struku i građane, uzima u obzir potrebe celog grada, odnosno svih stanovnika ove zemlje i da onda dođemo do onoga šta tu treba raditi. Mi ne prejudiciramo šta bi tu trebalo da bude. Vidite li način da, posle svega, Beograd bude organizovan kao i svi normalni gradovi, sa autobuskom i železničkom stanicom u centru? Ne postoji drugi način da grad normalno funkcioniše. Nigde u Evropi, osim u Tirani, koja baš i nema neki putnički vozni saobraćaj, železnička stanica nije van centra. Stari planovi kojima se sada maše nikada nisu uključivali potpuno izmeštanje železničke i autobuske stanice, već su predviđali da postoji infrastruktura u različitim delovima grada, tako da centar bude delimično rasterećen. Šta se dešava sad sa Prokopom? Tamo ne mogu da se komponuju vozovi, ne mogu da se pune auto-vozovi... Ne samo da se radi nepromišljeno, nego veoma štetno. Važno je imati u vidu i koja se poruka šalje onima koji ne žive u centru Beograda – da nisu dobrodošli u prestonicu. Moći će da sa ledine metroom brzo dođu negde do centra. Plašim se zaduživanja koje bi pratilo linije koje spajaju ledine. Ipak, ta stalna licitiranja sa metroom ne doživljavam kao nešto ozbiljno, pogotovo posle tvrdnje da nijedan grad ne gradi metro u gusto naseljenom području... Čini mi se da neće prva linija da profunkcioniše za života mnogih od nas. Naš predlog za saobraćaj jeste da se prevashodno optimizuje postojeća infrastruktura, odnosno da se linije prigradske železnice pojačaju, da se omoguće brze linije tramvaja i autobusa tako što bi se proširila mreža žutih traka. Dugo se na našem forumu, koji je, inače, mesto odakle je većina ideja potekla u našem programu, razvijao plan da se omogući da ljudi dolaze od kuće do posla za 30 minuta. Nama je to važan aspekt kad promišljamo šta su politike grada – da radimo sa resursima koji postoje, a ne da idemo na zaduživanje i izmaštavamo razne nerealne stvari. U fokusu vam je i spalionica. To je još jedan od katastrofalnih ugovora, po tome koliko će nas koštati moguće i skuplji od Beograda na vodi. To rešenje je katastrofalno, ne samo iz finansijskog ugla. Otpad se u nekom drugom svetu tretira kao resurs. Mogućnosti zelene ekonomije i svega onoga što se radi sa otpadom su daleko veće od onoga što smo mi uradili. Ne moramo da odemo dalje od Zagreba koji je, gotovo iste nedelje kada smo mi potpisali ugovor za koncesiju o spalionici, ukinuo sopstvenu spalionicu koja se pokazala katastrofalnom u svakom pogledu. Stalno donosimo pogrešne odluke koje ne uspevamo ni da sagledamo. Slično je bilo i sa Beogradom na vodi. Nije nužno da se bavite analizom odakle je došao novac, dovoljno je pogledati taj ugovor da se shvati kako bacamo javna dobra i dajemo ih nekakvim privatnim entitetima koji će tu da grade zabranjene gradove.