Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   13.11.2018. 08:52
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
Зашто екстремну десницу мази држава
Фашиста сам тим се дичим

Ако не наиђе на директну препреку и мобилизацију најширих слојева друштва, фашизам ће се ширити попут корова и угушити друштво. А власт данас пушта неофашизам са ланца како би стварала тензије и плашила политичке противнике


Био би то добар кабаре, такорећи туристичка атракција, Београд на води плус Бура у београдској чаши воде, да га учесници нису схватили сувише озбиљно. Добар део актера митинга и контрамитинга поводом годишњице смрти Милана Недића деловао је, наиме, као да је зарад комичног ефекта добио баш ону ролу која му најмање пристаје. Са једне стране полиције, Недића су зазивали младићи које од живота тог колаборационисте деле барем три епохе. Они не само да не памте Недићево служење фашизму, већ немају појма ни о југословенском добу које му је уследило, и у најбољем случају имају веома ограничено искуство оног наредног, Милошевићевог. Када београдски студент призива Недића, то је по епохама као да његов берлински колега призива не Хитлера, већ династију Хоенцолерна. Политички је кабаре, међутим, био запажен и са друге стране кордона. Свака част људима часним и нестраначким, али протестом против рехабилитације фашистичке марионете покушала је да доминира Демократска странка, која је 2011, за свог вакта на власти, донела – свеж Закон о рехабилитацији фашистичких марионета. Та бизарна политика у којој не важи такнуто-макнуто, у којој човек по потреби може скочити на било које поље идеолошког спектра, нимало не одушевљава историчара Миливоја Бешлина, научног сарадника Института за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду, јер је у том скакању српска политика једино успела да сломи врат свом антифашистичком тројанском коњу.


Да бисте видели овај текст морате бити активни члан и пријављени на систем.
Претплатом на електронско издање НИН-а имате могућност да пратите све наше текстове на сајту. Куповином електронске претплате обезбеђујете корисничко име и лозинку којим се пријављујете на сајт, након чега Вам сав садржај постаје доступан.

Цена претплaте:
За кориснике из иностранства:
  • једномесечна електронска претплата на НИН износи 6 €
  • тромесечна електронска претплата на НИН износи 15 €
  • шестомесечна електронска претплата на НИН износи 18 €
  • годишња претплата износи 30 €
За кориснике из Србије:
  • једномесечна електронска претплата на НИН износи 700 дин
  • тромесечна електронска претплата на НИН износи 1750 дин
  • шестомесечна електронска претплата на НИН износи 2100 дин
  • годишња претплата износи 3500 дин
Начин плаћања претплате:
Платним картицама:
Плаћање за све кориснике који уплате врше платним картицама - "online ". (Упутство за уплату)

Плаћање путем налога:
За кориснике из иностранства могуће је извршити уплату на девизни рачун: 160-0053800025075-48. (Упутство за уплату). Податке за отварање корисничког налога (име, презиме и е-мејл корисника) као и потврду уплате послати на мејл: nalozi@ringier.rs

За кориснике из Србије могуће је извршити уплату путем налога за пренос у банци или пошти (Упутство за уплату). Потврду уплате са подацима за отварање корисничког налога (име, презиме и е-мејл корисника) послати на мејл: nalozi@ringier.rs

Правна лица:
Уколико се плаћање врши преко рачуна потребно је послати налог за издавање предрачуна са генералијама правног лица (назив, адреса, контакт телефон, ПИБ, МБ) на мејл: nalozi@ringier.rs, уз достављање и е-мејла корисника.
Уколико сте нов корисник и први пут купујете електронску претплату кликните овде.

Online payment
Уколико желите да продужите претплату кликните овде.

Online payment
Mastercard logoVisa Logo
Контакт особа (претплата за штампано издање):
Микаило Бодирога (nin.pretplata@ringier.rs)
Тел: 381 11 333-46-44
Жоржа Клемансоа 19
11000 Београд
Контакт особа (електронска продаја и приступ систему):
Снежана Недић (snezana.nedic@ringier.rs)
Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Александар Гајовић, државни секретар Министарства културе и информисања

Министарство културе није надлежно за нападе на новинаре. Они нису једини које нападају, треба сами да се заштите.

Прочитајте све мисли
bg