Povratak poverenja ili...

Ovih dana tačno će se znati koliko je od pristiglih predloga prihvatljivo (da li su ispunili osnovne zahteve poziva za prijavljivanje), odnosno o koliko njih će se raspravljati na osam odeljenja Srpske akademije nauka i umetnosti. Pre ovih predloga, ili paralelno sa njima, razgovaraće se o predlozima koje nude članovi odeljenja: Odeljenje za matematiku, fiziku i geo-nauke, Odeljenje hemijskih i bioloških nauka, Odeljenje tehničkih nauka, Odeljenje medicinskih nauka, Odeljenje jezika i književnosti, Odeljenje društvenih nauka, Odeljenje istorijskih nauka i Odeljenje likovne i muzičke umetnosti. No, o njima ćemo pisati kada budemo znali iza koga ovog puta stoje članovi SANU. Ako bi se tražio osnovni imenitelj ovogodišnjeg izbora u SANU, koji je zakazan za 8. novembar, onda je on u stavu rukovodstva ove kuće da se napravi svojevrstan zaokret kad je reč o odnosu između broja članova u pojedinim odeljenjima. U ovom trenutku, 65 odsto članova SANU je u redovima prirodno-matematičkih odeljenja. Tek svaki peti član je iz redova društveno-humanističkih nauka, koje su bile temelj kada je osnovana ova ustanova. Kad je o umetnicima reč, tek svaki sedmi član SANU je iz njihovih redova. Ilustracije radi, jedno poređenje to plastično objašnjava: u ovom trenutku na Odeljenju medicinskih nauka ili Odeljenju za matematiku, fiziku i geo-nauke ima po 25 članova, a na Odeljenju društvenih nauka ih ima samo 6. Tako se došlo do stava da ove godine od lekara, na Odeljenju medicinskih nauka, može da bude primljen samo jedan novi član, kao i na Odeljenju matematike, fizike i geo-nauka. Kad je reč o društvenim i umetničko-humanističkim naukama, poželjan broj novoprimljenih je 5. Međutim, oni koji su predlagali su se apsolutno oglušili o tu preporuku, pa je, recimo, samo Srpsko lekarsko društvo predložilo pet kandidata. Doduše, u slučaju profesora, vaskularnog hirurga Lazara Davidovića, predlog je stigao i od strane predsednika i generalnog sekretara Udruženja kardiovaskularnih hirurga Srbije. Ovoj brojci treba dodati i druge predloge za ovo odeljenje, što daje ukupan zbir od 26 predloženih kandidata za Odeljenje medicinskih nauka. Laik bi rekao da su srpski lekari alfa i omega srpskog društva. Upućeni su shvatili i paradoks kada je javnosti dostavljen predlog od čak 16 kandidata koje uglavnom za Odeljenje društvenih nauka predlaže Nastavno-naučno veće Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu, a većini zainteresovanih bilo je teško da razluči šta se htelo ovom neuobičajeno dugom listom. Jer, ispostavilo se da su na spisku bili i ljudi koje niko nije pitao da li uopšte žele da budu ičiji kandidati za SANU, kao što je tu i ugledna profesorka kojoj zdravstveno stanje onemogućava da se aktivno izjasni. Tako je iz ustanove u kojoj boravi javljeno rukovodstvu SANU. S druge strane, postoji staro pravilo u SANU, ali i u drugim akademskim institucijama, da kad hoćete da niko ne prođe, vi načinite ogroman spisak i sasvim podelite glasove. Pa niko da prođe. A da bi neko prošao na odeljenju potrebno je najpre da dobije više od pola glasova članova odeljenja da bi se o njemu pisao referat za naredno glasanje. U sledećem glasanju ko dobije dve trećine glasova ide na Izbornu skupštinu sa podrškom odeljenja, a onaj ko dobije više od pola glasova ide na Skupštinu bez podrške odeljenja. Od pomenutih 16 u SANU je stigao predlog za njih 11 među kojima je većina predložena za Odeljenje društvenih nauka: Dragoljub Mićunović, Zagorka Golubović, Jelena Đorđević, Milena Dragićević Šešić, Slobodan Divjak, Dragan Mitrović, Svetlana Slapšak, Marija Bogdanović, te Kornelija Ičin (Odeljenje jezika i književnosti), kao i Sofija Stefanović i Latinka Perović (Odeljenje istorijskih nauka). Za ovo poslednje predložen je i prvi čovek arheološkog nalazišta Viminacijum Miomir Korać. Istine radi, treba reći da u Odeljenju istorijskih nauka u ovom trenutku, od nekada čuvene škole beogradskih arheologa, nema nijednog arheologa! Ovome spisku treba dodati još 23 kandidata za Odeljenje društvenih nauka koji su predloženi od strane drugih institucija, među kojima su i ekonomisti Pavle Petrović, LJubomir Madžar, Mlađen Kovačević i Miomir Jakšić. Sa adrese Nastavno-naučnog veća Fakulteta političkih nauka u Beogradu, u SANU je stigao jedan, u najmanju ruku neobičan predlog. Oni su za buduće akademike predložili svog dekana Dragana Simića i još trojicu aktivnih profesora FPN: Slobodana Samardžića, Dragana Simeunovića i Miroljuba Jeftića! Među ličnostima poznatim javnosti mnogi su po drugi ili treći put na ovom spisku, kao pisac Milovan Vitezović, slikari Savo Rakočević, Miloš Šobajić i Aleksandar Đurić... Među predloženima za Odeljenje likovne i muzičke umetnosti su i arhitekta Mustafa Musić, slikari Radomir Damnjanović Damnjan i Dobri Stojanović i kompozitori Zoran Erić, Rajko Maksimović, Ivana Stefanović... Na spisku su i pisci Zoran Živković, Jovan Zivlak, Adam Puslojić, Srba Ignjatović, Petar Zec i Danica Andrejević, istraživač iz oblasti genetike Miodrag Stojković... Ima još nešto, u kontekstu ovih izbora, o čemu se mrmori ovih dana u SANU, a o čemu niko glasno ne želi da govori. To su naznake svojevrsnih desnih struja koje se organizuju u ovoj kući pojačanim intenzitetom pred izbore. Koliko su one moćne, teško je u ovom trenutku proceniti, ali dobro je da predstoje tri skupa akademija, u martu, junu i septembru, kada će se razgovarati isključivo o problemu ovogodišnjeg prijema u SANU, pa je moguće da nešto od ovoga što se danas šapuće, dobije i svoj glas. Predsednik SANU dr Vladimir Kostić ne želi da komentariše predloge niti druge teme koje se odnose na izbor 2018. Prihvata našu molbu da nam samo saopšti svoj sud o broju od 109 predloga, koji predstavlja apsolutni rekord: „Ta činjenica koju pominjete ima višestruka i moguće sasvim suprotna objašnjenja. Hoću da verujem da je ta brojka rezultat činjenice da je SANU sagledala svoje manjkavosti i otvorila svoja vrata i svoje prostore onome što predstavlja ozbiljnu i prosvećenu javnost. Deo tih predloga govori, ipak, o povratku određenog poverenja. Sa druge strane, u tom praznom prostoru koji je nastao otvaranjem ovih novih prostora odakle stižu predlozi, pojavljuju se i mahinacije i masovna predlaganja, inače nedvosmisleno značajnih ljudi koje, barem one koje lično poznajem, veoma poštujem, sa određenim, rekao bih čak i agresivnim pokušajima da se Akademiji održe lekcije i da, kako neki kažu, pomognu da Akademija ’ozdravi’. Voleo bih da najpre napravimo ozbiljniju zdravstvenu kartu svih institucija pa će se videti da je Akademija daleko od najbolesnije. Mi ćemo u SANU nastojati da svaki predlog, bilo da je iz samog odeljenja ili sa strane, ili predlog triju akademika, sveukupno sagledamo kako bismo videli šta je pravi kamen mudrosti koji stoji iza svakog od njih. Nejasne su mi zakasnele priče o slaboj zastupljenosti ženskog pola u članstvu SANU, jer je Akademija još pre godinu dana sama izašla sa tim predlogom i konstatacijom da je devet odsto žena u SANU nedovoljno - u SANU se o tome razgovaralo i stalo se na stanovište potrebe da se ovaj odnos promeni. Mi smo to sami izneli u javnost, da bi danas neki insistirali na tome jer, zaboga, ’Akademija ćuti’. Mi ne ćutimo jer smo mi pokrenuli tu temu, jer smatramo da 50 odsto populacije zaslužuje bolju zastupljenost u ovoj kući. Problem je i u pričama o potrebnim godinama starosti akademika, jer su one često puka laž i hipokrizija. Jedan Andrić je primljen kada je imao 34 godine, dakle, daleko pre nego je napisao Na Drini ćuprija i Travničku hroniku. Određeni ljudi su ga prepoznali kao velikog pisca odmah posle njegovih uvodnih tekstova i glasali za njega. Nama su danas potrebni i ljudi koji su u stanju da obavljaju određene poslove, jer je, primera radi, prošle godine tokom 260 dana bilo raznih aktivnosti unutar naše Svečane sale i u Galeriji, ili kad je reč o izdavačkoj delatnosti. Nažalost, moram da konstatujem da nije bilo korelacije između starosti i nivoa aktivnosti: neki od najstarijih članova SANU bili su uspešni nosioci tih aktivnosti.“