Šampioni sporog rasta

Privredna kretanja u decembru prošle godine lošija su od očekivanih i ako se pokaže tačnom procena Republičkog zavoda za statistiku o rastu bruto domaćeg proizvoda u četvrtom tromesečju od 2,5 odsto, ukupni privredni rast u 2017. neće biti 1,9 odsto već 1,8 odsto, a možda i 1,75 odsto. Ovu procenu obelodanio je Stojan Stamenković, saradnik Makroekonomskih analiza i trendova, navodeći da je i rast industrijske proizvodnje bio manji od projektovanog - 3,5 umesto 3,9 odsto. Činjenica da je prvi sa novom procenom rasta BDP-a od 1,8 ili 1,75 odsto izašao upravo Stamenković ima posebnu specifičnu težinu, jer ne spada u „poslovične pesimiste“. Naprotiv. Nakon što su njegove kolege rast u prvom tromesečju 2017. od jedan odsto nazvali razočaravajućim i odmah pozvali na uzbunu, upozoravajući da će do kraja godine biti teško nadoknaditi taj zaostatak, Stamenković je u maju tvrdio da „nije tačno da je rast razočaravajući i da je zbog toga dovedeno u pitanje planirano povećanje za celu 2017. od tri odsto“. Rekao je, doduše, da je mnogo neizvesnih činilaca koji ne dozvoljavaju prognozu do kraja godine i kao jedan od najvažnijih naveo učinak poljoprivrede. Upravo ona je podbacila i jedan je od krivaca za sporiji rast BDP-a od svetskog i evropskog proseka. U bližem i širem komšiluku jedino je Makedonija, zbog duge političke krize, bila gora sa stopom rasta od 1,5 odsto. Za vlast u Beogradu, međutim, to je slaba uteha, jer sve komšije godinama imaju snažniji rast. I dok je 2017. BDP Srbiji bio veći za samo 5,2 odsto nego 2012, Makedonija je u istom periodu BDP povećala za 14,4 odsto. Osim Srbije, nijedna zemlja Zapadnog Balkana izvan EU nije u tom periodu imala manji rast BDP-a od 10 odsto, a rekordan od 19,8 odsto imalo je Kosovo, za koje Svetska banka i MMF redovno objavljuju ekonomske indikatore. Od prošlosti ništa bolje ne izgleda ni budućnost. U najnovijim, januarskim prognozama Svetska banka očekuje da će rast BDP-a Srbije ove godine biti tri odsto, za 0,8 procentnih poena manji od proseka za 24 zemlje centralne i istočne Evrope i centralne Azije. Niže stope rasta očekuju se samo u Azerbejdžanu (0,9 odsto), Rusiji (1,7), Belorusiji (2,1), Hrvatskoj i Kazahstanu (2,6) i Crnoj Gori (2,8 odsto). Ako se obistine ove prognoze, Srbija u 2018. ne samo da neće uspeti da nadoknadi, već će se produbiti relativni zaostatak za susedima iz prethodnih šest godina, jer će samo Crna Gora, zbog mera fiskalne konsolidacije, imati sporiji rast. Kod svih ostalih komšija Svetska banka očekuje brži rast, u BiH i Makedoniji po 3,2 odsto, Albaniji 3,6 i na Kosovu 4,8 procenata. Ove procene i naknadna, iako simbolična korekcija rasta srpskog BDP-a naniže, znače da je domaća privreda u 2018. ušla sa nešto lošije startne pozicije od konkurencije iz regiona. Jedan od ključnih problema moglo bi biti i usporavanje izvoza, jer je lane, posle dužeg perioda, uvoz rastao brže. Na taj zaokret ukazao je i Stamenković, naglašavajući da je uvoz u evrima uvećan za 13,8 odsto, a izvoz za 12 procenata. Dodatno zabrinjava to što je u decembru 2017. izvoz bio za samo 0,6 odsto veći nego u decembru 2016, dok je stopa rasta uvoza deset puta veća, šest odsto. Uz neke druge razloge, pre svega sušu i slabiji rod poljoprivrednih proizvoda, biće da je ovakvom negativnom zaokretu doprinela i činjenica da je dinar prošle godine prema dolaru ojačao za 15, prema švajcarskom franku za oko 10 i prema evru za oko pet odsto, što je sigurno smanjilo motivaciju za izvoz. Sa ove vremenske distance potpuno drugačije zvuče reči Aleksandra Vučića iz novembra 2016. „Sada prvi put smem da vam kažem da verujem da 2018. možemo da idemo na rast veći od 4,5 a možda i pet odsto“, pričao je tadašnji premijer. „Da me pitate da mogu da biram čiju bih ekonomiju vodio u regionu, ja bih vam prvi put odgovorio – srpsku, zato što mislim da ima najveći potencijal i najveće šanse za rast u narednom periodu“, tvrdio je Vučić. Ispostavilo se, nažalost, da taj potencijal, ako i postoji - nije iskorišćen. A kad će, ne zna se. Zna se samo da ni MMF, ni Svetska banka ne očekuju da će Srbija biti šampion rasta ni na Zapadnom Balkanu. Ni ove, ni naredne dve godine.