Prirodni partneri

Budućim istoričarima današnjica će, hemingvejski rečeno, izgledati kao „dobra stara vremena“, uprkos tome što je stvarnost posledica dobrih i loših odluka, čija se uspešnost meri - rezultatima. U senci budžetskih stimulacija i drugih pogodnosti, kojima se duguje relativno visoki priliv stranih investicija (objektivno nedovoljnih za saniranje svih posledica nasleđene ekonomske entropije), pažnji izmiče činjenica da su međunarodna priznanja za ostvarene makroekonomske rezultate u primetnom raskoraku sa kvalitetom života većine građana. Rezultati kojima se zvaničnici (ne)opravdano diče izgledaju u čarobnom ogledalu i medijima lepše nego što jesu, ali iluzija traje koliko i čarolija u bajci o Pepeljugi, samo do ponoći. A kada svane dan stvari stoje drugačije i malo koga zanima šta su rekli MMF, Svetska banka, što je zaduženost Srbije pala, a kreditni rejting porastao. Sve je ekstremno važno, ali ljudi hoće dostojanstveno da žive sad i ovde, a srpska tranziciona ekonomija, malaksala poljoprivreda i neizvršena reindustrijalizacija, zavisni od stranog kapitala, nemaju perspektivu bez jasne nacionalne strategije privrednog razvoja. Strani kapital nije trajno pouzdan faktor ekonomskog rasta, nema stalno mesto boravka niti motivaciju razvoja „tuđih“ ekonomija, ali svojim angažmanom utiče na konjunkturu i makroekonomske pokazatelje. U Mađarskoj je aktivno 6.000 nemačkih firmi sa 300.000 zaposlenih, a u Srbiji 400 preduzeća sa oko 35.000 radnika. Ni povremene kritike zbog nehumane politike prema izbeglicama i rastućeg populizma vlade Viktora Orbana nisu demotivisale investitore da 2015. u mađarsku privredu ulože 78 milijardi evra, a lane se u Srbiju, prema tvrdnjama predsednika Aleksandra Vučića, slilo 2,6 milijardi! Mađarski privredni rast 2017. bio je 2,9 odsto, BDP po stanovniku je 12.767 evra, inflacija 2,8 a nezaposlenost 4,4 odsto. Mađarska je 2016. u Nemačku izvezla robe i usluga za 25 milijardi, a Srbija za 1,6 milijardi evra. Jeftini uslovi poslovanja, zaštićena svojina, podsticajna poreska politika, poštovanje ugovora i autonomija sudstva - politička stabilnost se podrazumeva - najbolja su preporuka potencijalnim investitorima. Mnogi pokušaji ubrzanja privrednog rasta nisu dali očekivane rezultate, od „Zajma za privredni preporod Srbije“ preko „Novog postkriznog modela ekonomskog rasta i razvoja Srbije od 2011. do 2020.“ do „Kvantnog skoka“, promovisanog 2013. Privatizacija poljoprivrednih preduzeća nije obavljena kako valja, a epilog je da su hiljade neobrađenih i zapuštenih hektara vraćene u državno vlasništvo, mehanizacija je otuđena, stočni fond devastiran, dok su desetine hiljada radnika ostale bez posla. Sa sličnom veličinom obradivih površina Holandija izveze poljoprivrednih proizvoda za 80 milijardi, a Srbija za dve-tri milijarde evra. Poziv ministra poljoprivrede domaćim i stranim kompanijama, svima koji žele da ulože novac pruža prvi put mogućnost saradnje države i njenog prirodnog saveznika - dijaspore. Modus za to je, ako se ne pronađe prikladnije rešenje, „Agrarni fond dijaspore“. Taj fond bi poslovao na komercijalnim principima, bez demagoško-populističkih spekulacija kao u slučaju „Zajma za privredni preporod Srbije“. Deoničari tog fonda bi za kupovinu nekretnina i svake vrste robe domaćeg porekla bili oslobođeni plaćanja poreza u visini uloga u toku kalendarske godine. Na kraju ciklusa dobijali bi odgovarajuću dividendu, čiju bi isplatu garantovala država, u skladu sa rodnom godinom. Ekološki čiste poljoprivredne površine u Srbiji pogodne su za proizvodnju genetski nemodifikovane hrane, za kojom u razvijenim zemljama postoji kultna tražnja. Sufinansiranjem kupovine poljoprivrednih mašina, traktora, montaže plastenika, povećanjem zasada i biljne proizvodnje obezbedio bi se i opstanak mladih na selu. Investicije u poljoprivredu, pored ekonomsko-razvojnog imaju i socijalno-demografski karakter u situaciji sve prisutnijih unutrašnjih migracija prema gradovima i pražnjenja sela. „Agrarni fond dijaspore“ možda neće značajnije pomoći poljoprivredi kao sve prisutnije zadrugarstvo, ali može biti prvi korak i velika šansa za partnerstvo i rehabilitaciju davno izigranog poverenja iseljene Srbije. Član Foruma srpske dijaspore Nemačke iz Minhena