Prodajem dugove, jeftino!

Pilot ruskog ’suhoja’ razneo se granatom“ glasio je naslov u Politici pre desetak dana. Reč je o hrabrom Romanu Filipovu, čiji su avion oborili džihadisti iznad Sirije, on se katapultirao, a kad su ga banditi okružili i ranili, on se ubio ručnom bombom. U prvom tomu Matičinog šestotomnika (1967) bio je dat i izraz „ručna granata – bomba koja se baca rukom“, verovatno preuzet iz Klaićevog „Rječnika stranih riječi“. Svi ostali rečnici, uključujući i Matičin jednotomnik iz 2011, definišu granatu isključivo kao artiljerijsko zrno. To je razumljivo, jer smo uvek govorili o atentatorima s bombom, o bombašima (nema „granataša“), a pogrešna upotreba reči granata posledica je bukvalnog prevođenja sa engleskog (gde je grenade ručna bomba, dok se granata zove /artillery/ shell). „Ne tako davno“, piše mi Živomir Mašić, „pročitao sam izjavu jednog srpskog biznismena koji priča o svojoj ’ofis’. Izgledalo je neobično, ali kad sam počeo da razmišljam koja srpska reč bi mogla da zameni ovu, nisam našao pravi odgovor. Kancelarija je više birokratska, a ne poslovna reč, a i suviše je duga.“ Zamerke na račun reči kancelarija su opravdane, ali kad bismo je zamenili anglicizmom ofis (svakako u muškom, ne u ženskom rodu), bojim se da bi s vremenom i on zazvučao jednako birokratski. Zašto ne bismo usvojili reč ured, koja je i naša, mada je redovno upotrebljavaju samo Hrvati? Naravno, nisu samo strani uticaji odgovorni za upotrebu reči u neprikladnom značenju. Čedomir Tasić poslao mi je primer iz jednog članka o finansijskoj grupi „Viktorija“, koja se davi u dugovima: „Naši izvori tvrde da i bankama više odgovara da svoje dugove prodaju zainteresovanim investitorima, jer bi u suprotnom ’Viktorija’ mogla da ode u stečaj, pa bi kreditori bili još više ošišani.“ Banke nemaju dugove, ističe naš čitalac, niti se dugovi mogu prodavati, nego imaju potraživanja od dužnika – korisnika kredita, i ta potraživanja mogu prodati onome ko želi da ih otkupi. Uzgred, latinizam kreditor obično zamenjujemo domaćim izrazima poverilac ili zajmodavac. Da li to važi i za ovaj slučaj, gde on znači „davalac kredita“ – to ostavljam da odluče ljudi kao g. Tasić, koji je po struci ekonomista, a ozbiljnu pažnju posvećuje jeziku i izražavanju.