Sve je lako kad si vlast

Tamo svako radi ono što hoće - pevao je Branko Milićević u kultnoj emisiji Kocka, kocka, kockica pre dve-tri decenije. I nije mogao ni da sanja koliko će ta pesma u budućnosti, baš u vreme njegovog političkog angažovanja, o kojem takođe verovatno nije ni sanjao, savršeno opisivati zemlju u kojoj živimo. Istina, ne radi baš svako šta hoće. Samo oni koji su u vladajućoj stranci. Gradska vlast u Požegi odlučila je da za 12 miliona dinara kupi parcelu sa nelegalnim objektom čiji su vlasnici suprug i dever predsednice požeške skupštine Zorice Mitrović. U nekoj državi u kojoj vladavina prava zaista nešto znači, već činjenica da rodbina jedne funkcionerke ima nelegalni objekat bila bi dovoljna da ona više ne bude funkcionerka, a da objekat više ne bude nelegalan, već srušen. U Srbiji, zemlji u kojoj ne postoje prava, ali postoji vladavina, građani Požege morali su da protestuju nedelju dana da bi opština uopšte povukla spornu odluku, a predsednik Milan Božić je saopštenje o odustajanju od ove sramne transakcije iskoristio, gle čuda, da se razračuna sa opozicijom. Možda se iz ovoga ne može zaključiti da je gospodinu Božiću stalo do pravne države i reda, ali se, ako ništa drugo, svakako može videti koliko je on u stvari politički napredovao u proteklim godinama. Podsetimo se, u pitanju je čovek koji je u intervjuu 12. novembra 2015. izjavio: „Ja jesam došao iz privrede i sve... ali ovde ova politika me uči da postajem polako i ja jedna ozbiljna politička kučka“. Što bi rekli u Požegi – mission accomplished. Ovaj slučaj pokazao je, takođe, koliko znači stranačka hijerarhija, ali i kolike su nejednakosti između različitih delova Srbije. Dok su u Požegi teška srca morali da odustanu od projekta decenije, za doktora Zorana Radojičića, prvog na listi SNS-a na beogradskim izborima, nema zime - ni bukvalno, ni figurativno. On je, naime, prema saznanjima KRIK-a, sagradio nelegalnu kuću na Zlatiboru od 150 kvadrata, a zahtev za legalizaciju podneo je tek kad se našao na izbornoj listi vladajuće stranke. Agencija za borbu protiv korupcije pomogla je sa svoje strane koliko je mogla. Pritom ne mislimo na nameštaj za useljenje, već na to što su Radojičićevu imovinsku kartu retroaktivno dopunili nedostajućim podacima, kad su ti prokleti novinari počeli da njuškaju. Nakon svega, ostaje nada da će nadležni da daju sve od sebe kako bi smanjili nejednakosti između onog „rade šta hoće“ u unutrašnjosti i „rade šta hoće“ u prestonici i obezbedili ravnomeran razvoj stranačke samovolje u svim delovima zemlje. Nedosanjani san o ravnomernom razvoju cele zemlje snevali su mnogi političari. Ruku na srce, ne može se reći da nije baš ništa urađeno. Do sada su uspeli ravnomerno da rasporede korupciju i nepotizam. Nije nešto, ali može da bude dobar početak. I zato moramo da nastavimo da sanjamo. I ostvarujemo svoje snove. Dok neki sanjaju usko, o iskorenjivanju siromaštva ili slanju čoveka na Mars, naši snovi su veći i ambiciozniji. Za 52-53 odsto veći i ambiciozniji.