Ekonomija „tezge“

Ako je verovati Svetskom ekonomskom forumu, u narednih četvrt veka nestaće 40 odsto današnjih poslova. Zbog tehnološke revolucije, ne samo da više neće biti potrebe za, recimo, kasirkom, radnikom u skladištu, organizatorom putovanja, časovničarem, već će se i promeniti logika onih koji traže posao. „U budućnosti će biti sve uobičajenije da ljudi obavljaju više poslova odjednom što će uticati na razvoj takozvane gig-ekonomije koja podrazumeva da će ljudi sve češće zarađivati kao frilenseri“, objasnio je beogradskim studentima Jurg Štuker, konsultor u švajcarskoj softverskoj agenciji Namiks kroz predavanje „Robotika i mašinsko učenje menjaju poslove budućnosti“. Šta to, zapravo, znači, i šta je „ekonomija tezgi“, odnosno, gig-ekonomija? Po tim novim zakonitostima, poslovi budućnosti neće imati fiksno radno vreme, plaćeni godišnji odmor, plaćeno bolovanje ili penzije, ali će omogućiti da ljudi biraju kome će ustupiti svoje umeće, od kad do kad će raditi, gde će im biti kancelarija… Za većinu starijih zastrašujuće, a za mlade uveliko usvojen princip! „Istraživanja koja su rađena na primeru Švajcarske pokazuju da je 56,3 odsto ljudi starosti od 25 do 39 godina promenilo posao u poslednje tri godine, što implicira zaključak da je tradicionalna potreba za stalnim zaposlenjem na jednom radnom mestu zamenjena potrebom za konstantnim učenjem“, istakao je Štuker. Na ovaj način stvara se 70.000 novih zanimanja godišnje i raste potreba za stalnim usavršavanjem. Štuker je napomenuo da je već sad važno razmišljati o obrazovanju za buduće poslove, kao i razvijanje poželjnih veština, pa i socijalne inteligencije koja olakšava timski rad. Avaj, osim u sportu, timski rad Srbima nije jača strana.