Ne prodajem dušu đavolu

U aprilu 2016. Aleksandar Šapić je u najmnogoljudnijoj opštini u Beogradu, Novom Beogradu, osvojio skoro deset posto glasova više od naprednjačke liste, nakon čega je formirao vlast sa radikalima. Sa sličnim receptom – grupom građana u koje ima poverenja, sada nastupa na beogradskim izborima i jedan je od kandidata za koga istraživači javnog mnenja nemaju ni najmanju sumnju da će preći cenzus. Niste nameravali da snimate spotove, ali ste dobili „ulogu“ u naprednjačkom pokušaju da se opozicija izvrgne ruglu. Pristali ste na njegovo emitovanje, da li vam je to donelo ili odnelo poene? Ne znam. Protiv mene se već godinu i nešto dana vodi kapilarna kampanja na svim nivoima, od letaka na ulici i sandučićima, preko namenskih portala koji samo o meni iznose laži, a to onda preuzimaju veći mediji, pa sve do konstantnih kontrola poslednjih godinu i po dana u Opštini, svih mogućih gradskih inspekcija i policije. Ne postoji papir koji nije pregledan, ili osoba u opštini koja nije bila bar deset puta na razgovoru u policiji. Imali smo i iznošenje poverljivih informacija i njihovo plasiranje u javnost preko tih divljih portala. Naše pravobranilaštvo mi je reklo da ćemo napraviti krivične prijave protiv budžetske inspekcije pošto sumnjaju da su oni direktno kršili zakon. O tome nisam mnogo pričao, zato što ovde u javnosti svi kukaju. I ko treba i ko ne treba. Ćutao sam i trpeo. Tako da je taj spot toliko mizeran u odnosu na ono što se protiv mene radi već više od godinu dana. Nije problem, s obzirom na insert iz italijanskog filma o vama koji ste pustili na Tviteru, gde se podseća da ste kao vaterpolista bili takav napadač da su dvojica morala da vas čuvaju. Nije za poređenje. Ako pogledate sve što sam radio i govorio poslednjih godina, videćete da sam ostao pri istim stavovima. Nećete čuti da napadam, klevećem, vređam. Smeta mi što ovde ne postoji stvar koju, recimo, uradi vladajuća koalicija koju smeš da pohvališ, a da te ne proglase njihovim. Isto važi i za opoziciju. Ovde je sve crno-belo i u tome svemu neko profitira, a građani debelo gube. Na primer? Evo primer lokalnih izbora. Napravljeni su nacionalni. Niko ne zna zašto. Glavna je tema da li će Vučić da padne, iako on neće pasti, i da SNS izgubi vlast nakon beogradskih izbora. Uvukli smo predsednika države u kampanju i to na insistiranje opozicije, govoreći „rušimo Vučića“, a Beograd godinama vode Vesić i Mali. Sa druge strane, u ovom momentu širimo dobre međukomšijske odnose u regionu, što je za pohvalu, a ovde na sve načine đubrimo jedno stanje međusobne mržnje i skoro rata među nama. Neću da učestvujem u tome. Ako se ispostavi da je ljudima potrebna ta vrsta stanja svesti i emocije da bi glasali za nekoga, onda za mene slobodno neka ne glasaju. Prvo ste rekli da nećete sarađivati sa SNS, onda i sa Dosta je bilo. S kim mislite da ostvarite plan o rukovođenju Beogradom, ako uzmete u obzir izborne prognoze? Ne znam. Ja sam pre svega čovek. Ako neko očekuje da pogazim svoje dostojanstvo, karakter, emociju, vaspitanje, zarad vođenja Beograda, taj neka ne glasa za mene. Ovde sam da probam nešto da uradim, ali ne da prodam dušu đavolu. Opet ne znači da ću dozvoliti da me bilo ko, izvinite na izrazu, maže fekalijama, štaviše. Kažete - nema saradnje sa SNS zato što su mi radili to i to... Pojedinci iz SNS su mi to radili mnogo duže, ali tada sam jasno rekao – ima pojedinaca u svim strankama sa kojima ni cveće sadio ne bih. Do tada se još SNS nije bio deklarisao iza tog ponašanja. Mogao sam da imam osnovane sumnje i za letke i za portale i za slanje svih inspekcija, policije, ali i dalje su to bili pojedinci. Mogao sam da kažem da neću s pojedincima, ali sam morao da ostanem pri svom uverenju da sa određenim organizacijama koje zvanično ne prekrše pravila ponašanja, mogu da razgovaram o lokalnoj politici, jer i izlazimo na lokalne izbore, a ne na republičke. E od momenta kad SNS zvanično počinje da koristi terminologiju koju su koristili ti pojedinci i potpisuje saopštenja koja šalju u javnost, to mi je bilo sasvim dovoljno da isključim mogućnost svakog dogovora sa njima, jer ne mogu sa onima koji se ponašaju suprotno mom uverenju. Niste primetili da su to radili i drugima? Potpuno je prirodno da imam stav u odnosu na ponašanje prema meni i shodno tome da vučem određene poteze. Ono što se radi drugima, mogu da primetim i javno osudim, ali je na njima kako će se postaviti i ponašati. Bilo bi malo neprirodno da je drugačije. Na kraju krajeva, ljudi različito reaguju na pritiske, neki njima podlegnu, a neki ne. Pa ušli ste u politiku, a SNS vlada ovom zemljom na način da se i sami žalite da ne možete nigde da kažete ništa. Vodim računa da u javnom poslu za stvari za koje nemam dokaz ne iznosim optužbu. Pet godina ponavljam da je Beogradska hronika postala bruka i sramota od emisije, da se pretvorila u stranačku hroniku, i da Novi Beograd tretiraju kao da ne postoji. Isto je i u slučaju Studija B. Ali ne mogu to da govorim u ime drugih, već samo sebe i svoje opštine. Još uvek važi onaj uslov za dogovor - da budete gradonačelnik? Da budem gradonačelnik je preduslov za razgovor o formiranju vlasti, ali ne i jedini da bih sa nekim ušao u postizbornu koaliciju. Rekao sam – ukoliko se ne dogovorimo oko strateškog razvoja Beograda, lokalnih stvari, mogu sto puta da mi ponude da budem gradonačelnik, od dogovora nema ništa, ali je taj deo malo medija prenelo. Da li postoji opcija da je neko drugi gradonačelnik, a da ste deo većine koja se usaglasila o strateškim pitanjima? Ne postoji. Devet godina sam u ovom poslu, ne postoji nijedan kandidat u ovom momentu koji je duže od mene u lokalnoj samoupravi. To je prva stvar. Drugo, dozvolite mi da budem subjektivan i da smatram da imam dovoljno znanja i iskustva da budem gradonačelnik. Treće – šest godina vodim najmnogoljudniju opštinu u Srbiji i dva puta sam biran za predsednika opštine, a pre dve godine jedan od retkih u celoj Srbiji koji je samostalno pobedio SNS. Četvrto – nisam pravio pauze, nego sam se sve vreme ovde borio na način na koji sam mogao da se borim. Peto – jedini sam rekao da neću da učestvujem u političkoj trgovini. A verujte, biti deo vladajuće većine je jako unosna stvar i što se tiče pozicija i radnih mesta i svega onoga što to nosi. Jedini sam rekao da nijedan od tih benefita neću. I mi svi, nisam ja sam, mnogo ljudi ima oko mene kojima bi značilo da budemo deo gradske uprave. Nećemo prihvatiti da budemo na političkoj pijaci ako ne dobijemo mi priliku da vodimo Beograd. Apsolutno ne tvrdim da sam ja najbolje rešenje i poželeću sreću svakome ko bude vodio Beograd, jer ja drugi rodni grad nemam, ali da budem bilo čiji asistent i da mu terciram u vođenju Beograda, stvarno ne mogu. Ako ostanem na Novom Beogradu, sarađivaću sa svakim gradonačelnikom, jer je to je moja ustavna, statutarna i moralna obaveza prema svim Novobeograđanima. Kao sa Malim? Neistine su da nisam hteo da sarađujem. Pa mi još nismo dobili onu penzionersku karticu na Novom Beogradu, posle tri i po meseca. Nemam pravo dok sam predsednik opštine da se rukovodim tim stavom. Ali imam pravo da kažem da neću da budem gradski sekretar za sport, jer smatram da mogu više. Ne može niko da zameri Ronaldu što smatra da ima kvalitete da bude centarfor i neće da prihvati da bude levi bek ili centarhalf. Je li to nešto loše? Ne, ali politika je pragmatična... Ja mislim da politika treba da iz pragmatizma pređe u ljudskost, pošto nas taj pragmatizam nije baš mnogo usrećio u ove tri decenije. Imali ste priliku, dosta nezgodnu s obzirom na međusobne odnose, da pokažete tu ljudskost u Izbornoj komisiji kada se glasalo o „lažnoj listi DJB“. Prvo morate da znate šta se desilo. Naše dve predstavnice su pravnice sa velikim iskustvom. Za dva meseca, koliko su u izbornoj komisiji, samo su me jednom zvale da mi kažu da postoji osnova da se obori lista DJB-Dveri jer su direktno prekršili zakon koji kaže da ne može da se napravi koalicija stranke i pokreta. Rekao sam - nemojte to da radite. Za ovo drugo sam video da Radulović kukumavči po Tviteru, pa sam ja zvao i pitao šta se dešava. Kažu - ništa, čovek se prijavio, predao listu, mi smo glasali „za“. Pitam je li bilo nešto sporno. Kažu – mnogo manje nego oko Belog, kome se lista zove skoro identično kao Vučićeva – Zato što volimo Belovgrad. Tu se niko nije bunio. Ovde su se neki bunili, mi ako hoćemo ni po babu ni po stričevima, ako smo pustili Belog, red je da i za ovog glasamo, jer je zakonski čisto. Pritom je većina već postojala bez nas, nismo mi odlučivali. A onda su mi rekli i ovo – Aco, pa taj čovek ti javno preti zatvorom, proglašava za lopova i tebe i celu našu organizaciju. Misliš li stvarno da ćemo da se svađamo sa drugima zbog njega u situaciji kad zakon nije prekršen, samo da bismo zaštitili njegov stranački interes. Ako ti jesi, mi još nismo postali mazohisti? I sad opet imate priču - Šapić SNS trojanski konj. Pa dobro. Šapić je bio trojanski konj do pre mesec dana, a onda kad je Šapić javno rekao da nema sa SNS saradnje, onda ni to nije odgovaralo. Raspravljati se sa njima nema smisla. Na čemu bazirate optimizam da imate šanse da rukovodite Beogradom, ako čak i ne pokušavate da vodite kampanju? Onaj ko izlazi na izbore i ko ima samosvest šta njegov glas znači, taj će i da se raspita šta preporučuje kog kandidata. Mislim da imamo dovoljnu referentnost nakon šest godina na Novom Beogradu i svega što smo ovde radili bez obzira na to što to nismo mogli da plasiramo svim građanima, pre svega zbog medija. Zato vas i pitam, kako ja s druge strane reke da znam šta ste radili? Pa nećete, ali zato i možete onda da glasate za ove koji su stvorili uslove da ne možete da saznate. Stvar je izbora. Ne slaže mi se taj odgovor sa karakterom „napadača kakav se neće ponovo roditi“. To je u vaterpolu. U tom gde sam bio taj napadač, postojala su jasna pravila. Neću odustati od mojih pravila. Sutra neću sedeti ovde. Srešćete me na ulici i neću se sakrivati. Imao sam sreću u životu da svoju egzistenciju obezbedim, a ne kao ovaj prepošteni Radulović – ima 60 godina, kaže da nema ušteđevinu, nema nikakvu imovinu, a onda kaže da će biti pošten i da će da spasava narod od mene koji sam došao da kradem. A ja sam Agenciji prijavio višemilionsku imovinu stečenu u prethodnoj karijeri, gde se svaki zarađeni evro može proveriti. Ne moram ništa da budem, hvala bogu svoju egzistenciju za razliku od mnogih, davno sam obezbedio. Predstavili ste koncept – za građane, a ne za turiste. Šta to znači? To znači da su svi turisti dobrodošli, ali da politika Beograda mora biti pravljena prema ljudima koji u njemu žive, a ne onima koji kroz njega prolaze. Ozbiljan program možete da napravite samo kad ste unutra i imate realan presek stanja. Ali vi ste bili unutra... Pa nisam. Pomoćnik nije zamenik, već tehničko lice i deo kabineta. On tehnički pomaže gradonačelniku u oblasti za koju ga on zaduži. Radio sam parkove, igrališta, komunicirao sam sa opštinama na temu zelenila, zatvarao kladionice pored škola. Ponosan sam na sve što sam radio i spreman da odgovaram za sve što sam uradio. Ali nisam imao uvid u stanje komunalnih službi, javnih preduzeća... Drugo, od tada je prošlo šest godina. O nekim pitanjima valjda ipak imate ideju - o metrou, recimo? Naravno da imam. Da se ja pitam, zaustavio bih sve ovo i rekao – sad ćemo da potrošimo vreme, koliko god treba da se napravi opšti politički i društveni konsenzus oko velikih strateških i infrastrukturnih stvari, pa i metroa, u kojem bi učestvovali i vlast i opozicija. Pa onda, kad se dogovorimo na koji se način Beograd razvija, ko god dođe na vlast – od njegove sposobnosti zavisi dinamika radova, ne više strategija. To je moja strategija za metro. Znate koji je epilog rasprave gde treba most, gde treba metro? Ni ašova od metroa, ni daščice od mosta. U svom konceptu sam rekao – ne mogu da pravim plan u 15 tačaka. Besplatni udžbenici? Ko će reći da ne trebaju besplatni udžbenici? Ali to ne može da bude plan. Koncept je ulaganje u obrazovanje, olakšavanje kućnog budžeta. Sastavni deo toga su i besplatni udžbenici, a na koji način – kad uđemo unutra, videćemo. Kad krenu optužbe zbog nelegalne gradnje na savskom nasipu, Goran Vesić kaže – pitajte Šapića. A ja kažem da nisam fantom iz Savamale. U ovoj državi postoji zakon prema kome se legalno ruše nelegalni objekti. Ne postoji nijedan objekat na savskom nasipu za koji nije predat zahtev Gradskom sekretarijatu za legalizaciju, a koji nije uklonjen. Poslednji smo uklonili prošlog leta u junu. Svi ostali objekti imaju predat zahtev Gradskom sekretarijatu i dok oni na njega ne odgovore pozitivno ili negativno, i to rešenje ne postane pravosnažno, mi ne možemo da srušimo nijedan objekat, jer smo onda isti kao fantomi iz Savamale. A nismo isti.