Trampova apsolutna moć utiče i na Srbiju

Kao predsednik SAD Donald Tramp ima moć koju nije imao nijedan od njegovih prethodnika u pogledu imenovanja ličnosti koje će upravljati najmoćnijom centralnom bankom u svetu – sistemom Federalnih rezervi (Fedom). On je u poziciji da imenuje ne samo predsednika Feda, već i pet od sedam guvernera, u periodu od samo dve godine. Prema zakonu iz 1935, od već izabranih guvernera predsednik SAD imenuje predsednika i potpredsednika Feda na period od četiri godine, sa mogućnošću da budu reizabrani, dok im ne istekne mandat člana Odbora guvernera od 14 godina. Tramp je za predsednika Feda imenovao DŽeroma Paula, koji je 5. februara, nakon što je Senat potvrdio to imenovanje, preuzeo dužnost od DŽenet Jelen, prve žene na čelu Feda u njegovoj stogodišnjoj istoriji. Funkciju guvernera, na koju ga je imenovao Obama, Paul je obavljao od kraja maja 2012. Da proces potvrđivanja imenovanja guvernera Feda podrazumeva kritičko preispitivanje nivoa znanja i politike koju je zastupao pre toga, pokazuje slučaj Mervina Gudfrida, profesora sa Karnegi Melon. Tramp ga je kandidovao novembra 2017, a ishod glasanja u Odboru za bankarstvo Senata je bio tesan - 13:12, pri čemu je republikanac Rend Pol najavio da će glasati protiv u Senatu, u kome republikanci imaju većinu (51:49). Demokrate su bile jednoglasno protiv, jer su se njegovi stavovi o pretećoj inflaciji pokazali netačnim. Senator Šerod Braun bio je, prema izveštaju Rojtersa od 8. februara, više nego jasan: „Ulozi su mnogo veliki za radnike, za privredu – mi ne možemo da rizikujemo sa nekim sa deceniju dugom prošlošću davanja prioriteta hipotetičkoj inflaciji nad stvarnim ljudima“! Tokom svedočenja u Senatu, pred demokratama koje su ga unakrsno ispitivale, Gudfrid je branio svoje usredsređivanje na inflaciju u prošlosti, ali je priznao da su se njegova ranija upozorenja o povećanju cena nakon izlaska američke privrede iz krize pokazala pogrešnim. Kada će se ovakve rasprave voditi u parlamentu Srbije prilikom izbora guvernera i članova drugih organa odlučivanja Narodne banke Srbije? A upravo su takve rasprave blagotvorne u borbi protiv negativne selekcije kadrova zbog rizika kompromitacije predlagača (partije) i samog kandidata koji ne bi mogao da prikrije svoje neznanje! Tramp je do sada ispoljio obazrivost u određivanju upravljačke strukture Feda, ne želeći da Fed postupno povećava kamatne stope kako bi sprečio „pregrevanje“ američke privrede. Nije, međutim, izvesno koja će biti tri kandidata za guvernere, tim pre ukoliko bude slušao populiste u njegovoj partiji, koji su protiv Feda. Ostvareni rast realnog BDP-a u četvrtom kvartalu 2017. iznosio je 2,6 odsto na godišnjem nivou, a Bela kuća želi rast od 3-4 procenta. Prilikom kandidovanja Paula novembra 2017. Tramp je istakao da je on „siguran“ izbor koji uživa naklonost Volstrita i da je iskusan član Feda. S obzirom na nastavak privredne ekspanzije, odnosno rast realnog BDP-a iznad postojećeg trenda stope rasta, tržišni akteri su sredinom decembra 2017. izrazili očekivanja da će Paul da se pridržava politike postupnog povećanja kamatne stope i smanjivanja bilansne sume Feda od neviđenih 4,5 hiljada milijardi dolara, koju je, inače, sprovodio Fed na čelu sa DŽenet Jelen. Ovo nakon što je Fed po treći put u 2017. povećao kamatnu stopu za 0,25 procentnih poena, na 1,25-1,50 odsto, što je posle dugog perioda nulte kamatne stope peto povećanje u poslednje dve godine. Volstrit i drugi na Paula gledaju kao na „centristu“ u pogledu vođenja monetarne politike, u smislu da će više da nadzire članove Federalnog komiteta za otvoreno tržište, koji određuje kamatne stope, a koji svojim stavom daju signale da bi Fed mogao agresivnije povećavati kamatne stope. Takav odnos prema članovima tog tela nije upražnjavala DŽenet Jelen. To ukazuje koliko će buduću dinamiku povećanja kamatnih stopa Feda de fakto odrediti Tramp kroz kandidovanje tri nova guvernera Feda, čije će mandate Senat verovatno potvrditi. Prvo obraćanje Paula javnosti posle imenovanja usledilo je nakon velikih kolebanja na finansijskim tržištima, koja su 5. februara bila praćena najvećim padom cena akcija na Volstritu u poslednjih šest godina. Tim padom zbrisane su milijarde dolara vrednosti akcija u svetu. Imajući u vidu da bi rastuće nadnice mogle da podstaknu inflaciju on je, kako je 13. februara preneo Blumberg, poručio: „Mi ćemo biti oprezni prema bilo kojim nastupajućim rizicima po finansijsku stabilnost… Mi smo u procesu da postupno normalizujemo politiku kamatne stope i naš bilans stanja sa pogledom da produžimo oporavak i održavamo težnju“ ka ostvarenju dva zakonom propisana cilja Feda, pa samim tim i njega kao predsednika. Ta dva cilja su postizanje maksimalne zaposlenosti i održavanje stabilnosti cena, pri čemu Kongres traži od Feda i umerene dugoročne kamatne stope. Od januara 2012. Federalni komitet za otvoreno tržište smatra da je na dugi rok godišnja stopa inflacije od dva odsto najprikladnija za ispunjenje zakonske obaveze Feda, a u svojim projekcijama iz decembru 2017. navodi kao cilj da se dugoročna „normalna stopa nezaposlenosti“ kreće u intervalu od 4,3 do pet procenata, sa srednjom vrednošću od 4,6 odsto. Dobri poznavaoci mašinerije odlučivanja unutar Feda smatraju da to što, prvi put posle 70-ih godina, Paul kao predsednik nije ekonomista i što je radeći u privatnom sektoru kao pravnik više upoznat sa investicionim bankarstvom i finansijama nego sa monetarnom politikom, učiniti više verovatnim da će slediti konsenzus među članovima Odbora guvernera i Federalnog komiteta za otvoreno tržište oko politike kamatne stope, koji je često upravljan prognozama zaposlenih u Fedu. Prognoza Feda je da će tokom 2018. ključna kamatna stopa biti povećana tri puta, za po 0,25 procentnih poena. Široka baza investitora očekuje da će prvo povećanje uslediti na sastanku Federalnog komiteta 20-21. marta. To potvrđuje cena fjučersa na međubankarske pozajmice tokom noći (30 Day Federal Funds Futures) kao podesna alatka za merenje verovatnoće promene monetarne politike Feda na tom sastanku. Tramp je oštro kritikovao i važeću regulativu finansijskih tržišta i drugih oblasti, najavljujući talas deregulacije. Međutim, Paul je istakao da će Fed „sačuvati glavna postignuća u finansijskoj regulaciji dok traži da obezbedi da su naše politike toliko efikasne koliko je moguće“. S obzirom na postignuti konsenzus dve partije u Kongresu prilikom usvajanja veće regulacije finansijskih tržišta tokom Obaminog mandata (Dod-Frank zakon o reformi Volstrita i zaštiti potrošača iz 2010. godine), koja bi trebalo da spreči izbijanje krize poput one iz 2008, malo je verovatno da će nastupiti bitnije promene. Postoji samo predlog da se male i regionalne banke oslobode tereta rastućeg nadzora koji važi za velike, jer bi se takav nadzor odnosio na banke sa bilansnom sumom od najmanje 250 milijardi, dok je sada taj limit 50 milijardi dolara. Prognozirano postupno povećanje kamatne stope Feda će predstavljati malu podršku dolaru. Nakon kratkotrajnog oporavka početkom februara, može se očekivati njegovo slabljenje prema evru i drugim valutama, jer će paralelno postojanje budžetskog deficita i deficita tekućeg platnog bilansa u SAD izazvati novi talas prodaje dolara od strane investitora. Udeo navedenog kombinovanog deficita se približava nivou od šest odsto BDP-a. Početkom februara Kongres je usvojio povećanje javnih izdataka za skoro 300 milijardi dolara, a tokom naredne dve godine efekti smanjenja poreza bi mogli da iznose 1.500 milijardi dolara. To bi moglo da poveća domaću tražnju kao motor privrednog rasta SAD, ali i spoljnotrgovinski deficit, a devizna tržišta sve to registruju. U poslednjih pet godina najniži kurs dolara prema evru je bio 0,71784, a najviši 0,96231. Prema procenama Kredi Svis i drugih banaka, dolar je precenjen i ranjiv na pad od 10 odsto na duži rok. Ta procena usledila je nakon najnovijih podataka o povećanju budžetskog deficita SAD u prva četiri meseca tekuće fiskalne godine (oktobar 2017 - januar 2018) na 176 milijardi dolara, što je za 11 odsto više nego u istom periodu prethodne godine, a ujedno je to i najveća razlika rashoda i prihoda od 2013. Uz to, ako se isključe proizvodi od nafte, u decembru 2017. je povećan i spoljnotrgovinski deficit, na rekordnih 50 milijardi dolara, zbog većeg uvoza od izvoza. Nastavak slabljenja dolara će bitno uticati na popravljanje dužničke pozicije zemalja kod kojih je značajan deo duga nominiran u dolarima, a izvozne prihode ostvaruju uglavnom u evrima. To je slučaj i sa prezaduženom Srbijom – jer je od ukupnog javnog duga (opšte države) na kraju prošle godine 29,03 odsto bilo nominirano u dolarima, a 42,18 odsto u evrima. Na drugoj strani, prognozirani visok rast BDP-a američke privrede u ovoj i narednoj godini od 2,6 i 1,9 odsto i očekivani visok rast BDP-a u evrozoni i EU u celini, koji Evropska komisija procenjuje na 2,3 i dva odsto, predstavljaće povoljni ambijent za povećanje izvoza Srbije i po tom osnovu povećanje stope privrednog rasta. Da li će to izuzetno povoljno okruženje biti iskorišćeno i ostvarene stope rasta realnog BDP-a od tri odsto u ovoj i 3,5 procenata u narednoj godini, kako prognozira Svetska banka, ostaje da se vidi. U svakom slučaju, više nema mesta budućim izgovorima izvršne i monetarne vlasti Srbije za zaostajanje izvoza i privrednog rasta u odnosu na zemlje u regionu. Redovni profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu