Kriva slika pravih kretanja

U tekstu Šampioni sporog rasta autor Milan Ćulibrk, između ostalog, iznosi svoje viđenje o očekivanom godišnjem privrednom rastu Srbije u 2017. i navodi: „...ako se pokaže tačnom procena Republičkog zavoda za statistiku o rastu bruto domaćeg proizvoda u četvrtom tromesečju od 2,5 odsto, ukupni privredni rast u 2017. neće biti 1,9 odsto već 1,8 odsto, a možda i 1,75 odsto“. Navedena tvrdnja da će stopa rasta biti 1,8 odsto ukazuje na to da je ovaj podatak izveden kao jednostavan prosek kvartalnih realnih stopa rasta BDP-a za tri kvartala (1,1%, 1,4%, 2,1%, respektivno) i fleš procene rasta za četvrti kvartal od 2,5%. Ona se zasniva na pretpostavkama i ne uzima u obzir specifičnosti kvartalnog obračuna BDP-a, definisanog međunarodno propisanom metodologijom, što se i ne može očekivati od novinarske struke ukoliko još nema volju da konsultuje kompetentnu instituciju ili pojedince. Ipak, i bez naročitog znanja o metodologiji nacionalnih računa, može se imati u vidu činjenica da se godišnja stopa rasta na bazi kvartalnih procena ne dobija kao jednostavan, već kao ponderisani prosek, jer vrednosti BDP-a svakog od četiri kvartala nemaju isto učešće u godišnjoj vrednosti BDP-a. Na ovaj način može se dobiti iskrivljena slika zbog odstupanja prostog od ponderisanog proseka. Dodatno, napominjem da su revizije jedna od osnovnih karakteristika nacionalnih računa, a da se u višegodišnjoj praksi zbog specifičnosti kvartalnog obračuna redovno sprovode tekuće revizije. Podaci za prva tri kvartala podložni su revizijama do momenta objavljivanja četvrtog kvartala tekuće godine. To dalje znači da se, zajedno sa podacima za četvrti kvartal, objavljuju revidirani podaci za prvi, drugi i treći kvartal. Oblast koja je najviše podložna tekućim revizijama jeste poljoprivreda. Obračun bruto dodate vrednosti ove oblasti je specifičan, jer polazi od obračuna godišnje vrednosti poljoprivredne proizvodnje u stalnim cenama primenom procenjenog godišnjeg indeksa fizičkog obima poljoprivredne proizvodnje za tekuću godinu. Godišnja vrednost distribuira se na kvartale na osnovu kvartalne dinamike prodaje i otkupa poljoprivrednih proizvoda u stalnim cenama i fiksnih proporcija troškova proizvodnje po kvartalima. Prilikom obračuna prva tri kvartala tekuće godine ne raspolaže se podatkom o kvartalnoj strukturi prodaje i otkupa poljoprivrednih proizvoda u stalnim cenama, već se primenjuje struktura iz prethodne godine. Tek prilikom obračuna za četvrti kvartal, ovi podaci su raspoloživi za tekuću godinu i vrši se revizija distribucije godišnje dodate vrednosti poljoprivrede na četiri kvartala. Ovo može imati za posledicu da se kvartalne stope rasta BDP-a za prethodna tri kvartala, dobijene prilikom obračuna za četvrti kvartal, razlikuju od objavljenih. Pored toga, kvartalne bruto dodate vrednosti za pojedine oblasti revidiraju se kada poboljšani ili unapređeni podaci postanu dostupni, što takođe ima za posledicu revizije objavljenih stopa rasta BDP-a. RZS je 29. decembra 2017. objavio saopštenje „Ekonomska kretanja u Republici Srbiji, 2017. – Procena“ u kome se navodi da je procenjena ekonomska aktivnost, merena BDP-om i iskazana u stalnim cenama, ostvarila realni rast od 1,9% u odnosu na prethodnu godinu. Procena godišnje stope realnog rasta BDP urađena je na bazi revidiranih kvartalnih vrednosti za prethodna tri kvartala i delimično raspoloživih informacija za četvrti kvartal. Obračun kvartalnog BDP-a za četvrti kvartal 2017. biće objavljen 28. februara 2018. Tek tada biće javno dostupne kvartalne stope realnog rasta za sva četiri kvartala 2017. koje se baziraju na kompletnom setu indikatora. U tekstu autor komentariše i da bi „jedan od ključnih problema moglo biti usporavanje izvoza, jer je lane, posle dužeg perioda, uvoz rastao brže“. U vezi sa tim treba znati da je uvećanje spoljnotrgovinskog deficita rezultat nekoliko faktora. Prvo, smanjen je suficit kod poljoprivredno-prehrambenih proizvoda za 268 miliona evra, od čega u poslednjem tromesečju čak za 258 miliona evra, što je posledica pomanjkanja domaće ponude usled suše. Drugo, povećan je deficit kod energije za više od 293 miliona evra, što je rezultat povećane tražnje tokom zimskog perioda i za potrebe industrije, kao i rasta svetske cene nafte. Treće, povećana izdvajanja za investicije (rast od 6,2%) odrazila su se na rast nabavke uvozne opreme – uvoz specijalizovanih mašina za industrijske potrebe povećan je za gotovo 100 miliona evra. Te stavke su dovele do povećanja spoljnotrgovinskog deficita za gotovo 660 miliona evra, što čini 90% njegovog ukupnog povećanja. Time hoću reći da je glavni razlog povećanja spoljnotrgovinskog deficita na strani ponude, a ne na strani jačanja dinara, koji rado navode i neki poznati makroekonomisti. Direktor Republičkog zavoda za statistiku