Kineski brat vas posmatra

Još od američkih predsedničkih izbora 2016. i otkrića o ruskom mešanju u njih, evropski zvaničnici su na oprezu iščekujući sličnu vrstu napada. Ali Evropljani nisu jedini koji obraćaju pažnju. Isto čine i kineski lideri, koji razmatraju šta bi mogli da nauče iz uspeha koji je ostvario Kremlj. Za kineskog predsednika Si Đinpinga održavanje unutrašnje stabilnosti je vrhunski prioritet, na šta ukazuju i budžetska izdvajanja za bezbednosne potrebe. Zvanično će za te troškove biti izdvojeno preko 100 milijardi dolara, ali to je nizak iznos. Kao i troškovi odbrane zemlje, realna cifra je mnogo veća, zahvaljujući skrivenim troškovima, uključujući one za istraživanja i razvoj. Kina, na primer, istražuje kako se veštačka inteligencija i big data mogu iskoristiti za nadzor svega počev od društvenih mreža pa sve do plaćanja kreditnim karticama, i planira da za svakog građanina utvrdi rejting društvene pouzdanosti, kako bi eliminisala potencijalne izazivače nevolja. Orvelijanska strategija režima fokusirana je na društvene mreže i kontrolu ne samo onog što se na njima kaže, već i na to kojim tokovima se informacije slivaju u zemlju i njom šire. Osim toga, kineske vlasti zavode disciplinu tehnološkim kompanijama, uvodeći stroge nove zakone i sprovodeći istrage o sajber bezbednosti. Za Sija, lakoća kojom je Kremlj manipulisao Fejsbukom i Tviterom demonstrira potrebu da Kina snažnije pritegne sopstvene društvene mreže. Kineska vlada sada traži da njeni predstavnici budu članovi upravnih odbora kompanija poput WeChat, Weibo i Tencent, i zahteva da joj se omogući pristup ličnim podacima njihovih korisnika. Kineski sajber špijuni takođe proučavaju uspehe Rusa. Da se razumemo, kineskim hakerima ne nedostaju tehnološka znanja. Oni su već pokretali sajber napade na američke predsedničke kampanje, tibetanske pokrete u inostranstvu, te ujgurske aktiviste. Prodrli su u zapadnjačke institute i univerzitete koji proučavaju Kinu. Čak su hakovali i pojedine zapadne medije koji su objavljivali za kineske lidere neugodne tekstove o ličnom bogatstvu kojim raspolažu. Pa ipak, Kinezi imaju još štošta da nauče od ruske visoko koreografisane onlajn armije trolova i botova. Isto tako, stratezi Kineske oslobodilačke armije vrlo verovatno s pažnjom prate rad Kremlja kako bi usavršili vlastite taktike vođenja sajber rata. Kinesko strateško razmišljanje o vođenju „političkog rata“ podrazumeva da političke, društvene i ekonomske institucije neprijatelja - a posebno njegovi mediji - treba da budu meta pre nego što bude ispaljen prvi metak. S tim ciljem, rusko širenje lažnih vesti i teorija zavere putem državnih medija poput RT i Sputnjik moglo bi da bude poučan primer. Osim proširenja kineskih sajber kapaciteta, Si razvija i kinesku meku moć kroz ekonomske, socijalne, kulturne i medijske inicijative. I mada takve programe još nije kombinovao s kineskim tajnim delovanjem na pokretanju tako otvorenih napada poput onoga kome su bili izloženi američki predsednički izbori, očigledno je da radi na tome da obezbedi sredstva da tako nešto postane moguće. Nedavno je otkriveno da Kina u Australiji sprovodi širok spektar operacija čiji je cilj ostvarivanje uticaja na tamošnju javnost, koristeći zvanične studentske organizacije kako bi nadzirala kineske studente u toj zemlji, poslovna udruženja koristila za rad u korist kineskih interesa, a diplomate da nadziru rad lokalnih medija na kineskom jeziku. Kina takođe širi svoje globalno medijsko prisustvo. Po nekim procenama, vlada svake godine u nove medije i strane ispostave svojih medijskih kuća ulaže oko sedam milijardi dolara. NJena zvanična novinska agencija, Sinhua, ima preko 170 dopisništava širom sveta i servis na osam jezika. Kineska centralna televizija (CCTV) ima više od 70 dopisništava u inostranstvu, a program emituje na šest jezika u 171 zemlji. Kineski međunarodni radio je drugi najveći radio emiter na svetu posle Bi-Bi-Sija i program emituje na 64 jezika iz 32 dopisništva u inostranstvu i na 90 radio-stanica širom sveta. Nijedna od ovih medijskih kuća još nije postigla da bude smatrana međunarodno relevantnim izvorom informacija. Ali su one postale značajan izvor informacija za ljude u regionima u kojima je medijska slika siromašnija, poput Bliskog istoka i Afrike, gde su u prilici da propagiraju kineske poglede i formiraju publiku koja će na kineske pozicije gledati s blagonaklonošću. U isto vreme, Kina u australijskim, američkim i evropskim novinama pribegava prikrivenom oglašavanju (native advertising). To joj omogućava da od vlasti zvanično odobrene sadržaje o kontroverznim temama - poput militarizacije Južnog kineskog mora, gde Peking gradi veštačka ostrva koje služe kao vojne baze - plasira odmah pored autorskog sadržaja tih listova (umesto kao jasno označen marketinški tekst, prim.). Si igra i na dugi rok, odobravajući ulaganja u filmove i druge oblike masovne zabave kako bi uticao na to kako se u globalnoj popularnoj kulturi gleda na sve što ima veze s Kinom. Uprkos tome što su vlasti nedavno ograničile odliv domaćeg kapitala u inostranstvo, kineske kompanije i dalje uvećavaju svoje vlasničke udele u velikim holivudskim kompanijama. Samo kineski konglomerat Dalian Wanda raspolaže imovinom od nekih 10 milijardi u kompanijama iz oblasti zabave diljem SAD, Evrope i Australije (ova kompanija je pored ostalog vlasnik i drugog najvećeg lanca bioskopa u SAD, prim.). A drugi kineski internet i finansijski giganti - Alibaba, Tencent, Hony Capital - te kompanije u državnom vlasništvu poput China Film Group investirale su na desetine milijardi dolara u različite filmske projekte. Takvi finansijski ulozi predstavljaju polugu kineskog uticaja koji se proteže daleko dalje od staromodne cenzure. Šefovi holivudskih studija koji jednim okom gledaju na kinesko ogromno domaće tržište biće u iskušenju da prihvate „kreativne“ intervencije kineskih vlasti kojima će se tražiti izmene scenarija, promene u izboru glumaca, itd. Tokom 2017. kineski bioskopi prihodovali su 8,6 milijardi dolara, i po tome su ispred Kine samo Sjedinjene Države. Pa ipak, Kina godišnje u bioskope pripušta samo 38 stranih filova, čime podstiče filmadžije da podviju rep kako bi ugodili tamošnjim cenzorima. Naravno, poslovni ljudi u Holivudu nisu jedini zapadnjaci koji Siju pomažu da realizuje svoju agendu. Kad Epl odluči da, kao što je nedavno učinio, svoje podatke o kineskim korisnicima prepusti kineskom partneru, ili Gugl objavi da će sedište njegovog novog centra za istraživanje veštačke inteligencije biti u Kini, američki tehnološki giganti takve dogovore ne prave da bi zadovoljili samo sve zainteresovane aktere na svojoj strani. Oni istovremeno Siju i njegovim sajber operativcima stavljaju na raspolaganje tehnologiju koju su sami razvili, te know-how, a potencijalno im čak i otvaraju pristup metama u SAD. Ovo nameće očigledno pitanje: ako je Rusija mogla da ostvari uticaj na američke predsedničke izbore i bez tako intimnih poslovnih odnosa, šta li će tek Kina biti u stanju da uradi u nadolazećim godinama? Verovati da je jedini kineski interes pravljenje novca, kako je nedavno primetio jedan holivudski biznismen, bilo bi krajnje naivno i opasno. Bivši viši analitičar CIA, u američkom Nacionalnom obaveštajnom savetu bio je zadužen za istočnu Aziju