Za generaciju koja skroluje

Zamislite sledeći prizor: metro pun mladih putnika koji „skroluju“ na mobilnim uređajima, putujući kroz sadržaje beletristike, književnih klasika, SF-a, kroz trilere, esejistiku... Poneko virtuelno obilazi muzeje da izabere šta će da vidi uživo. Za veče traži domaći film iz čuvenog crnog talasa, ili se odlučuje za pozorišnu predstavu čiji je tizer našao na internetu. Nešto od svega ovog nije čista fikcija ni u Srbiji, jer se užurbano radi na digitalizaciji naše kulturne baštine. Smernice su izglasane na sednici Vlade lane, 1. decembra, a ovaj dokument uvodi jedinstveni standard po kome će svi dokumenti, fotografije, pokretna i nepokretna kulturna dobra, audio i video materijali biti digitalizovani na isti način, kaže Dejan Masliković, pomoćnik ministra za razvoj digitalne istraživačke infrastrukture u oblasti kulture i umetnosti. Takođe, svi učesnici procesa biće međusobno povezani, što će skupa stvoriti ogromnu bazu sadržaja koji će srpsku kulturu učiniti vidljivijom i u svetu. Digitalizacija je najviše napredovala u bibliotečko-informacionoj delatnosti, sa više od 1,6 miliona jedinica unetih u elektronski katalog, ističe Masliković. „Fokus digitalizacije u narednom periodu biće na arhivima i arhivskoj građi, kao i na ubrzanom unosu podataka u informacione sisteme u muzejima i zavodima, kako bi se omogućila što veća dostupnost i pretraživost našeg bogatog kulturnog nasleđa na internetu“, dodaje Masliković. Za taj obimni posao neophodno je da se pojačaju kadrovski kapaciteti, pa je predviđeno zapošljavanje IT stručnjaka u ustanovama kulture. Projekcija rezultata biće moguća na osnovu brzine implementacije informacionih sistema u ustanove kulture, kao i razvoja infrastrukture koja treba da obezbedi pretraživost baza, brzu internet konekciju, izradu aplikacija i generičkih servisa. Raspisan je i konkurs za digitalizaciju kulturne baštine čiji je cilj da stimuliše napore lokalnih samouprava u ovoj kulturnoj misiji, te i da se podrže projekti obrazovnih institucija koje sarađuju sa ustanovama kulture, crkvama, verskim zajednicama i udruženjima građana. Tako će u dogledno vreme i izvesni DŽon Smit iz NJujorka znati šta kultura i umetnost sa ovog podneblja imaju svetu da ponude. Međutim, ideja o trajnom čuvanju kulturnog blaga i efikasnijem uvidu u sve to što imamo, datira još iz perioda kada su nove tehnologije postale pristupačnije ustanovama kulture. Tako Narodno pozorište iz Beograda snima sve premijere od 1991 (do danas ukupno oko 600 predstava), kao sva značajna gostovanja, koncerte, svečane akademije, skoro sve jubileje... I sav taj materijal tretira se ravnopravno u korpusu predviđenom za digitalizaciju, kaže Dejan Savić, direktor Narodnog pozorišta. Ali, pamti se prva, snimljena sa tri kamere u dolbi stereo zvuku - Verdijev Rigoleto, te 1991, kada je Savić debitovao kao dirigent u Operi, a bariton Nikola Mitić zvanično otišao u penziju. Većina predstava Nacionalnog teatra snimana je sopstvenim resursima, ali i uz pomoć RTS. Gostovanja su ekranizovana i posredstvom kamera iz tih internacionalnih kuća, pa će „svakako biti neophodno na kraju izvršiti određen izbor svog tog obimnog materijala za digitalizaciju“, navodi Savić. Zapis predstava Narodnog pozorišta u digitalnom obliku otrže od zaborava našu umetnost, zaustavlja vreme u kome predstava traje, Savić opisuje mogućnost da se, makar informativno ako ne uživo, oni koji nisu prisustvovali samom činu prikazivanja, upoznaju sa umetničkim dostignućima stvaralaca na sceni. „Samim tim oni ne ostaju uskraćeni za vrhunsku umetnost, kakva Pozorište jeste“, naglašava Savić. U Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, kustosi i dokumentaristi prikupljanju i sistematizuju građu za digitalizovanje, što je proces odavno započet. Pa zaustavljen rekonstrukcijom Muzeja od 2007, kada su dela premeštena u trezor Narodne banke i nisu bila dostupna za fotografisanje. Sada je otežavajuća okolnost to što MSUB nema fotografa! „Naše Odeljenje za umetničku dokumentaciju već godinama radi na digitalizaciji građe koja obuhvata knjige, izložbene kataloge, stručnu periodiku, članke iz štampe, kao i foto-dokumentaciju iz oblasti vizuelnih umetnosti“, kažu u MSUB. I podvlače da je zahvaljujući tom aktuelnom projektu, ova građa postala dostupna istraživačima, studentima, đacima i ljubiteljima umetnosti. Digitalizovan materijal koji se tiče umetničke dokumentacije MSUB dostupan je na sajtu www.citajteo.rs, dok je jedan mali deo zbirki MSUB moguće pogledati u digitalnom formatu na sajtu Muzeja www.msub.org.rs. Narodni Muzej u Beogradu ima mnogo više „praznog hoda“ u kontaktu sa publikom uživo, zatvoren zbog rekonstrukcije još 2003. „Muzej već dugi niz godina ulaže trud u pronalaženje i primenu najsvrsishodnijih rešenja čiji je primarno cilj zaštita i očuvanje kulturnih dobara“, navode u beogradskom Narodnom muzeju. Osim ove bitne svrhe, cilj digitalizacije je i ostvarivanje komunikacije sa publikom 21. veka, koja je „evoluirala u smislu oblika usvajanja i percepcije sadržaja“. Slično posluje i Etnografski muzej u Beogradu, s tim što osim artefakata i dokumentacije, on mora digitalno da zabeleži i nematerijalno kulturno nasleđe. „Zaštita ’živog nasleđa’ vezana je, pre svega, za očuvanje znanja i veština značajnih za njegov opstanak i prenošenje“, objašnjava Danijela Filipović iz Etnografskog muzeja. Značajan aspekt očuvanja nematerijalne baštine je dokumenotovanje kroz audio, video i foto beleženje koje je danas – isključivo digitalno. Konvencija za očuvanje nematerijalnog kulturnog nasleđa, čija je Srbija potpisnica, nalaže da i naši obredi, stari zanati, znanja i umeća koja se tiču kosmosa i prirodnih pojava.., budu dostupni javnosti. S tim u vezi, izrada baze podataka i njihovo umrežavanje čine takođe značajan deo posla digitalizacije. Procesi koji se najneposrednije prenose iz analognog u digitalni zapis, a potom i u svest korisnika, jesu gledanje filmova i čitanje knjiga. Izdavačke kuće u Srbiji već su formirale solidnu osnovu za erudite u povoju, dok je u opticaju i prvi servis za čitanje, Bukmejt (Bookmate) aplikacija i još dva servisa koja prodaju pojedinačne elektronske knjige. Posebnost Bukmejta je u tome što po ceni mesečne pretplate, čitaoci imaju pristup celokupnom Bukmejt bibliotekarskom blagu, pohranjenom na internacionalnim serverima. „E-knjige su zaštićene od piraterije najmodernijim sistemima dvostruke enkripcije“, ističu u Bukmejtu. „Čitaoci određenu knjigu mogu da čitaju i kada nisu povezani na internet, ukoliko su je prethodno učitali na svoje uređaje, ali je knjizi moguće pristupiti samo iz naše aplikacije“, objašnjavaju u Bukmejtu način na koji su istovremeno zaštićeni i izdavači. Dakle, sve grane kulture i umetnosti uveliko idu u susret digitalizaciji. Jedino što treba da se još razradi, čini se, jeste popularizacija pristupanja takvim elektronskim sadržajima. DŽaba i ako sve ono što pojedini traže u digitalnom obliku, a tiče se kulture, zbilja bude dostupno u doglednom vremenu, po pristupačnim aranžmanima, ako se generacija koja „skroluje“ bude držala isključivo Fejsbuk postova, što je najraširenija navika ovdašnje omladine. Filmski biseri i sveske Jugoslovenska Kinoteka ušla je u proces digitalizacije 10 kultnih ostvarenja domaće kinematografije filmovima Ko to tamo peva Slobodana Šijana i Kad budem mrtav i beo Živojina Pavlovića, što čini zametak VIP Kinoteke. Osim „zlatne“ desetorke koja uključuje i dela Gorana Markovića, Živka Nikolića, Srđana Karanovića i drugih, do kraja ove godine najavljuje se digitalizacija još 90 filmova. Slično je i sa Filmskim sveskama, čuvenim časopisom koji je objavljivan od 1968. do 1986, pod patronatom Dušana Stojanovića, a po uzoru na francuski Cahiers du Cinéma. Tokom skoro dve decenije izlaženja, časopis je uspešno pratio svetsku scenu, proširivao je saznanja o istoriji svetske filmske misli i aktuelnim trendovima teorije filma među čitaocima u najširem regionu srednje Evrope i Balkana. Danas, za nove generacije, onlajn platforma predstavlja riznicu ključnih eseja studija filma.