Ne postoji „dabl ve“

U bogatoj zbirci pravopisnih grešaka koje je sakupila naša čitateljka Zoranka Karapavlović našla se i reklamna ponuda jednog subotičkog preduzeća koje nudi program „termografske analize tela“. U reklami se kaže da termografska analiza, između ostalog, leči i „loše navike“. Šteta što se anonimni pisac teksta nije podvrgao sopstvenoj terapiji, jer on ima lošu naviku da sasvim proizvoljno upotrebljava velika slova: „Jedna kompanija za Jedno zdravlje“, „Smatramo da je Važno da i Vi budete obavešteni...“, „Vreme programa: ponedeljak, 18 Časova“ i tome slično. Samo na dve strane „Poeme o Jovu“ jednog savremenog pesnika Zoranka je našla šest puta ponovljeni stih „Smrt je predamnom danas“. „Mnom“ je enklitika, reč bez vlastitog naglaska, pa se u izgovoru uvek spaja s predlogom ispred sebe, na kome leži naglasak. Ipak, predlog je predlog, a zamenica – zamenica, pa u pisanju ostaju odvojene: sa mnom, preda mnom, za mnom, nada mnom, baš kao što bismo pisali i za mene, pred tobom, iza njih itd. Inž. Dragan Perišić iz Podgorice povremeno prati „Slagalicu“ na Prvom programu RTS-a. Kad je na kraju emisije voditeljka pročitala adresu sajta, počinjući sa „dabl ve, dabl ve, dabl ve...“, on je na taj sajt uputio dobronamernu primedbu da se slovo w izvorno izgovara „dabl ju“, a u srpskom bi se, bar kolokvijalno, moglo nazvati „duplo ve“, ali se ne može dopustiti englesko-srpski hibrid „dabl ve“. Odgovora nije bilo, a posle nekoliko dana ista voditeljka je na isti način ponovila adresu sa „dabl ve“. „Bio sam prilično iznenađen“, piše mi Perišić, „ali je iznenađenje minulo kad sam video da na istom kanalu uskoro sledi emisija ’Psi laju, vetar nosi’...“ Ja mislim da bi najbolje bilo da se na „Slagalici“ ugledaju na svoje kolege s Radio Beograda, koji u ovakvim adresama po pravilu izgovaraju „ve ve ve“. Slovo W se tako zove u nemačkom, a mi smo naša imena slova uzeli iz nemačkog, pa tako WC izgovaramo „ve-ce“, BMW – „be-em-ve“. Jedino za obično V nismo hteli da uzmemo nemačko ime „fau“, koje bi nas podsećalo na Hitlerove rakete iz Drugog svetskog rata, nego i njega zovemo „ve“, kao u francuskom (TV „te-ve“, PVC „pe-ve-ce“). Ipak verujem da to nije smetnja, jer u naše doba niko nije tako digitalno neuk da pomisli da internet adrese počinju sa v v v.