Nema alibija za saradnju sa režimom

U intervjuu za NIN izneo sam punu istinu o predlogu Srpskog pokreta Dveri da se za gradske izbore u Beogradu napravi, po mom mišljenju, najbolja opoziciona izborna kolona: Dveri, DSS, DJB i Zdrava Srbija Milana Stamatovića. Reč je o opozicionim političkim snagama koje imaju jedinstven stav po trenutno najvažnijem državnom i nacionalnom pitanju – Kosovu i Metohiji. Svi pomenuti protive se lažnom unutrašnjem dijalogu o KiM koji je pokrenuo predsednik Srbije, priznanju nezavisnosti južne srpske pokrajine, kao i bilo kakvoj promeni Ustava Srbije koja bi podrazumevala izbacivanje preambule o KiM. Smatrao sam, na tragu Apela o očuvanju KiM - koji je pokrenuo Politički savet DSS i čiji sam potpisnik kao jedini narodni poslanik iz sadašnjeg saziva Narodne skupštine - da je to ključna politička tema u 2018. i da nam valja na vreme sabirati opozicione snage da se suprotstavimo Vučićevoj ideji da završi započeti posao odricanja od KiM zarad pogubnog puta Srbije u EU. Lokalni izbori u Beogradu 4. marta bili bi samo prvi zajednički potez nove opozicije pred nastupajući kosovski rasplet i potencijalne vanredne parlamentarne izbore. Od kolega iz DSS-a se tražilo samo to da izađu iz trenutnih lokalnih vlasti sa SNS u Beogradu i više gradova i opština u Srbiji, kako niko ne bi mogao da dovodi u pitanje opozicioni status DSS-a. I zato što bi, priznaćete, bilo malo čudno objasniti biračima da se pravi veliki opozicioni savez protiv aktuelne vlasti u Beogradu, a da jedna članica tog saveza sedi u vlasti sa SNS u dve centralne beogradske opštine, Vračaru i Voždovcu. U odgovoru Miloša Jovanovića, predsednika novog DSS-a, mogli smo pročitati razne stvari, ali ništa o tome da li je istina da su Dveri dale ovakav predlog za ujedinjavanje opozicionih snaga i zašto je DSS to odbio. Ostaje nedoumica zašto su DSS-u toliko važne postojeće koalicije sa naprednjacima na lokalnom nivou i da li iz toga proističu određene obaveze novog DSS-a prema vlastima. Da bi se pobedio aktuelni režim – valja mu se svuda i na svakom mestu suprotstaviti. DSS kao da to izbegava. Ili pokušava jednu neobičnu i nemoguću misiju: da bude opozicija vladajućem režimu istovremeno sarađujući sa njim na lokalnom nivou. To bi imalo smisla da je politička situacija u Srbiji normalna i da se lokalne predizborne i postizborne koalicije mogu posmatrati nezavisno od odnosa vlast-opozicija na republičkom nivou. Ali, u trenutku kada imate republičku vlast koja izdaje Kosovo i Metohiju, ukida medijske slobode, vrši različite oblike pravnog nasilja i guši prava opozicije – svaka saradnja sa tim režimom, pa i na najnižem nivou, lokalne samouprave, postaje više nego problematična. Što se tiče predizborne saradnje Dveri i DJB za beogradske izbore – ona je potpuno prirodna, bez obzira na određene ideološke i političke razlike među nama koje ostaju na snazi. Mi smo iskrena i prava opozicija, dokazana u nastupima u Narodnoj skupštini, sabrali smo se oko borbe protiv kriminala, korupcije i stranačko-parazitskog sistema koji kao kancer već 28 godina izjeda naše društvo i državu. Pitanje svih pitanja je uvođenje odgovornosti: da li će konačno neko odgovarati za upropaštenu državu i uništene domaće banke, društvene firme, poljoprivredno-industrijske kombinate, pljačkaške privatizacije, tajkunske i stranačke pljačke? Da li će se, primera radi, na nivou grada Beograda za početak, napraviti popis kompletne imovine i ko njom raspolaže, ostvariti javni uvid u svaki potrošeni dinar iz budžeta, ukinuti tajni ugovori, namešteni tenderi i partijsko zapošljavanje, i konačno zaustaviti lopovluk – kao preduslov za boljitak? Zar je moguće da smo mi već skoro tri decenije prisiljeni da biramo između istih ljudi koji se vrte na vlasti i da li u Srbiji političku priliku da nešto promeni može da dobije neko ko do sada nije bio na vlasti? Jer, na beogradskim izborima imamo u ponudi: sadašnju vlast, bivšu vlast i alternativu i sadašnjoj i bivšoj vlasti oličenu u izbornoj listi pod rednim brojem 7: Dosta je bilo i Dveri – Da ovi odu, a da se oni ne vrate.