Put ka uspehu „mini Merkelove“

Novo lice nemačke Hrišćansko-demokratske unije (CDU) trebalo bi da provede Angelu Merkel kroz njen najteži trenutak otkako je na čelu ove stranke. Anegret Kramp Karenbauer došla je na mesto generalnog sekretara u sklopu nastojanja Merkelove da smiri strasti i dobije podršku za dogovor koji je postigla sa starim/novim koalicionim partnerom, Socijaldemokratskom partijom (SPD), kao i za svoju politiku u naredne četiri godine - koliko, kako tvrdi, planira da ostane, uprkos spekulacijama da će pod unutarpartijskim pritiskom možda morati da ode ranije. Peter Tauber, dosadašnji generalni sekretar koji je na toj poziciji bio od 2013, podneo je ostavku pre isteka mandata, koji je trebalo da traje do decembra. Zvanično iz zdravstvenih razloga, a nezvanično zato što nije uspeo da se izbori sa tvrdim krilom stranke, posebno posle loše predizborne kampanje i nezadovoljavajućeg rezultata na parlamentarnim izborima prošlog septembra. A Kramp Karenbauer je i pre nego što je zvanično izabrana postala medijska zvezda. Ćerka protestantskog sveštenika, kao i Merkelova, po obrazovanju politikolog, majka troje dece, Kramp Karenbauer insistira na očuvanju konzervativnih vrednosti stranke. Bila je sedam godina na čelu Sara, najmanje nemačke pokrajine, pre toga na ministarskim mestima u lokalnoj vladi, šest godina i članica Bundestaga. Obožavateljka je AC/DC i udata za rudarskog inženjera koji je ostavio posao da bi podizao decu - i to bi bilo sve od modernog u njenom životu. U svemu ostalom ona je ono što želi desno krilo CDU. NJena čvrsta pripadnost Katoličkoj crkvi, deca, porodica, čine je dobrim izborom za pokušaj da se partija konsoliduje i, ako je to ikako moguće, izmire njene frakcije. Za takvu ulogu preporučuje je, recimo, protivljenje odluci suda u glavnom gradu pokrajine, Sarbrikenu, da se iz sudnice ukloni hrišćanski krst, kao i njeni stavovi o pravima homoseksualaca. Pre tri godine izjavila je da „ukoliko se brak bude široko definisao samo kao dugoročna, odgovorna veza između dvoje odraslih ljudi, bez obzira na pol, to bi onda moglo da dovede i do drugih zahteva, kao recimo za brak između bliskih rođaka ili između više od dvoje ljudi“. Od napada sa levice branila se objašnjenjima da „nije baš tako mislila“, ali je za konzervativce to bilo upravo ono što su želeli da čuju. Moguća naslednica kancelarke deli njen pragmatizam i odlučnost. U medijima je već prozvana AKK, zbog imena koje se malo teže izgovara, ali i igre reči zbog izrazite energičnosti i asocijacije na AKW (Atomkraftwerk), što je u nemačkom skraćenica za nuklearnu elektranu. Retko se koji političar može pohvaliti da je sa mesta iz male provincijske oblasti stigao pravo u srce stranke. Ali AKK ima iza sebe jedan uspeh kojim je zadužila celu stranku, a pre svega Merkelovu. Dok se prošle godine pozicija stranke ozbiljno drmala, poverenje građana topilo a glasovi odlazili, ona je na pokrajinskim izborima uspela da pobedi SPD. Iako je reč o najmanjoj pokrajini (ne računajući tri grada sa statusom federalne jedinice - Berlin, Hamburg i Bremen), to su ipak bili izbori na kojima se testirala volja glasača pred septembarske parlamentarne. I ta pobeda je pokazala da CDU može da ostane na vlasti. Kad je pobrala 41 odsto glasova, njena prijateljica kancelarka poslala joj je buket cveća; koji mesec kasnije, demohrišćani su još jednom, makar i neubedljivo, pobedili na parlamentarnim izborima, a Merkelova ostala njihov lider. Zlobnici su već primetili da je Merkelova u AKK pronašla mlađu verziju sebe – „mini Merkel“, kako je nazivaju mediji - a za to su tek dobili povoda kada je, predstavljajući je, izjavila da je to prva žena u istoriji stranke na mestu generalnog sekretara. Zatim se ipak, uz osmeh, ispravila – „zapravo druga“. Pošto je prva žena na tom mestu bila upravo Merkelova: na tu poziciju došla je 1998. i bila na njoj do 2000, da bi pet godina kasnije otišla na mesto kancelarke. Analitičari će reći da je Merkelova povukla pametan potez jer AKK donosi više tradicionalnih, konzervativnih pogleda, kakve dele i kancelarkini kritičari, te da bi to moglo da umiri desno krilo stranke. Jer, pomeranje CDU ka centru pod vođstvom Merkelove već je odavno poremetilo međustranačke odnose, a od odluke da otvori vrata migrantima i pritiska koji je više od milion prispelih unelo u nemačko društvo, tenzije u partiji su neprestane. Zato se sada očekuje da „krunska princeza“, kako još nazivaju novu generalnu sekretarku, pokuša da ublaži posledice tih potresa. Istovremeno se već spekuliše da bi njene ambicije mogle da je postave u kancelarsku stolicu i pre izbora 2021. godine. Jer iako je posle svoje pobede u Saru izjavila kako „ne razmišlja o Berlinu“ - dodajući da je zanima samo mesto pokrajinske premijerke - manje od godinu dana kasnije našla se baš u Berlinu, na mestu koje bi je moglo gurnuti u sam vrh. Sumnje da bi do promene na čelu moglo da dođe ranije podstakla je i sama Merkelova, čiji je rejting od septembra sve slabiji i sve je više njenih stranačkih kolega koji traže da se povuče, optužujući je da je uništila nemačku političku scenu; da je omogućila desnici da se domogne pozicija kakve nije imala od Drugog svetskog rata; da je partiju svela na najniže grane u poslednjih gotovo sedam decenija; te da je odgovorna za najgore izborne rezultate i činjenicu da je Alternativa za Nemačku (AfD) oduzela oko milion glasova. U redovima tvrde partijske linije smatraju da je sama svojim odlukama ostavila prostor u koji je uskočila AfD; i, najzad, da joj je jednostavno vreme da se povuče. Pre samo koju godinu Merkelova je bila „kancelar slobodnog sveta“, kako su je nazivali strani mediji. Sada je primorana da se bori za opstanak u sopstvenoj stranci u kojoj je morala da se pravda i zbog loših rejtinga i zbog, kako je optužuju, lošeg koalicionog sporazuma u kome je dopustila da mesto ministra finansija, najmoćnije mesto u vladi, dobije SPD, a unutrašnjih poslova sestrinska Hrišćansko-socijalna unija (CSU). Ali nešto je moralo i da se pruži ne bi li se koalicija održala; nevolja je u tome što CDU više nema onu snagu koju je imala. „Ovo je jedan od najtežih perioda u nemačkoj istoriji“, izjavila je AKK, osvrćući se na jačanje desnice, pre svega kroz snaženje AfD, te na migrantsku krizu. „Potrebne su nam snažne partije. U teškim vremenima kao što su ova možete i da odustanete i da krivite druge, da kažete ‘Neko drugi bi to bolje uradio’. Ali mislim da u ovakvim vremenima morate biti spremni da sami preuzmete odgovornost.“ Kramp Karenbauer je za to više nego spremna. Uz sebe ima i Merkelovu, koja je možda već umorila glasače, kako govore njeni protivnici, ali zna bolje od kritičara kako se na vlasti ostaje. Na konvenciji na kojoj je dobila podršku za koaliciju sa SPD, postavila je i nova lica u vladu. Među njima su i Jens Špan kao ministar zdravlja, izrazito konzervativan i najglasniji kritičar Merkelove; kao i Julija Klekner, na mestu ministarke poljoprivrede, možda tek za nijansu manje nezadovoljna kancelarkom. Ursula fon der Lajen, iako ne previše omiljena u vojsci, ostaće ministarka odbrane, a Peter Altmajer, dosadašnji šef kabineta kancelarke, zauzeće mesto ministra ekonomije. Najzad, pored trenutno neprikosnovene zvezde nemačke političke scene AKK, nedostatak žena na njoj mogao bi da bude nadoknađen i promenama na čelu SPD. Kako je Martin Šulc iznenada rešio da se povuče, ostavio je prostor za Andreu Nales, novu socijaldemokratsku zvezdu koja bi lako mogla da se nađe na čelu partije. To će se znati krajem aprila, za kada je zakazan kongres. A koliko ovog vikenda čuće se i šta članstvo SPD misli o novoj koaliciji.