Raspamećivanje Istočne Gute

Ništa valjda ne govori tako ubedljivo o napretku planete pod čovekovom upravom kao podatak da je Guta, taj trenutno udarni svetski toponim sa oboda Damaska, nekada bila oaza, a sada je enklava. Neke je sreće tamo još bilo dok smo, kao vrsta, umesto sebe gajili žitarice, voće i povrće, a onda smo osamdesetih zelenilo počeli da zamenjujemo sivilom industrije, stambenih zgrada i sirotinjskih naselja, sve dok nas samo u Istočnoj Guti nije niklo milion i dvesta hiljada. Onda smo, razume se, zaratili. Raznovrsni pobunjenici u Istočnoj Guti pod opsadom su sirijske armije još od proleća 2013, i tih se stotinak kvadratnih kilometara zemlje infrastrukturno vratilo u predindustrijsku epohu. Broj stanovnika enklave do decembra 2017. spustio se na otprilike 393.000, procenile su Ujedinjene nacije. Malo kasnije, postalo je mnogo gore. Pre nego što je Savet bezbednosti UN prošle subote najzad jednoglasno usvojio rezoluciju kojom traži jednomesečno primirje u celoj Siriji, ofanziva sirijske armije i ruske avijacije na Istočnu Gutu za samo jednu nedelju, od 18. do 24. februara, ubila je više od 500 civila, uključujući 121 dete, prema Sirijskoj opservatoriji za ljudska prava. U isto vreme, kaže isti izvor, minobacački i raketni napadi iz enklave ubili su 19 civila u Damasku. „Velika, dobro branjena i dovoljno blizu centralnom Damasku da se dobaci minobacačem - što su osetili stari grad i drugi kvartovi - Istočna Guta je već godinama ozbiljan trn u oku režima“, zapisao je Aron Lund za IRIN, nekada informativnu mrežu UN, sada samostalnu novinsku agenciju posvećenu humanitarnim krizama. Ni između režimskih napada život u nekadašnjoj oazi ne vredi više od metka, jer se civili Istočne Gute nalaze između Asadovog čekića i pobunjeničkog nakovnja. Od humanitarnog užasa izazvanog skoro petogodišnjom opsadom profitira svako ko nosi oružje, pa - prema prošlogodišnjem izveštaju Sirijsko-američkog medicinskog udruženja - tuce jaja u enklavi košta 733 odsto više nego u Damasku, kilo hleba 1.150 procenata više, a litar benzina je 30 puta skuplji nego u glavnom gradu. Ako neki (ne)srećnik i uspe da se izvuče preko jedinog sporazumnog kontrolnog punkta - a to je rizično zbog „mina, snajpera i agresivnog i nepredvidivog ponašanja i vladinih i pobunjeničkih snaga“, dodaje Lund, „nije izvesno da će mu biti išta bolje. Ako režimske snage pomisle da je Asadov neistomišljenik, jasno je šta mu sledi, ali i ako je i pristalica ili neutralac, može da bude regrutovan. No zahvaljujući pobunjenicima problem je i doći do tog punkta. Amnesti internešenel je primetio da Armija islama odlazak dozvoljava samo izabranim civilima i da je povremeno hapsila ljude samo zato što su tražili dozvolu da odu“. Kada već pominjemo Armiju islama, vredi pomenuti pobunjeničke grupe koje se guraju u Istočnoj Guti. Najjednostavnije prikazano, Armija islama je najveća i namerava da u Siriji uspostavi šerijat, dok druga najsnažnija, Legija al Rahman, nema takvih namera, i u krvavom je sukobu sa Armijom islama. Islamski pokret slobodnih ljudi Levanta takođe namerava da uspostavi šerijat, i sarađivao je pa ratovao sa Al nusrom, sirijskom ispostavom Al kaide, a sada je smrtni rival Organizacije za oslobođenje Levanta. Ta je pak organizacija po svoj prilici upravo bivša Al nusra i ima, čini se, i pored povremenih sukoba, defanzivni pakt iz nužde sa Legijom al Rahman kako bi se odbranila od Armije islama. Svaku grupu podržavaju inostrani finansijeri - Saudijska Arabija, Katar, Turska - i ako je prikaz ovog haosa uopšte bio istinit u vreme zaključenja ovog broja NIN-a, moguće je da danas nije, jer se u Siriji odavno ne zna pouzdano ko se protiv koga, sa kime, za šta i u kom trenutku maklja. I sve je to, do sada ste možda već zaboravili, žiteljima Istočne Gute visilo nad glavom pre nego što je režim pokrenuo zločinačku februarsku ofanzivu. Nekoliko citata biće dovoljno da se shvati kako je do sada izgledala. „Guta trpi varvarsku opsadu pet godina, odsečena je od hrane i lekova, ali ništa nas nije pripremilo za prethodnih 48 sati. Desetine ’bojler bombi’ - improvizovanih oružja napunjenih eksplozivom, šrapnelima ili bilo čime što će pocepati meso - bačene su na domove. Stotine raketa su ispaljene”, pisao je 22. februara Raed al Saleh, šef Sirijske civilne odbrane, „belih šlemova“, dobrovoljačke spasilačke organizacije. Dan kasnije, Lekari bez granica dodali su sledeće: „Juče, 23. februara, žene i deca činili su 58 odsto ranjenih i 48 odsto poginulih u devet medicinskih ustanova koje su uspele da nas izveste.“ Medicinske su ustanove, uzgred, toliko važna meta u ovom ratu da ih je - u pomenutom izveštaju - Sirijsko-američko medicinsko udruženje nazvalo „najopasnijim mestima u Siriji“. „Sirijski režim u napadu uglavnom koristi nevođene i improvizovane bombe, ali kada je reč o bolnicama, upotrebljava navođene rakete. Takođe, kada neka medicinska ustanova bude pogođena, biva gađana ponovo kada stignu spasioci“, rekla je Mona Zejnedin iz Dokumentacionog centra kršenja ljudskih prava. Najupečatljiviji je možda bio Hamza Hasan, doktor čiji rad podržava pomenuto Sirijsko-američko medicinsko udruženje: „Viđali smo pacijente kojima curi mozak i morali da biramo između njihovih i tuđih života.“ Nevolja je što mozak curi i ostatku planete, pa doktora Hasana ne može da shvati ozbiljno. Nakon što su Rusi - preko ambasadora pri UN, Vasilija Nebenzije - isprva tvrdili da su izveštaji iz Istočne Gute posledica „kolektivne psihoze“, a planirano primirje neostvarivo, u subotu su prihvatili švedsko-kuvajtsku rezoluciju kojom se od zaraćenih traži da „u celoj Siriji odmah prekinu neprijateljstva na najmanje 30 dana kako bi omogućili neometanu isporuku humanitarne pomoći i evakuaciju kritično bolesnih i ranjenih“. Diplomate nisu stigle ni na banket, a Sirijska opservatorija za ljudska prava prijavila je novi vazdušni napad na Istočnu Gutu, dok je sirijski izaslanik u UN, Bašar DŽafari, objašnjavao kako će njegova vlada nastaviti da se „bori protiv terorizma gde god on bio“. U samoj rezoluciji stoji da primirje ne važi za „grupe koje je Savet bezbednosti označio kao terorističke“, što znači da se i dalje može pucati ako se (pretvara da se) puca na Islamsku državu, Al kaidu, Organizaciju za oslobođenje Levanta… Pa je i šef iranskog generalštaba, Muhamed Bageri - čija se Revolucionarna garda bori rame uz rame sa Asadovim trupama - rekao da će, skupa sa sirijskom vladom, poštovati rezoluciju, ali“ (…) oblasti na periferiji Damaska koje su u rukama terorističkih grupa nisu pokrivene primirjem, pa će se ofanziva sirijske armije nastaviti (…) kako bi Sirijci mogli da žive mirno.“ Miran život u Istočnoj Guti pokušaće, kaže, da donese i Armija islama, koja će, naravno, poštovati primirje, ali će, naravno, uzvraćati na napade, pa na Damask i dalje padaju projektili. Turci su pozdravili rezoluciju - ali i oni, dakako, imaju svoje teroriste, te nastavljaju operaciju protiv kurdskih boraca na severu Sirije usput ubijajući civile, poput američke koalicije, koja je u ponedeljak bombardovala položaje Islamske države, pri čemu su više od polovine pobijenih bili žene i deca, kaže Sirijska opservatorija za ljudska prava. Rusi su, u međuvremenu, obećali Istočnoj Guti primirje na po pet sati svakog dana. I da su darežljiviji, Istočnu Gutu, metonimiju Sirije, ništa izgleda neće zaustaviti u povratku u predljudsko doba.