LJudski rod ima problem sa seksom

U nedelju je na Festu, pred punom salom Sava centra premijeru imao domaći ljubavni SF-triler Ederlezi Rising u režiji Lazara Bodrože. Scenario je pisao Dimitrije Vojnov, po motivima priče Zorana Neškovića Predveče se nikako ne može. Glavnu žensku ulogu androida Nimani, kojoj je poverena briga o astronautu Milutinu tokom višegodišnjeg leta u drugo sazvežđe, tumači američka porno-diva i novinarka našeg porekla DŽesika Stojadinović, poznatija pod nadimkom Stoja. Malo je reći da je prvi deo Festa obeležila upravo njena pojava i uloga u ovom, za srpsku kinematografiju, neobičnom filmu. Početak saradnje na ovom čudnom projektu pripisuje upravo afinitetu koji je stekla prema Srbiji: „Kada sam imala osamnaest godina, jednom prilikom sam u Filadelfiji prala veš sa cimerkom. I sedimo ti mi tako i pušimo cigarete, kad mi pritrči jedan sredovečni tip i kaže na srpskom „Zdravo!“ Na moje iščuđavanje, rekao je: „Izgledaš kao Srpkinja.“ Odgovorila sam mu da mi je baba Srpkinja, a on mi je dao svoju vizitkartu. Bio je hausmajstor, i nije mi je dao da se reklamira, nego uz komentar: „Ako ti ikad išta zatreba.“ Zatim me je čuveni njujorški modni fotograf Nikola Tamindžić fotografisao samo zato što sam poreklom iz Srbije. Tako je ta skrivena „srpska mreža“ već bila dobra prema meni (smeh). I zato, kada su me Lazar i Dimitrije pozvali odmah sam rekla: „Prihvatam!“ Pitali su me zar ne želim da vidim sinopsis, rekla sam da želim, ali da svejedno prihvatam – u najgorem slučaju, biće to avantura, a u životu mi se toliko lepih stvari dogodilo upravo zbog Srbije. Ederlezi Rising je zapravo drugi srpski film u kojem je trebalo da glumi, nakon prethodne propuštene prilike: „Bio je još jedan srpski film u kojem je trebalo da se pojavim, ali mi nažalost porno-kompanija za koju sam tada bila pod ugovorom nije dozvolila. U pitanju je Klip Maje Miloš, i bila sam spremna da u njemu glumim. Toliko bih volela da sam mogla, to je jedna od stvari za kojima žalim u životu, što sam propustila tu priliku. Ali dobila sam zato Ederlezi Rising.“ Ovom ulogom pridružila se glumicama koje su humanizovale veštačku inteligenciju na filmu, kao što su Skarlet Johansen u Ona ili Ališa Vikander u Ex Machina: „Film Ona nisam gledala, ali ono što mi je interesantno i u filmu Ex Machina i Ederlezi Rising jeste to da idiotski muškarac sam stvori sopstveni problem, i taj problem mu se na kraju obije o glavu. On stvori svet po svojoj meri, sačinjen od sopstvenog ega i požude, i u filmu Ex Machina ga ubije, a u filmu Ederlezi Rising... Pa, ne želim da bilo kome pokvarim kraj. Ali moj lik kaže Milutinu: ’Ne kažnjavam te zbog silovanja. Silovanje je jedna od najčešćih podešavanja u ženskim androidima.’ Pravi problem koji Nimani ima s njim nije ono što je učinio njenom telu, već ono što je uradio s njenim umom. Pojebao joj je softver. Pretpostavio je da će njegovi postupci osloboditi. Ali zapravo joj je nešto nametnuo. Nešto joj je oduzeo. Ali kada neko namerno kaže: ’Prekoračiću tvoje lične granice jer mislim da znam šta je najbolje za tebe, jer je to ono što moj kurac želi’, e tad su skroz gotovi.“ Uprkos scenama silovanja i seksa, ne smatra da je film eksploatativan: „Iako Milutin poprilično koristi Nimanine seksualne programe, ono što ovaj film razdvaja od eksploatacije, makar po mom mišljenju, jeste to što je njena uloga da se brine o svim aspektima misije. Nije u pitanju samo seks. Treba da se brine o njegovom mentalnom zdravlju, o celoj jebenoj misiji, a mora i da ga nadgleda i podnosi izveštaje o njemu, da obavlja procene njegovog ponašanja. Tako da je Nimani dodeljena veća uloga od puke seks-lutke. Ne bi me iznenadilo da jednog dana živimo u svetu u kojem imamo odvojeno robote za seks i robote za druge poslove, jer ljudski rod ima problem sa seksom kada nije izdvojen u zasebnu fioku.“ Sa patrijarhatom u SAD, tako, ima veoma komplikovan odnos: „Čini da u Americi nismo bili u stanju da se otarasimo njegovih najgorih delova: seksualnog zlostavljanja, raznih Harvija Vajnstina koji manipulišu čitavim imperijama kako bi zaštitili svoje loše ponašanje od posledica... Tamo doživljavam probleme s muškarcima na ulici, i to od svoje trinaeste godine. Unose ti se u lice, pokušavaju da te pipkaju. Prosto užasavajuće. A istovremeno smo izgubili zaštitu koju patrijarhat pruža.“ Krajem 2015. snimanje intenzivnih seksualnih scena u ovom filmu ju je navelo da preko Tvitera obznani kako je pretrpela zlostavljanje od strane svog bivšeg partnera, što je i te kako odjeknulo u američkoj javnosti: „Materijal u filmu me je primorao da se nosim s nečim sa čime još nisam bila spremna da se suočim, pa je nastala velika frka u javnosti. Usledile su i posledice – silno šikaniranje preko interneta, ljudi su mi govorili užasne stvari. Kada smo završili snimanje, Lazar mi je ponudio da ostanem ovde bar još nekoliko dana, da se odmorim, a ja sam rekla – ne, čekaju me silne obaveze u SAD... I narednih godinu i po dana bili su najteži period u mom životu. Žalim što tad nisam ostala u Srbiji. A onda su se pojavile te silne feministkinje koje su govorile da sam ’hrabra’, što je bilo lepo od njih, ali na neki način i užasno za mene, jer sam sedela i vikala: ’Ne, nisam hrabra! Žalim što sam išta i rekla!’“ NJen izlazak u javnost je bio svojevrsna prethodnica trenutnog Me too pokreta koji se u Americi bori protiv seksualnog zlostavljanja i nasilja: „Ne znam hoću li ikada biti u stanju da razumem svoju ulogu kao jednog malecnog ljudskog bića u tom ogromnom istorijskom trenutku koji se trenutno odigrava u SAD, kad su žene rekle Dosta je više! To se dogodilo i meni! Čini me veoma srećnom kad vidim žene u Holivudu kako preuzimaju inicijativu po tom pitanju jer one imaju više resursa, imaju jaču sigurnosnu mrežu oko sebe, imaju ono što makar meni deluje kao sposobnost da se od reakcije javnosti i svog tog ludila zaštite mnogo bolje nego što sam to ja bila u stanju. Imajte na umu, nama pornografima ne plaćaju tantijeme za naš rad, za razliku od holivudskih glumica koje su u svojoj oblasti na sličnom položaju kao ja. Ja zarađujem tek neznatni deo onoga što zarađuju glumice sličnog statusa u drugoj industriji. I zato mi prija kad vidim Rouz Mekgoven, koja je oduvek bila neverovatna žena, kako se uzdigla i predvodi juriš. Dođe mi da viknem: „To, jebote! Samo udri!“ Ali na sam pomen predsednika Trampa, besno lupa šakom o sto i kaže: „Draga Srbijo, molim te, daj mi pasoš i pusti me da zauvek ostanem ovde, jer ne mogu da živim pod tim režimom! Bilo je loše i pre Trampa, crnačku decu su ubijali policajci opijeni svojom moći, dok je pola nacije navijalo za njih! Naš pravosudni sistem je skroz pokvaren. Na sve strane legalizujemo marihuanu, a onda pripadnici rasnih manjina bivaju uhapšeni zbog malecne količine marihuane i trunu po zatvorima? I sve je to bilo pre Trampa. To je bilo pod Obamom, našim crnačkim predsednikom, velikim simbolom slobode, nade, otvorenosti. Amerika, sloboda, jednaka prava za sve – sve je to sranje! I svaki sićušni trenutak blama koji Amerika oseća zbog Trampa treba da nam bude nauk da pogledamo sopstveno licemerje, i budemo bolji. Ili da jebeno zavežemo o tome kako smo ’dom slobodnih i zemlja hrabrih’.“ Očito je da Amerikance više ugrožavaju snimci seksa nego napadi na decu automatskim puškama: „To je zato jer su nas osnovali ljudi koji su mislili da Velika Britanija nije dovoljno uštogljena i stisnuta pa su otišli na ’novo mesto’, gde su obavili masovni genocid koji i dan--danas proslavljamo, dvaput godišnje, za dan zahvalnosti i Kolumbov dan! To je odvratno, podmuklo. Ma koliko tvrdili da smo odvojili crkvu od države, hrišćanska moralnost – ali ona ekstremna, konzervativna hrišćanska moralnost – diktira kako se rade stvari u Americi, šta se smatra prihvatljivim, a zapravo smo gomila beba koje ne mogu da podnesu da vide bradavicu. A s druge strane odbijamo da primimo izbeglice! Zabranjujemo muslimanima ulaz u zemlju!“ Već osam godina se bavi novinarstvom, pišući za novine, magazine i portale, od Gardijana i NJujork tajmsa, pa do Plejboja i Vajsa: „Kada sam počela da se bavim pisanjem, porno izvođači nisu pisali za ugledne novine. Nisu dobijali da pišu čak ni za Vajs. Prvo sam imala svoj blog, i povremeno bih pisala kolumne kod strip-scenariste Vorena Elisa. A sada ima toliko različitih porno izvođača koji pišu na toliko različitih platformi. I sad znam da, kad mi neki urednik pošalje mejl i traži da napišem tekst kao reakciju na nešto, mogu da mu odgovorim: ’E, nemam vremena da to napišem, ali evo ti šest drugih porno izvođača koji mogu.’ To je jebeno predivno! Uspevamo da napravimo neki pomak, dok Florida za to vreme i dalje raspravlja o tome koliko smo užasni.“