Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   23.09.2018. 05:33
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
Језик
Двоје шефова

„Ког су рода именице бол и жар?“ пита др Милица Гомбошев-Митић из Нирнберга. У Србији, данас, пре свега мушког, с тим што у речницима, уз ознаку „м“, обично налазимо у загради и „ретко ж“. Понеко мисли да је физички бол мушког рода, а „душевна бол“ женског, али за такво разликовање нема стварног основа. Што се тиче жара, за њега је у Матичином шестотомнику наведено 15 примера из књижевних текстова, и готово свуда је по слагању мушког рода, а само у једном примеру, из неког хрватског писца из 1918. године, мења се по женској промени: „за одмазду усуо му је чак и жари на сару од чизама“.

Поводом посете Александра Вучића Колинди Грабар Китаровић, у медијима су се често понављале синтагме „двоје председника“ и „двоје шефова држава“. Да ли је то правилно? пита из Подгорице инж. Драган Перишић. Уз збирне бројеве (двоје, троје, четворо итд.) граматике најрадије дају примере са збирним именицама, нпр. двоје деце, петоро јагњади, седморо браће и слично. Познато је, међутим, да се збирни бројеви употребљавају и за скуп бића различитог пола, па се тако у граматикама нађу и примери као троје говеда, шесторо људи, двадесеторо ученика. „Двоје председника“ је у овом случају, дакле, сасвим исправно, јер да смо рекли „два председника“ феминисткиње би нас оптужиле да игноришемо жене, а Хрвати... за све оно за шта нас и иначе оптужују, од великосрпске агресије па надаље.

И кад рекох агресија, ту је стих „Они што пљачкат’ су дошли гајиху велику наду“. Не знам од ког је песника нити ко је преводилац, јер имам само фотокопију две стране из „Антологије старе хеленске лирике“, коју ми је послала Зоранка из Новог Сада, страствени читалац класичне литературе. Битна је реч гајиху, за коју она пита: „Да ли је ово прихватљив облик, или може да се каже и ’гајаху’?“ Не да може, него мора, пошто је преводилац очигледно хтео да употреби имперфект, за трајну прошлу радњу. Наставци имперфекта у свим лицима имају „а“: ја гајах, ти, он гајаше, гајасмо, гајасте, гајаху. „И“ се овде сигурно увукло из аориста, који би гласио гајих...гајисмо...они гајише. Овакве облике морамо проверавати у граматикама, јер се и имперфект и аорист данас јављају само у писаном језику, пре свега у поезији, а реч „гајаху“ готово сигурно нико од нас никада у животу није употребио у говору.



Иван Клајн


Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Душан Теодоровић, академик

Пре три и по године колега Карапанџа открио је плагијат у докторату Синише Малог. Од тада је као шпанска серија, мењају се комисије...

Прочитајте све мисли
bg