Dvoje šefova

„Kog su roda imenice bol i žar?“ pita dr Milica Gombošev-Mitić iz Nirnberga. U Srbiji, danas, pre svega muškog, s tim što u rečnicima, uz oznaku „m“, obično nalazimo u zagradi i „retko ž“. Poneko misli da je fizički bol muškog roda, a „duševna bol“ ženskog, ali za takvo razlikovanje nema stvarnog osnova. Što se tiče žara, za njega je u Matičinom šestotomniku navedeno 15 primera iz književnih tekstova, i gotovo svuda je po slaganju muškog roda, a samo u jednom primeru, iz nekog hrvatskog pisca iz 1918. godine, menja se po ženskoj promeni: „za odmazdu usuo mu je čak i žari na saru od čizama“. Povodom posete Aleksandra Vučića Kolindi Grabar Kitarović, u medijima su se često ponavljale sintagme „dvoje predsednika“ i „dvoje šefova država“. Da li je to pravilno? pita iz Podgorice inž. Dragan Perišić. Uz zbirne brojeve (dvoje, troje, četvoro itd.) gramatike najradije daju primere sa zbirnim imenicama, npr. dvoje dece, petoro jagnjadi, sedmoro braće i slično. Poznato je, međutim, da se zbirni brojevi upotrebljavaju i za skup bića različitog pola, pa se tako u gramatikama nađu i primeri kao troje goveda, šestoro ljudi, dvadesetoro učenika. „Dvoje predsednika“ je u ovom slučaju, dakle, sasvim ispravno, jer da smo rekli „dva predsednika“ feministkinje bi nas optužile da ignorišemo žene, a Hrvati... za sve ono za šta nas i inače optužuju, od velikosrpske agresije pa nadalje. I kad rekoh agresija, tu je stih „Oni što pljačkat’ su došli gajihu veliku nadu“. Ne znam od kog je pesnika niti ko je prevodilac, jer imam samo fotokopiju dve strane iz „Antologije stare helenske lirike“, koju mi je poslala Zoranka iz Novog Sada, strastveni čitalac klasične literature. Bitna je reč gajihu, za koju ona pita: „Da li je ovo prihvatljiv oblik, ili može da se kaže i ’gajahu’?“ Ne da može, nego mora, pošto je prevodilac očigledno hteo da upotrebi imperfekt, za trajnu prošlu radnju. Nastavci imperfekta u svim licima imaju „a“: ja gajah, ti, on gajaše, gajasmo, gajaste, gajahu. „I“ se ovde sigurno uvuklo iz aorista, koji bi glasio gajih...gajismo...oni gajiše. Ovakve oblike moramo proveravati u gramatikama, jer se i imperfekt i aorist danas javljaju samo u pisanom jeziku, pre svega u poeziji, a reč „gajahu“ gotovo sigurno niko od nas nikada u životu nije upotrebio u govoru.