Detinje maštarije odraslih političara

Političari su ponekad kao deca. Mnogo vole da maštaju. Doduše, tu svaka sličnost prestaje. Deca ono što izmaštaju, nacrtaju ili naprave od plastelina ili kartona, ali za razliku od pomenutih funkcionera ne pokušavaju da ubede sve ljude oko sebe da je to realnost. Sa druge strane, funkcioneri izmaštaju nešto, recimo metro. Onda naprave sliku voza i zalepe je na autobus. Zatim rasklope mali beli šator i tvrde da je to stanica metroa. Na kraju odštampaju i karte za vožnju vozom koji ne postoji. Ali to nije sve. Oni, za razliku od dece, imaju i sebi lojalne medije preko kojih će suptilno poručivati da sve te njihove maštarije zaista postoje. Neko bi, možda, rekao da je to prilično detinjasto ponašanje, ali nije. To je samo laganje. U uslovima kada veći deo građana ove zemlje nema pojma da su u Beogradu na vodi izgrađene samo dve nedovršene zgrade od kojih se jedna i zapalila, u uslovima kada funkcioneri grada Beograda, dok se građani probijaju kroz snegom zavejane i neočišćene ulice, sa TV ekrana iste te građane ubeđuju da su ulice čiste i prohodne, zapravo ne bi trebalo da nas čudi ni to što se tako smelo i maštovito igraju metroa. Nešto nam govori da se na tome neće zaustaviti. A, uostalom, i zašto bi? Napredak ne treba kočiti ni po koju cenu! Sada kada smo dobili metro, moramo da idemo dalje. Gondola je sledeći veliki projekat, koji će značajno unaprediti kako saobraćaj u glavnom gradu, tako i turizam. Pa zamislite samo ushićenost svih tih brojnih Bugara, koji lagano klize niz sajlu gondole iznad Save, dok sa jedne strane gledaju izdžigljalu kulu Beograda na vodi, operu, šoping-mol i hotel sa pet zvezdica, sa druge strane impresivni jarbol od 120 metara, a u daljini puca pogled na gordog novogodišnjeg Deda Mraza kod novobeogradske opštine. Pa ne da će svako od njih ostaviti po 300 evra, već će lopatama bacati pare na nas! Ali ni na tome ne treba stati. Kosmodrom u Ripnju! Predsednik Srbije kaže da smo u svetu vrlo uvažavani i poštovani jer smo ojačali u svakom smislu. Velesila, takoreći. A svaka velesila koja drži do sebe mora da ima kosmodrom. Odatle bismo lansirali kosmičke letelice u svemir, a to je zgodno jer bismo u njima u svemir mogli da lansiramo i sve što ne valja i smeta nam. Ako nas razumete. Dobro, lansirali bismo opoziciju, eto! I lansirali bismo fekalije, pošto Ripanj još nema kanalizaciju. Dobiće Ripanj i kanalizaciju, ali prvo kosmodrom. Prioriteti moraju da se znaju. A i kosmodrom je lakše napraviti. Samo treba strpljenja. Korak po korak. Političari su ponekad zaista kao deca. Zato im je važno da uz njih budu Branko Kockica, Bule Goncić i Peđolino. Ne da bi maštali zajedno, jer političari mašte imaju napretek, već da bi u te njihove maštarije ubedili druge. Možete da ne poverujete Siniši Malom ili Goranu Vesiću za metro, ali čik da ne poverujete Branku Kockici ako vam kaže „Tatatatirci, jeste za vožnju metroom? Tamo su vozovi od čokolade, a prozori su od marmelade!“ Ma, daj pet karata!