Iluzionisti sa vrha Bulevara

Veza zaposlenosti i BDP-a je notorna i empirijski je nebrojeno puta dokazana... Rast BDP-a jednak je zbiru rasta zaposlenosti i rasta produktivnosti...Međutim, prema Anketi o radnoj snazi, zaposlenost je u Srbiji od 2012. do 2017. godine porasla za gotovo 20 odsto, a BDP za oko šest odsto, što ukazuje na pad produktivnosti od 13 procenata. Pošto nema ekonomskih pokazatelja da se takav pad i desio, Fiskalni savet u svojoj analizi, pripremljenoj za ovogodišnji Kopaonik biznis forum, tvrdi da je za ovakav ekonomski nesklad odgovorna nepouzdana zvanična statistika, tačnije Anketa o radnoj snazi na osnovu koje se prate kretanja na srpskom tržištu rada. Kažu da se snažan rast zaposlenosti u prethodnih pet godina i spor rast BDP-a protive svakoj ekonomskoj logici, kao i da se to u istom ovom periodu nije desilo ni u jednoj sa Srbijom uporedivoj zemlji, u kojima je po pravilu zaposlenost rasla nešto sporije od ekonomskog rasta. Dodaju i da visok rast zaposlenosti u nas nije u skladu ni sa kretanjem nekih drugih makroekonomskih pokazatelja koji su „sa zaposlenošću čvrsto povezani - životnim standardom stanovništva i naplatom doprinosa za obavezno socijalno osiguranje“. Poredeći rast zaposlenosti i rast BDP-a u Srbiji i ostalim zemljama centralne i istočne Evrope, u Fiskalnom savetu navode da su ove zemlje za prethodnih pet godina imale prosečan rast zaposlenosti od 5,9 odsto, tri puta manje od prosečnog rasta BDP-a (17,1 odsto). Za to vreme, jedino je Srbija imala obrnuti trend. Najniži rast BDP-a, od 6,1 odsto i rekordni rast zaposlenosti, od 19,3 odsto. Naime, njihova analiza pokazuje i da je ukupna lična potrošnja u Srbiji u prethodnih pet godina realno porasla za samo 1,3 odsto, što je daleko manje od stope rasta zaposlenosti, iako je poznato da se u našoj zemlji lična potrošnja velikim delom finansira prihodima od rada. Takođe, piše u analizi Fiskalnog saveta, rast doprinosa morao bi da bude gotovo identičan rastu mase zarada onih formalno zaposlenih radnika u Srbiji, dakle onih kojima se doprinosi i uplaćuju, a u našoj statistici postoje prilično mimoilaženje. Doprinosi su realno porasli za 3,7 odsto, ali je zato zaposlenost, i to samo ona formalna, porasla za 13,4 odsto, dok se nivo zarada nije znatno menjao. „Ova neusaglašenost pokazuje da podaci iz Ankete o radnoj snazi nisu ni približno tačni“, zaključuju autori analize. U pomenutoj analizi, Fiskalni savet osporavao je i tvrdnje pojedinih analitičara da je značajan rast zaposlenosti teorijski moguć i u slučaju malog ekonomskog rasta, jer se povećava zaposlenost na nekvalitetnim poslovima ili rad sa skraćenim radnim vremenom, koji onda ostavlja traga na broju zaposlenih, ali ne i na njihovom konačnom učinku. Da bi se ovo zaista i ostvarilo, piše u analizi Fiskalnog saveta, odnosno da bi se zvanični podaci o kretanju zaposlenosti i BDP-a mogli smatrati tačnim, promene na tržištu rada morale bi biti toliko ekstremne da ih je teško i u teoriji zamisliti, a sigurno se u Srbiji desile nisu. Ili barem to ne pokazuje ista ta statistika. Jer, prema njoj, broj zaposlenih u nisko produktivnoj neformalnoj zaposlenosti jeste porastao za 180.000 u prethodnih pet godina, ali je broj onih koji su formalno zaposleni u produktivijim sektorima porastao više od toga, za 260.000 ljudi. „Tačno je da nisu svi poslovi jednaki, neki manje, a neki više utiču na rast BDP-a, ali sve dok i nisko i visoko produktivna zaposlenost raste znatno brže od rasta BDP-a, hipotetička objašnjenja da je ovolika diskonekcija zaposlenosti i BDP-a posledica zapravo rasta nekvalitetnih poslova jednostavno ne stoje“, kažu u Fiskalnom savetu. Teoriju da je ovo što je statistika zabeležila u prethodnih pet godina ipak moguće, jer se zaposlenost povećavala ali se nije istovremeno povećavao fond časova rada, u Fiskalnom savetu obaraju navodima da prema podacima Ankete o radnoj snazi, raste i broj zaposlenih sa punim i sa nepunim radnim vremenom i to mnogo brže nego što raste BDP, što u konačnici ne može da znači da fond časova stagnira. Ako bi neko i uspeo da opovrgne nalaze ove analize, da dokaže da je sa statistikom sve u redu i da Srbija zaista jeste zemlja čuda u kojoj zaposlenost raste tri puta brže od ekonomskog rasta, da li će time dokazati i da su njeni građani bogatiji? Da im je porastao kvalitet života. Ili da sve više njih radi na nisko produktivnim, slabo plaćenim, nesigurnim radnim mestima. Od danas do sutra.