Na istoku ništa novo

Iako je cela ta ujdurma sada iza nas, mora se priznati da su se mnogi nadali promenama, očekujući da se konačno desi neko čudo. Učesnici koji su se potajno nadali da će najzad ostvariti neki opipljiv rezultat, osvojili su samo mrvice, a neki čak ni to. Sa druge strane, oni koji večito pobeđuju, čitaj mejnstrim, opet su uzeli najveći deo kolača. Jedno je sigurno, nema ko u Srbiji nije pratio ovaj događaj, iako većinu to nije ni trebalo da zanima, jer nisu rezidenti mesta gde se sve to odigravalo. Ipak, to nije sprečilo ljude da budu bukvalno prikovani za TV ekrane do duboko u noć. Ali, kako to obično i biva, na kraju su se svi iščuđavali rezultatima, iako su bili spremni i na takav scenario. Na kraju su ipak morali da se pomire sa rezultatima. Oblik vode odneo je ubedljivu pobedu na dodeli ovogodišnjeg Oskara. Otprilike u isto vreme, na drugom kraju sveta, u Srbiji, ništa se novo nije dogodilo. Na lokalnim izborima u Beogradu i u tri grada koji nisu Beograd, sve je prošlo prema očekivanjima, uz par iznenađenja. Ruska stranka je dobila više glasova od Liberalno-demokratske partije, ali više i od Pokreta obnove kraljevine Srbije, što je konačan dokaz da su Srbi pre za Majku Rusiju nego za Kraljevinu Srbiju. Ali da budemo realni, da se kandidovala i ruska salata, i ona bi dobila više glasova od LDP-a. Dalje, Zelena stranka Srbije dobila je više glasova od Zelene stranke, ali obe su, ipak, slabije prošle od Zelenih koji su, doduše, bili na listi zajedno sa demokratama, od kojih je bio bolji i Beli. U Skupštinu Beograda ušao je i „dobri“ stari SPS, kojeg je reanimirala pomenuta Demokratska stranka, a za kojeg nikome nije jasno kako opstaje ovoliko dugo i posle 5. oktobra, sve dok se ne prisetimo da su reanimirani od pomenute Demokratske stranke. Na izborima je, logično, glasao i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, koji se malo pomučio da pronađe svoje biračko mesto, a pre toga da pronađe svoju kuću u Beogradu pa je morao da pita prolaznike da mu pomognu, čudivši se pritom kako niko oko njega ne priča bosanskim naglaskom. Da je sve to možda malkice apsurdno, najbolje govori vest koja je osvanula jutro nakon izbora: „Predsednik Republike Srpske čestitao je predsedniku Republike Srbije pobedu na izborima za gradonačelnika Beograda, na koje je i on, pravo iz Banjaluke, došao da glasa.“ Inače, još uvek nije pronađena osoba koja je glasala za SNS, jer, prema priči svih ljudi, da, i u vašem okruženju takođe, niko ne poznaje nijednog takvog u svojoj okolini. Da budemo, ipak, na pragu otkrivanja jedne takve osobe, potrudila se poslanica SNS Dubravka Filipovski koja je fotografisala svoju ličnu kartu na listiću pokraj zaokruženog broja jedan i tu fotografiju podelila sa svima na društvenim mrežama. E sad, pošto je ličnom kartom prekrila nekoliko izbornih lista, ne može se utvrditi da li je možda zaokružila još neki broj, čime je učinila listić nevažećim i na taj način pokrenula razdor u svojoj stranci i korenite promene u celoj Srbiji. Znači, ipak ni za nju ne možemo tvrditi da je osoba koja je glasala za SNS, tako da se potraga nastavlja do nekih narednih izbora, čuj nas, vanrednih parlamentarnih izbora koji će se najverovatnije desiti uskoro. U izbornoj noći, na konferenciji za medije, predsednik Srbije, koji po Ustavu nema prava da se meša u lokalne izbore, slavio je svoje mešanje u lokalne izbore i pobedu na njima, pri čemu je čak pokušao i da spreči masakr šampanjcem okupljenih novinara od strane previše egzaltiranog člana njegovog tima, koji nije prošao obuku za rukovanje šampanjcem tokom izborne pobede. I tako, na kraju izborne noći građani su mogli samo da konstatuju da je pobedio Oblik vođe, film koji ćemo još dugo gledati, jer će se još dugo ovde reprizirati.