Od saveznika do protivnika

Predsednik SAD Donald Tramp zaveo je prošle nedelje dodatne carine na čelik od 25 odsto i aluminijum od 10 procenata, uz oslobođenje Kanade i Meksika. Vrlo samouvereno, kako mu leži, objavio je da je su „trgovinski ratovi dobri i lako se dobijaju“, pominjući neimenovanu zemlju sa kojom SAD imaju deficit od 100 milijardi dolara. U toj neimenovanoj zemlji lako je prepoznati Kinu, ali, gle čuda, Kina izvozi jako malo čelika u SAD zahvaljujući ranijim sankcijama, pa je njeno učešće u uvozu SAD samo tri odsto! A glavni izvoznici čelika u SAD su američki prijatelji, kao Kanada, Evropska unija, Meksiko, Japan i Južna Koreja, koji nisu sa oduševljenjem dočekali Trampovu najavu. Još je zabavnije što je predsednik Tramp zaobišao Kongres i sam doneo izvršnu naredbu o uvođenju ovih carina s pozivom na nacionalnu bezbednost, na šta ima formalno pravo. Neobično, štiti bezbednost SAD od prijatelja iz NATO-a. Da je protekcionizam loš za onoga ko ga uvodi ekonomska nauka zna već dva veka, a političari od velike krize iz 1929. Zbog tog znanja političari su se maksimalno uzdržavali od primene protekcionističkih mera tokom poslednje recesije i tako, veruje se, sprečili još gore posledice. Tramp je došao na mesto predsednika sa protekcionističkim idejama. Svet se nadao da Amerika, ipak, neće poći tim putem, bilo da je to bila samo predizborna parola, bilo da će ga savetnici odgovoriti. Do sada su uspevali, ali se sada otrgao i potražio ideju koja mu može podići rejting u određenom delu biračkog tela. Najavu ovih američkih carina Evropljani su primili dosta ratoborno: predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker najavio je odmazdu u vidu carina na uvoz određenih američkih proizvoda, što je svojevremeno uspelo sa predsednikom DŽordžom Bušom Mlađim, koji je takođe nakratko zaveo dodatne carine na čelik. Međutim, Tramp nije Buš: uzvratio je najavom eskalacije kroz dodatne carine na uvoz evropskih automobila, pomenuvši poimenično Mercedes i BMV, što Nemačka već nije mogla da izdrži: njena automobilska industrija se zabrinula, a Merkelova počela da spušta tenzije pozivajući se na razum. Brisel više ne pominje odmazdu već moli Ameriku da se i zemljama Evropske unije dodeli izuzeće koje je dato Kanadi i Meksiku. To isto traže Japan i Južna Koreja. Opasnost velikog trgovinskog rata SAD-EU-Japan tako je smanjena, a predsednik Tramp ostao pobednik. U pravu je, bar za sada, američki sekretar za trgovinu Navaro kada je prognozirao da niko neće smeti da krene u odmazdu, jer je američko tržište najveće. Ipak, opasnost nije sasvim prošla, jer je Tramp pomenuo mogućnost smanjenja carina prema EU samo ukoliko ona smanji carine i ukloni vancarinske barijere. Ovde je delimično u pravu: EU ima i više carine i znatne vancarinske barijere u obliku tehničkih standarda, sanitarne i fitosanitarne kontrole, zaštite intelektualne svojine i slično, što ceo razvijeni svet koristi za otežavanje uvoza. Trgovinski rat, makar omanji, ipak je moguć ukoliko EU ne dobije pomenuto izuzeće, jer bi tada mirenje sa sudbinom bilo politički ponižavajuće za Brisel. Stoga je komesar za trgovinu EU u ponedeljak rekla, i dalje čekajući izuzeće: „Mi se ne bojimo, znaćemo da se suprotstavimo nasilnicima“. Neki američki pravnici misle da Tramp ne može da koristi nacionalnu bezbednost kao izgovor za dodatne dažbine na evropske automobile, pošto oni svakako ne mogu biti podvedeni pod vojne i slične proizvode. Ali, verovati u pravne argumente kod Trampa nije baš mudro. Međutim, predsednik Tramp nema nameru da se zaustavi na čeliku: sada se nazire trgovački sukob SAD--Kina, jer američka administracija priprema široke sankcije zbog navodne masovne krađe intelektualne svojine od strane Kine. Problem sa ovim potezima predsednika Trampa nije samo to što ugrožavaju svetsku trgovinu i unose visoku neizvesnost već i što ruše vrlo koristan sistem Svetske trgovinske organizacije, zasnovan na ideji rešavanja trgovinskih sporova procedurama unutar STO, a ne jednostranom osvetom ili trgovinskim ratovima.