S njim nema neizvesnosti

Ama baš nijednog trenutka rezultati predsedničkih izbora u Rusiji nisu bili upitni. To da će ih dobiti Vladimir Putin znalo se još od momenta kada je odlučio da se kandiduje - mada je i ta dilema mesecima veštački pumpana. Za Putina je mnogo važniji način na koji ih je dobio - osvojiviši više od 76 odsto glasova uz izlaznost od preko 67 procenata upisanih birača. Na ovako visokom uzorku, što je bio primarni cilj vladajuće Jedinstvene Rusije, dodatno je osnažen legitimitet reizabranog predsednika kao neprikosnovenog oca nacije. Vrlo brzo biće zaboravljene i primedbe opozicije o nepravilnostima, koje su već postale deo uobičajenog ruskog izbornog folklora, jer osporavati ovako ubedljivu razliku između Putina i ostalih protivkandidata jalova je rabota. Nije da nema istine u tvrdnji opozicionog lidera Alekseja Navaljnog da su građani na birališta dovoženi autobisima; ostaće i upamćena duhovita opaska njegovog zamenika Ivana Žganova da je reč o „autobuskim izborima“, kao i scena u kojoj mladići odvlače posmatrače s biračkog mesta nakon čega dvojica muškaraca ubacuju listiće u kutije kada niko ne gleda. Ali svi ti očekivani ispadi već u startu su obesnaženi konstatacijom OEBS-ovih posmatrača da su predsednički izbori „načelno protekli dobro“ uprkos „nedostatku istinske konkurencije i nepravilnostima u cilju većeg odziva“. Moglo bi se reći da se Putin zapravo nije ni bavio izborima već državničkim poslovima, a da je do perfekcije istrenirana državna mašinerija na terenu odrađivala posao. Utisak je da su mu u prilog išle i optužbe Velike Britanije i dobrog dela zapadnih zemalja za navodno trovanje bivšeg špijuna Sergeja Skripalja u Solsberiju. Šta, na kraju, reći o ostalim kandidatima? Biće jedino zanimljivo videti da li će drugoplasirani, kandidat Komunističke partije Pavel Grudinjin, održati obećanje da će obrijati brkove ako ne osvoji 15 odsto glasova.