Tako mi dinara

Nastojanje velikih zapadnih ekonomija da privredni rast u svojim zemljama oporave štampanjem para i vođenjem agresivne monetarne politike obiće se o glavu privredama u usponu i malim ekonomijama čije će valute jačati kao posledica ovakve odluke centralnih banaka SAD ili Evropske unije, upozoravao je pre dve godine tadašnji guverner Centralne banke Indije Raguram Radžan. Jer, kako je govorio, „jednog dana se suočavamo sa naglim prilivom kapitala, kada investitori odluče da se upuste u rizik ulaganja u našu valutu, a već sledećeg doći će do odliva kapitala, jer su investitori rešili da taj rizik izbegnu“. Srbija se, kao uostalom i većina zemalja ovog dela Evrope, trenutno nalazi u istoj ovoj situaciji, ali je aktuelna guvernerka Jorgovanka Tabaković, suprotno kolegi Radžanu, radije birala da bude političar sa zamrznutom funkcijom u vodećoj vladajućoj partiji, no guverner centralne banke. Umesto sličnog upozorenja, vest Blumberga da je dinar druga valuta u svetu sa „najboljim performansama u poslednjih 12 meseci u konkurenciji 178 zemalja“ dočekala je kao i svaki političar - ponosna i na Srbiju kao investicionu destinaciju i na svoj guvernerski staž. Srbija, ruku na srce, trenutno i jeste eldorado za sve one sa viškom novca, jer teško se može naći zemlja u kojoj se više isplati ulaganje u kupovinu njenih dugova. Naime, računica pokazuje da je svako ko je Srbiji pre godinu dana pozajmio milion dolara zaradio čak 250.000 dolara. I to se zapravo krije iza titule koju je prošle nedelje dinaru dodelio uticajni Blumberg, preporučujući stranim investitorima destinaciju na kojoj trenutno bez imalo truda mogu dobro da zarade. Da predupredimo zabunu, preporuka se ne odnosi na investitore koji bi da ulažu u neku fabriku, nego na one koji višak svog novca plasiraju tamo gde je zarada trenutno najveća, kupujući na oročeno vreme dužničke hartije sa najvećim prinosom. NJihovu zainteresovanost najbolje ilustruju podaci, koje su nedavno objavili analitičari Rajfajzen banke, u svom mesečnom Ekonomskom izveštaju, da su za prva dva i po meseca ove godine investitori kupili domaće hartije od vrednosti za čak 1,4 milijarde evra. „Suština je da je prinos koji oni ostvaruju jednak zbiru kamatne stope i jačanja dinara i pošto je kamatna stopa ovde veća nego u Evropi, a dinar ojačao prema dolaru za oko 20 odsto, jasno je da se ulaganje u naš dug isplati. Usput, ojačana je makroekonomska stabilnost i rizik koji investitori preuzimaju spram dobiti koju će ostvariti nije veliki. Zato im je Srbija jedna od najpoželjnijih destinacija za plasman svog novca, ali je nevolja što to niti može dugo da potraje, niti je dugoročno dobro za našu ekonomiju“, kaže za NIN Milojko Arsić, profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta. On objašnjava da tolika ponuda deviza koju investitori unose u Srbiju i ovde razmenjuju za dinar, da bi kupili dinarske obveznice, dovodi do njegovog permanentnog jačanja. A na pitanje koliko to može da potraje, Arsić odgovara: „Teško je to predvideti, očigledno je da će tako biti sve dok bude razlike u kamatnim stopama, odnosno dok investitori budu imali interesa da ulažu u naše hartije. Problem će nastati kada taj trend bude preokrenut“, kaže Arsić dodajući da NBS ima mehanizam da smanjenjem referentne kamatne stope utiče na snižavanje atraktivnosti naših dugova, a da bi, sa druge strane, i kreatori fiskalne politike trebalo da utiču na ponudu dinara u opticaju. „Insistiranje na suficitu u budžetu nije dobro. Za ekonomiju kakva je srpska bolji je nizak deficit, nego suficit. Sa stanovišta kursa, svejedno je da li će ta veća državna potrošnja značiti povećanje plata i penzija ili veće ulaganje u infrastrukturu, važno je da bude više dinara u opticaju i da se tako smiri trenutno jačanje dinara. Ali sa stanovišta budućeg ekonomskog rasta, naravno da je ulaganje u infrastrukturu ili snižavanje nekih poreza bolje rešenje“. Iako tvrdi da NBS smanjenjem referentne kamatne stope, koja se trenutno nalazi na najnižem nivou od samo 3,25 odsto, može uticati na smanjenje kamatnih stopa dužničkih hartija, što će onda obeshrabriti strane investitore da toliko ulažu u naš dug, ili barem smanjiti njihovu zaradu, Arsić ne savetuje ni naglo smanjenje pomenute kamatne stope centralne banke. „Bolje bi bilo da NBS nije branila pad vrednosti dinara u prošlosti, jer nije dobro ni naglo smanjivati referentnu kamatnu stopu, ali je činjenica da je za ekonomiju štetno i da ovo jačanje dinara potraje“. Sa druge strane, analitičari Rajfajzena prognoziraju dalje smanjenje referentne kamatne stope, još dva puta do početka leta, ali i smanjenu prodaju hartija od vrednosti - i prema najavama novih aukcija Ministarstva finansija, ali i interesovanja investitora. Smanjenje referentne kamatne stope, u situaciji kada ECB ili FED pooštravaju monetarnu politiku i povećavaju tamošnje referentne stope, za srpsku guvernerku dokaz je suverene monetarne politike Srbije, ali upravo ovaj trend uskoro bi mogao dovesti do onoga na šta je Radžan svojevremeno upozoravao. Do približavanja kamatnih stopa ovde i u razvijenom svetu, pa i do manje zarade investitora koji sada ulažu u dinarske hartije. A kada to vreme nastupi, prestaće i njihov interes da novac ulažu u Srbiju, jer će se odnos rizika i dobiti promeniti. Povlačenje uloženog novca i njegovo pretvaranje iz dinara u devize, dovešće do slabljenja dinara i sporijeg ili naglog prizemljenja. I za razliku od stranih investitora koji će, bez svake sumnje, iskoristi ovu povoljnu situaciju da zarade kupujući od države hartije, slabljenje dinara udariće po džepu sve one domaće dužnike koji trenutno trljaju ruke, radujući se svakoga dana što dinar jača u odnosu na druge valute. Povećaće se i javni dug države, jer je njegovo trenutno smanjenje upravo posledica snažnog dinara, a isto će se desiti i privredi i građanima koji su zarobljeni kreditima sa valutnom klauzulom. A ako odluči da im u kratkom roku ne zagorčava svakodnevicu, NBS će stabilan dinar morati da brani oštrim intervencijama iz deviznih rezervi. Uostalom, da je jak dinar bez mane, ne bi se među onima čije valute su najpriznatije u svetu, vodili valutni ratovi i administrativnim merama slabile sopstvene valute, kako bi se zaštitila sopstvena izvozna privreda i konkurentnost robe na inostranim tržištima. Ako domaći donosioci odluka tako nešto i ne mogu, jer ma koliko se guvernerka hvalila suverenošću, jasno je da vrednost dinara trenutno diktiraju oni jači, kadri da vode razne ratove, pa i valutne, pitanje je zašto ovu situaciju vlast ne koristi bar da se razduži, odnosno da novim zaduživanjem, po povoljnijim uslovima, otplati skuplje dugove. Ili se naša suverenost i na ovom terenu proteže taman toliko da ne ugrozi interese onih koji su taj novac i pozajmljivali i ne bi sada da ostanu bez očekivanog prinosa. A mane takve suverenosti biće najočiglednije onda kada dinar bude počeo da slabi, pa se dug preko noći bude povećavao, na isti onaj način na koji se trenutno, zahvaljujući isključivo jačem dinaru a ne većem razduživanju, smanjuje. I dok jak dinar ostavlja barem i fiktivne posledice po visinu srpskog duga, dovoljne političarima da se hvale pred biračima, posledice koje trpi srpski izvoz su stvarne. Višegodišnji trend bržeg rasta izvoza od uvoza i smanjenja spoljnotrgovinskog deficita, preokrenut je još krajem prošle godine, a najnoviji podaci pokazuju da su stope raste i uvoza i izvoza trenutno gotovo identične, što znači da se deficit ponovo povećava. „Na duže staze, jak dinar potkopava ekonomski rast, ali i makroekonomsku stabilnost. Najpre, on utiče na povećanje spoljnotrgovinskog deficita. Tačno je da izvoz trenutno raste istom stopom kao i uvoz, ali se zaboravlja da to znači povećanje deficita, a da bi se on smanjivao neophodno je da izvoz raste brže od uvoza, kao što je bilo prethodnih godina. Drugo, povećanje spoljnotrgovinskog deficita dovodi i do povećanja platno-bilansnog deficita, što takođe nije dobro. Preokretanje ovog trenda, odnosno nagli odliv kapitala i povlačenje investitora dovelo bi do neophodnosti naglog prilagođavanja deficita i naglog slabljenja dinara. Ne sme se zaboraviti ni da smanjenje rasta izvoza, a jak dinar ne pogoduje izvozu, dovodi do gubitka radnih mesta u Srbiji, a time i nižeg ekonomskog rasta. I pritom, jak dinar investicije usmerava u nerazmenjiva dobra, a ne u realnu privredu“, objašnjava Arsić suprotstavljajući se tako tvrdnjama Jorgovanke Tabaković da je Blumbergova pohvala dokaz ne samo atraktivnosti Srbije za finansijske investicije, nego i za one realne, u proizvodnju i nova radna mesta. Ali, zašto bi neko ulagao svoj novac u fabriku, mučio se sa još uvek zamršenom birokratijom, plaćao prilično visoke poreze na zarade „lenje“ domaće radne snage, ako mu se više isplati da iz fotelje kupuje srpske dužničke hartije i na tome više i neuporedivo lakše zaradi. Danas u Srbiji, sutra na nekoj drugoj lokaciji, u zavisnosti od toga kakva će izgledati neka sledeća Blumbergova rang-lista.