Svi turski sultani

Šta je, bre, ovo sa srpskim popovima!? Ajd, što diluju drogu sa transvestitima, nego mrtvi pijani leže na traktorskoj prikolici pored mrtvačkog sanduka, a sve na putu do groblja!? Kao da sa srpskom državom i SPC u ambis propada! A šta imamo sa druge strane? Poslanik Muamer Zukorlić, inače muftija „na ledu“, traži pismeno od Maje Gojković da mu omogući „džamijicu“ u parlamentu. E, sad nisam, baš, razumeo koliko treba da bude velika ta prostorija za klanjanje? Jer, ako se SPC urušava, od patrijarha do seoskih paroha, ne bi bilo čudno da i pravoslavni poslanici počnu da prelaze u islam te da se, bez ičije prisile i sasvim dragovoljno, klanjaju u Zukorlićevoj „džamijici“. Čekajte, ne paničite, nije ništa strašno! Setite se, Kuran, i te kako, uvažava proroka Isusa koga smatra starijim bratom proroka Muhameda. A budimo pošteni: koliko je onih hrišćana koji, zaista, veruju da je Isus „bezgrešno začet“, te da je „vaskrsao“?! E, sad, prelazak u islam podrazumeva sunećenje, to jest, obrezivanje i da sam pravoslavac na to ne bih pristao jer kažu da boli. Mada, obrezivanje bi bila i pravoslavna obaveza, jer u kalendaru SPC je crvenim slovima obeleženo Obrezanje Gospodnje! I tu me moj Alek, načisto, zbunjuje! Umesto da primi islam od Erdogana, a on, u ponedeljak, tajno zbrisao čak do Vašingtona!? Nije se, valjda, uplašio što je Putin ubedljivo pobedio na izborima? Čitam izvrsno napisanu knjigu Svi turski sultani Dragomira LJ. Lajšića. I, ako si pametan, brzo shvatiš da se turčenjem može napraviti sjajna karijera! Šta lupetam!? Dobro, uzmimo za primer samo dva velika vezira Osmanskog carstva koji su bili srpskog porekla. Mehmed-pašu Sokolovića i Mahmud-pašu Anđelovića. Meni je ovaj drugi, inače, Mihajlo iz Kruševca, nekako više po volji. Prvo, bio je veliki ratnik i udvostručio je teritoriju Osmanskog carstva. Osvajajući Konstantinopolj, lično je ubio poslednjeg romejskog cara Dragaša, takođe Srbina. Nema ozbiljnog boja dok Srbin ne udari na Srbina. Zatim, Mahmud-paša Anđelović bio je veliki pesnik, a stihove je pisao pod pseudonimom „Agni“ (Oganj). Pa i taj Kemal Ataturk, tvorac moderne turske države, po babinoj liniji je iz južne Srbije! Možda, baš, sa Suve planine! Jer, brate, mnogo mi liči na mog oca Žarka, onako plavook i zlaćane kose, pa još plećate, atletske građe. Ej, da taj srpski janičar, u fraku i polucilindru, natera Turke da se odreknu sultanstva i da igraju onako kako im on svira! Da se Bilja ne sekira, odem u subotu bez njenog znanja na protest Srba povodom četrnaest godina od paljenja kosovskih manastira. Kad, tamo samo šaka jada! Jedva ako nas je bilo trista! Da li se, bre, to ceo Beograd već poturčio, a da nisam primetio!? Iz Nemanjine krenem ka Slaviji da, bar, operem klompe u fontani pošto čujem da su tamo počeli da peru šoljice od kafe. K. G. Jung, moj guru iz Švice mi, usput, popuje: „Murat je imao ogromnu prednost na Kosovu. Imao je snažan janičarski korpus sastavljen, uglavnom, od Srba. Pritom, knez Lazar i vlastela nisu izašli na Kosovo da bi pobedili, već da bi zadojeni isihastičkim učenjem, samo položili pred Murata svoje glave, i tako zaslužili carstvo nebesko!“ A u Gročanskoj me moja Crna, ovako, dočekuje: „Ako Đilas i kompanija hoće, zaista, da sruše tvog Aleka, treba da priđu muftiji Zukorliću i islamu. Jer, džaba ti borba protiv bele kuge kada si isihasta! A dok su se Srbi držali boga Vida, od njih je drhtala cela Evropa, od Jadrana do Severnog mora!“