Vučija vremena

Nikako drugačije do komičnom ne mogu se nazvati nedavni istupi premijerke Ane Brnabić koja je podignutim kažiprstom pojedine članove Vlade upozorila da „imaju preveliku sujetu, da nisu timski igrači, te da se infrastrukturni projekti ne odvijaju dovoljno brzo“, gađajući direktno potpredsednicu Zoranu Mihajlović. Naivno bi bilo verovati da prva među „prestravljenima“ nije procesuirala informaciju da je reč o kabinetu koji je po svojoj meri sastavljao predsednik Aleksandar Vučić, uključujući i činjenicu da je i nju oktroisao i da u toj igri „fasadna predsednica“ Vlade ima ulogu dvorskog megafona. Biće da je suština ovog državnog vodvilja Vučićev oprobani recept držanja u permanentnom strahu svih, pa i najbližih saradnika, i mnogo više da se makar malo izmesti fokus javnosti sa rešavanja kosovskog čvora. Nakon što test sa takozvanom demografskom strategijom nije prošao, Vučiću nije promakla anketa u kojoj se 84 odsto ispitanika usprotivilo članstvu Srbije u NATO. S druge strane, analitičare ne bi iznenadilo da, u zavisnosti od razvoja događaja, Vučić u potpunosti digne ruke od Kosova ili od Evropske unije, jer u njegovom delovanju nema nikakvih strateških linija. Neki od njih očekuju da će sledeći korak biti referendum, na kome će pitanje biti tako formulisano da niko normalan neće moći da kaže da je protiv EU, ali ni da je za priznavanje Kosova. Personalno gledano, jasno je da iz ličnih razloga iz Vlade odlaze ministri privrede i finansija, Goran Knežević i Dušan Vujović. Posebno je interesantan slučaj ovog drugog koji mimo okoštale floskule o zamoru materijala ima i ozbiljna razmimoilaženja sa Vučićem. Videlo se to nedavno i na Kopaoniku kada se Vujović, blago rečeno, nije saglasio sa strategijom rasta plata i penzija. E, to je već prst u oko ekskluzivnog zastupnika božije volje u Srbiji i teška rana koju će teško, marljivim radom zalečiti i doktor Siniša Mali, koji se pominje kao mogući Vujovićev naslednik. Ali priča ima i drugu stranu – premijerka Brnabić konačno dobija pouzdanog timskog igrača, šta više kadar sa čijim je čovekom od najvećeg poverenja, Igorom Isailovićem, imala zajedničku firmu. Plus Mali je na slučaju Savamale pokazao istrajnost haskija i lojalnost šarplaninca. A tamo gde je Mali, mora biti i drugi deo „žutog“ tandema – Goran Vesić koji stiže kao opomena Zorani Mihajlović, čiji će resor po svemu sudeći biti podeljen pri čemu će ovaj stranački trkač dobiti onaj lukrativniji deo – infrastrukturu. Razume se da Vučić ne sme da ukloni u potpunosti Zoranu, jer mu je ona ulaznica za zapadnu hemisferu. Baš kao i što je to bila Ana Brnabić u trenutku kada je postavljena za premijera. Ako jednog dana Mihajlovićeva bude zaista amputirana, to se može desiti samo u paketu sa Brnabićevom, ali tada će to biti nepobitan znak da je Vučić okrenuo leđa Evropskoj uniji. Gotovo je izvesno da će kabinet napustiti i ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević, ali mnogo interesantnije od toga je hoće li Vučić dozvoliti Maji Gojković da se oproba u toj ulozi, s obzirom na to da je u parlamentu ostvarila postignuća dostojna logorskog kapoa. Opet, bilo bi nekakve višnje pravde da ta funkcija pripadne drugosrbijanskoj ikoni Aji Jung, mada je izglednije da to Ministarstvo popuni direktor Muzeja savremene umetnosti i još jedan aparatčik DOS-ovog režima, Slobodan Nakarada. Vrlo je zanimljiva i formulacija po kojoj se, kako pišu mediji, otkaz sprema i ministru sporta Vanji Udovičiću koji se „nije snašao u politici“. Ono što čitavu stvar čini bizarnom jeste da je za takav zaključak bilo potrebno bezmalo punih pet godina i da stiže u trenutku kada se njegovo ime pominje u aferi prebacivanja 140 miliona dinara na račun fantomske firme Evropske univerzitetske igre 2020. Što se ostalih promena tiče, teško da će neko i primetiti da je ministar ekologije Goran Trivan uopšte zamenjen. Kako god posmatrali stvari, ovo šminkanje stvarnosti možda trenutno kupi Vučiću određeno vreme, ali svakako nije alternativa turbulentnim događajima koji stižu i koji se sada već golim okom mogu videti.