Brana za odlazak mladih inženjera

Elektrovat je složena kompanija sa više zavisnih preduzeća koja se bave elektroenergetikom, proizvodnjom energije iz obnovljivih izvora, automatizacijom i upravljanjem proizvodnim procesima, scenskim osvetljenjem i mehanikom za pozorišta, televizijske i filmske studije. Tokom gotovo 30 godina poslovanja, ova firma postala je jedinstvena u Srbiji i sasvim ravnopravna sa najboljim i najodgovornijim svetskim kompanijama u svojoj oblasti rada. U vreme odlaska vrhunskih inženjera u inostranstvo, mnogima od njih Elektrovat je uspeo da pruži atraktivne poslove na kojima u svojoj zemlji mogu da razvijaju karijeru i ostvare ambicije. „Ponosni smo na činjenicu da cilj našeg poslovanja nije samo zarada, već i dobrobit za prirodu i buduće generacije“, kaže suvlasnik i direktor Jugoslav Milošević, a o dosadašnjem radu, aktuelnim projektima i planovima za budućnost, za NIN nam je rekao: „Od osnivanja firme 1989. godine uvek smo išli za korak ispred – već tada smo imali svest o tome da je proizvodnja električne energije iz termoelektrana ekološki sporna, i da će postajati sve problematičnija zbog stalnog povećanja potrošnje struje i smanjenja zaliha uglja. Zato smo od početka do danas paralelno radili na tri fronta: prvo, da svojim poslom doprinesemo smanjenju potrošnje struje kroz izgradnju energetski efikasnih objekata, uz istovremeno aktivno učešće u modernizaciji postojećih proizvodnih pogona na način koji će rešavati i problem zagađenja okoline; drugo, da se sve više orijentišemo na proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora; i treće, da razvijamo poslove koji su važni za kulturno-zabavne potrebe ljudi. Elektrovat ovu viziju sprovodi kroz tri sektora poslovanja: sektor proizvodnje i montaže niskonaponskih ormana i instalacija, sektor proizvodnje srednjenaponskih, tipskih, atestiranih razvodnih blokova postrojenja do 35 kW i sektor studijske i scenske mehanike i rasvete“, kaže Jugoslav Milošević. Dok svi pričaju o energetskoj efikasnosti, Elektrovat je gradio energetski efikasne objekte – najpre sopstvenu poslovnu zgradu u Čačku, za koju kažu da je „najpametnija i najštedljivija zgrada u Srbiji“. Po čemu je zaslužila te epitete? Inženjeri su konkretni ljudi koji priznaju samo rezultat, a svoje ideje realizuju na egzaktan način. Prvo treba reći da struju za proizvodni objekat u Čačku proizvodi solarna elektrana snage 55 kW koja se nalazi na njenom krovu. Sam poslovni objekat je napravljen kao izuzetno energetski efikasan i na njemu su iskorišćene sve najmodernije svetske tehnologije podizanja energetske efikasnosti - instalirane su takozvane pametne instalacije, koje automatski isključuju sve potrošače električne energije kada se napuste prostorije. Roletne se same usmeravaju prema suncu, grejanje se automatski uključuje i isključuje, ne samo zavisno od temperature već i od toga da li su prozori otvoreni ili zatvoreni. U svim prostorijama su instalirani senzori pokreta i tek ulaskom osobe u prostoriju uključuju se pojedini potrošači. Pomenuti objekat površine oko 1.600 kvadratnih metara greje se i hladi sa 7 kW snage, što bi bilo neznatno više od jedne TA peći. Ukupna angažovana snaga je manja od 8 W po kvadratnom metru. U toku projektovanja i izgradnje energetski efikasnog proizvodnog objekta, imali smo dva cilja. Prvi je ušteda energije, pa i novca, a drugi je da se u saradnji sa partnerom napravi pokazni objekat kojim bismo svim potencijalnim partnerima pokazali sve mogućnosti Elektrovata kao projektanta i izvođača radova. Kod nas je električna energija još uvek jeftina i nemamo svest koliko je dragocena niti smo motivisani da je štedimo. Ovaj objekat ima za cilj i podizanje svesti ljudi o tome koliko je važno štedeti električnu energiju. Elektrovat poseduje sertifikat 50001 za energetski menadžment i energetsku efikasnost i već radimo projekte upravljanja energijom za poznate, velike kompanije: HE Đerdap Kladovo, NIS a. d. Novi Sad, Rafinerija nafte Pančevo, Tetra Pak Gornji Milanovac, WTE Wassertechnik GMBH Germany (Fabrike za preradu i prečišćavanje otpadnih voda u Crnoj Gori i Makedoniji) i mnoge druge.. U proizvodnji električne energije iz obnovljivih izvora niste se zadržali samo na solarnoj elektrani? Da, pre godinu i po dana puštena je u pogon mini-hidroelektrana „Beli kamen“ na Zlatiboru, na reci Crni rzav. Snaga elektrane je 1,6 mW, godišnje proizvodnje oko 6,5 miliona kWh, priključena je na mrežu i proizvodi električnu energiju koju Elektrovat isporučuje EPS-u. Ispod nje je započeta izgradnja druge elektrane, a u planu je i treća. Tokom projektovanja i gradnje elektrane korišćene su najnovije tehnologije, koje se svode na najmanju moguću meru probleme zahvatanja vode. Ima veoma visoku iskorišćenost i potpuno je automatizovana, što znači da nema posadu. Prilikom gradnje i projektovanja se, pored svih važećih svetskih propisa, mnogo vodilo računa i o zaštiti životne sredine, odnosno zaštiti flore i faune. Druga elektrana u nizu, čija je gradnja započeta, nešto je manje snage, oko 750 kW i planirano je da bude puštena u rad ove godine. Pored same izgradnje i projektovanja mini-hidroelektrana za naše potrebe, imamo sve potrebne licence za ugradnju sistema upravljanja, kao i priključka na mrežu za druge elektrane. Radili smo dosta projekata konekcija i priključaka na mreži i trafostanica, koje svaka mini-hidroelektrana mora da ima. Pored hidroelektrana, bavimo se izgradnjom i solarnih elektrana, kako za naše potrebe, tako i za potrebe investitora. Solarne elektrane se trenutno ne grade u tolikoj meri zbog limita instalisane snage propisane od ministarstva energetike. Da li su ostali, „klasičniji“ poslovi Elektrovata otišli u drugi plan? Zadržali smo sve poslove kojima se bavimo od osnivanja firme. Tako, na primer, izvodimo elektromonterske radove na objektima velikih firmi i korporacija, kao što je Fijat, a radili su i na hidroelektranama Pirot, Đerdap, na Drinsko-limskim elektranama, na TE Kostolac i Kolubara. Scensku mehaniku firma je radila na skoro svim većim studijima u Srbiji, uključujući Pinkove studije u Sarajevu, Podgorici i Šimanovcima. Kada je u pitanju proizvodnja niskonaponskih ormana, firma proizvodi sve od najmanjih sa nekoliko osigurača, do elektromotornih pogona za daljinsko upravljanje. Srednjenaponska oprema se ovde pravi pod licencom Schneider Electric-a, čiji smo sistem integratori od 2007. godine, a zvanični partneri od 2011. godine, kada smo dobili licencu pomenute kompanije za proizvodnju srednjenaponskih ormara i osnovali ćerku firmu SNE Energy, koja je nosilac licence i proizvodnje. S obzirom na trend odlaska inženjera iz zemlje, na koji način uspevate da obezbedite kadrovsku snagu za složene poslove kojima se bavite? Elektrovat ima 80 zaposlenih, od kojih su barem trećina elektroinženjeri, i na tu činjenicu smo veoma ponosni. Svi mi znamo da su ljudski resursi najvažniji i zato se ovde neprestano ulaže u zaposlene. Napravili smo program i izdvojili od dobiti nekoliko stotina hiljada evra namenjenih rešavanju stambenog pitanja zaposlenih, zajedno sa komercijalnim bankama. Oni ovim programom praktično od firme uzimaju pozajmicu bez kamate, koju otplaćuju dok rade kod nas. Osim što putuju zbog stručnog usavršavanja, zaposleni kolektivno o trošku firme putuju u inostranstvo i turistički, i to dva puta godišnje po nekoliko dana. Tu je još niz pogodnosti koje zaposlenima daju osećaj pripadnosti firmi, kako bi uspeh firme doživeli i kao lični uspeh, jer to jeste istina. Time Elektrovat dobija još jednu misiju: da mlade stručnjake motivišu da ostanu u Srbiji, i jer oni mogu zajedničkim snagama da učine našu državu dobrim mestom za život i poslovanje, i da u njoj žive i rade kao svoj na svome, uspešni i zadovoljni. Osim toga, kroz angažman preduzetnika i malih privatnih preduzeća, Elektrovat ohrabruje mlade da započnu i razvijaju svoje firme, čime postaje važan pokretač preduzetništva u Srbiji. Za kraj, recite nam na kojim je projektima trenutno Elektrovat angažovan, i koje projekte očekujete u narednom periodu? Kako vidite Elektrovat u budućnosti? Sfera interesovanja Elektrovata u sadašnjem i bliskom budućem vremenu jeste prodaja proizvoda i usluga domaćim privatnim kompanijama kao i stranim kompanijama koje posluju na prostoru jugoistočne Evrope. Poslovanje sa javnim sektorom u Srbiji postaje sve komplikovanije i otežanije, kako zbog komplikovanih zakonskih procedura ugovaranja, tako i zbog umešanosti politike u postupke ugovaranja (zato učešće na nameštenim tenderima postaje besmisleno). Očigledno je da se globalne potrebe ljudi menjaju neverovatnom brzinom, što Elektrovatu nalaže zadatak da te nove potrebe ljudi i kompanija predvidi i svojim resursima isprati. Novi zahtevi tržišta usloviće i velike promene u Elektrovatu u pogledu kadrovskog proširenja i daljeg stručnog usavršavanja. Postojeći ljudski potencijal od prosečno 37 godina starosti, biće ojačan novim, mladim kadrovima, što je garancija da će na sve buduće tržišne izazove Elektrovat uspešno odgovoriti i svoje kupce i zaposlene učiniti još zadovoljnijim.