Trampova zbrka

To što je američki predsednik Donald Tramp nedavnom izjavom o povlačenju Amerike iz Sirije iznenadio svet koji je na takve istupe navikao, mnogo je manji problem od činjenice da je šokirao svoje saradnike u Stejt departmentu i Pentagonu. Jednostrano objašnjenje da su SAD potrošile previše novca na Bliskom istoku u potpunom je sudaru sa strateškim pravcima Vašingtona u Siriji. Upravo je ministar odbrane DŽejms Matis u više navrata isticao suprotno – da će se vojna prisutnost u Siriji povećati, a slično je najavljivao i nedavno smenjeni državni sekretar Reks Tilerson. Teško da drugačije misli njegov naslednik, militantni Majk Pompeo ili novi savetnik za nacionalnu bezbednost DŽon Bolton. To što bi povlačenje američkih snaga značilo ostavljanje ratnih saveznika Kurda na milost i nemilost turskom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu ne bi bila neka novost, mnogo veći problem je to što su SAD objektivno uložile više od bilo koga u rušenje Asadovog režima i što bi to značilo poraz američkih ambicija u Siriji. Na stranu to što bi Rusija i Turska dobile jasan signal da mogu nesmetano da planiraju postratnu arhitekturu Sirije. Teško da bi ratoborni kabinet mirno gledao na ovakav razvoj situacije. Zato sve ovo treba uzeti sa ozbiljnom dozom rezerve jer više deluje kao „predizborni Tramp“, kada je tokom kampanje najavljivao smanjenje američkog vojnog angažovanja, jer je običnim građanima zaista dosta američkog intervencionizma. Pojedini mediji su, u međuvremenu, duhovito, ali i posprdno prokomentarisali da je Tramp „pobrkao papire“ i da je reč o nečemu što je zaostalo iz kampanje. Ili Tramp zaista misli da je i dalje na čelu svoje firme, a da će ostali bespogovorno slediti njegove naume.