Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   20.09.2018. 03:44
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
Однос партија и радништва
Рачунајте на нас до избора

За синдикатима потребу имају само партије које се боре за власт. Њихова сарадња почиње уочи избора и траје до окончања гласања, као узајамно наслањање двоје немоћних да сигурније пређу улицу ван пешачког прелаза


Ако је једна од првих изјава председника Вучића као мандатара владе у јуну 2016. била да „млади морају више да раде“ и ако је из Србије исте године побегло око 60.000 људи – према неким проценама, две трећине су биле особе до 45 година старости – намећу се два закључка. Или млади Срби не воле да раде у Србији, већ у Немачкој, Шведској и Канади, или је власт и отворено одустала од стварања амбијента који не би погодовао само послодавцима с пакетима пелена. Но, од власти која иностране инвеститоре мами „јефтином радном снагом“ и не треба очекивати обиље социјално одговорних изјава, а камоли мера. Логика налаже да би њиховим пласирањем и предлагањем требало да се баве опозиционе партије и синдикати, али ко још шљиви здрав разум – оно што ове политичке актере повезује су све већа бројност и све мањи утицај. Тренутно у Србији постоји непојамних 24.000 синдиката, а од десет партија и покрета које у називу кокетирају са социјалистичким наслеђем, у Скупштини Србије представнике има њих пет. Од тога Покрет социјалиста, СПС и СДПС учествују у спровођењу неолибералне политике. Њихови чланови о овом раскораку најчешће кажу да су лепе жеље једно, а реалност Србије као неразвијене државе на периферији капитализма нешто сасвим друго. У реду, али суморни пејзаж те реалности чинe и десетине хиљада емиграната годишње. Има ли на њему уопште места за опозиционе партије и синдикате, и зашто га је све мање?


Да бисте видели овај текст морате бити активни члан и пријављени на систем.
Претплатом на електронско издање НИН-а имате могућност да пратите све наше текстове на сајту. Куповином електронске претплате обезбеђујете корисничко име и лозинку којим се пријављујете на сајт, након чега Вам сав садржај постаје доступан.

За кориснике из иностранства:
  • једномесечна електронска претплата на НИН износи 5 €
  • тромесечна електронска претплата на НИН износи 12 €
  • шестомесечна електронска претплата на НИН износи 14 €
  • годишња претплата износи 24 €
Плаћање из иностранства је могуће уплатом на девизни рачун: 160-0053800025075-48 (Упутство за уплату)

За кориснике из Србије:
  • једномесечна електронска претплата на НИН износи 700 дин
  • тромесечна електронска претплата на НИН износи 1750 дин
  • шестомесечна електронска претплата на НИН износи 2100 дин
  • годишња претплата износи 3500 дин
ПДВ је урачунат у цену. Плаћање за кориснике из Србије врши се платним картицама - "online", или путем за пренос) у банци или пошти (Упутство за уплату).
Уколико сте нов корисник и први пут купујете електронску претплату кликните овде.

Online payment
Уколико желите да продужите претплату кликните овде.

Online payment
Mastercard logoVisa Logo
Контакт особа (претплата за штампано издање):
Микаило Бодирога (nin.pretplata@ringier.rs)
Тел: 381 11 333-46-44
Жоржа Клемансоа 19
11000 Београд
Контакт особа (електронска продаја и приступ систему):
Снежана Недић (snezana.nedic@ringier.rs)
Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Ђорђе Балашевић, кантаутор

Један мој пријатељ, који се бавио психијатријом, рекао је да смо сви ми луди, али нисмо сви председници држава.

Прочитајте све мисли
bg