Za koga radi srpska vlada

Kako drugačije do teatrom apsurda nazvati činjenicu da je premijerka Srbije Ana Brnabić „pala“ na svom najvažnijem ispitu -digitalizaciji? Od svih prethodnika, baš ona, pogazivši svoju najskuplju reč, „zabila je nož u leđa“ srpskoj IT zajednici. „Dugi niz godina priželjkivali smo da u državnom vrhu imamo nekoga sa kim se može razgovarati. Sa ovom vladom, više nego sa bilo kojom ranije, barem imamo kontakt. Ovu vladu vodi osoba koja se dovoljno razume i otvorena je za komunikaciju. Kao nijedna do sada, stavila je nove tehnologije visoko na svoju agendu i napravljeni su pomaci u oblasti obrazovanja, a ima napretka i u digitalizaciji javne uprave“, reči su Milana Šolaje, direktora vojvođanskog IKT klastera. Nije li teatar apsurda, ako baš ona, koja se dovoljno razume, kao niko do sada, donese odluku da se nemačkom gigantu, jednom od najvećih svetskih proizvođača auto-guma, kompaniji Kontinental, dodeli subvencija od 9,5 miliona evra za otvaranje razvojnog centra u Novom Sadu i za zapošljavanje inženjera, najpre onih u oblasti informacionih tehnologija? Baš njoj, koja se dovoljno razume, dopala je uloga da dovede do apsurda politiku subvencija, koja se ovde sprovodi više od decenije, žilavu toliko da opstane uprkos svim kritikama i mršavim efektima. Da lošu ekonomsku meru koju su osmislili politički „arhineprijatelji“ sadašnje vlasti, razradi toliko da se subvencije, branjene argumentima kako se u najsiromašnijim delovima Srbije podstiče otvaranje fabrika i radnih mesta u industrijama koje pate od ogromne stope nezaposlenosti, sada dodeljuju i za investiciju u jednom od najrazvijenijih gradova i u industriji koja nema nijednog nezaposlenog na tržištu rada. Kako se do teatrom apsurda može nazvati situacija da Srbija novcem svojih građana podstiče globalnu svetsku kompaniju da u ovoj zemlji zaposli ili već postojeću radnu snagu, preotimajući je od onih koji već rade u IT sektoru i plaćaju porez državi, ili da je uveze iz inostranstva, isplaćujući joj plate našim parama? Subvencijama od 19.000 evra po radnom mestu, što je rekordan iznos ikada dodeljen u Srbiji. „Priča sa Kontinentalom otkriva ključni problem koji postoji na relaciji IT industrija - Vlada, a to je nedostatak vizije i jasnog plana. Ova industrija se razvila samostalno, bez pomoći države i moglo bi se sada reći da su u pravu oni koji govore da je bolje da se država uopšte ne meša. Ali uloga države postoji, da nacrta plan, postavi pravila i vodi računa dugoročnim interesima privrede i društva. Nikako joj nije uloga da uleće u šesnaesterac i postiže golove, a u slučaju Kontinentala radi se o autogolu. Zadatak države, kako mi vidimo, jeste da se odmakne par koraka i razmisli o tome kako da podstakne dalji razvoj IT sektora i kako da se njegov uspeh prelije na ostale grane privrede i celo društvo“, kaže za NIN Milan Šolaja. I možda se ova domaća industrija, jedina u kojoj nema nezaposlenih, i razvila samostalno i bez pomoći države, ali se zato Vlada postarala da joj uz obilatu državnu pomoć dovede najjaču svetsku konkurenciju. Ni manje ni više, nego drugog globalnog dobavljača svetske auto-industrije, čiji su godišnji prihodi značajno veći od srpskog BDP-a, i koji i sam ima dovoljno snage da većim platama i boljim uslovima preotme radnu snagu domaćoj industriji, a šta tek može kada mu se srpska država ponudi da sama tu radnu snagu finansira. „Zaista nemamo ništa protiv stranih investicija. Konkurencija je dobrodošla i dolazi svaki dan, pa i uprkos tome domaći IT sektor se razvio i beleži odlične rezultate. Slobodna konkurencija je dobra, ali nije dobro ako naša država dajući stranoj kompaniji državnu pomoć pomaže konkurentu“, kaže Šolaja. Odgovarajući na opasku i države i predstavnika Kontinentala da oni neće preuzimati zaposlene koji već rade u postojećim IT firmama, već će kadar dovoditi direktno sa fakulteta, NIN-ov sagovornik kaže: „Kontinental je već zaposlio 100 ljudi i oni su preuzeti iz nekih drugih firmi. Nisi ti stvorio novo radno mesto kada jedna firma raspiše konkurs za prijem radnika kojih, inače, nema na tržištu rada, nego kada zapošljava nezaposlene i tako utiče na smanjenje nezaposlenosti. A pošto ovde nezaposlenosti nema, nema ni novih radnih mesta“. Šolajin kolega, Nenad Milanović, vlasnik IT kompanije Koing, dodaje i da nije tačno da će Kontinental angažovati stručnjake direktno sa fakulteta, a to argumentuje visinom plate koju je pominjao i predsednik Vučić. „Ako se navodi da će plata biti 2.500 evra, onda to demantuje tvrdnje o angažovanju neiskusnih inženjera sa tek završenim fakultetom ili mašinskih inženjera, kao što se pominje. Toliku platu na tržištu rada imaju iskusni softverski inženjeri, oni koji već rade u postojećim kompanijama u Srbiji, na nekom od najodgovornijih radnih mesta.“ Vlada je svoju odluku pokušavala da odbrani i argumentima da Kontinental nije softverska kompanija, već proizvodi auto-gume, a lično se premijerka branila činjenicom da nisu ni autsorsing kompanija, kao britanska Endava. Država je pre godinu i po dana pokušala i toj kompaniji da dodeli subvencije, ali je odluka, nakon burne reakcije IT zajednice i javnosti, promenjena. Dodela subvencija je obustavljena, a promenjena je i Uredba o načinu dodele podsticaja investitorima. I taman kada se mislilo da su oni koji odlučuju nešto naučili na ovom slučaju - jer su listi industrijskih grana kojima je zabranjeno dodeljivati subvencije dodali i softverske kompanije - desio se slučaj Kontinental. Kontinental zaista i nije softverska kompanija, ali je njegov razvojni centar otvoren u Novom Sadu u Agenciji za privredne registre, jula 2017. registrovan kao društvo sa ograničenom odgovornošću, sa pretežnom delatnošću - računarsko programiranje, da bi onda početkom oktobra šifra delatnosti bila izmenjena, pa je sada to kompanija koja se bavi inženjerskim delatnostima i tehničkim savetovanjem. „Da li zaista iko veruje da je Kontinental za dva i po meseca promenio svoj poslovni model u Srbiji ili je reč o tome da je samo preregistrovana delatnost kako bi i po postojećim propisima on mogao da dobije državne subvencije“, pita Milanović. U srpskoj IT zajednici tvrde i da Kontinental jeste firma za autsorsing, jer će ono što se ovde uradi prodavati matična kompanija, a ne ova u Srbiji. Niti su oni ovde otvorili proizvodni pogon, niti se, za sada, zna da li im je to u planu. A šta je državi u planu, odnosno čime su se rukovodili kada su odlučivali o dodeli državne pomoći ovoj kompaniji, NIN je pitao i nadležne u Ministarstvu privrede. „Ministarstvo privrede odobrilo je podsticaje od 9,5 miliona evra privrednom društvu Kontinental automotiv. Projektom je planirano da kompanija uloži najmanje 3,71 milion evra u osnovna sredstva, nabavku opreme i softverskih rešenja. Ugovorom je planirano otvaranje najmanje 500 radnih mesta, od čega 428 inženjera i 72 radnika uprave“, kažu u Ministarstvu dodajući da će Centar za istraživanje i razvoj Kontinentala u Novom Sadu postati deo globalne korporacije koja je u 2016. ostvarila prodaju od 40,5 milijardi evra i zapošljava 220.137 ljudi u 56 zemalja. Idealna kompanija za dodelu državne pomoći. Zbog investicije od oko četiri miliona evra i zapošljavanja 500 ljudi koji već negde rade, država iz budžeta izdvaja 9,5 miliona evra. „Naša namera bila je da tokom aprila otpočnemo kampanju za bolje razumevanje dinamike razvoja IT sektora, ali nas je slučaj sa Kontinentalom naterao da reagujemo i ranije. Razlog za javnu debatu je, dakle, očigledan: da li ćemo iskoristiti svoju pamet da od Srbije napravimo bogatu zemlju ili ćemo rasprodati porodično blago i biti nadničari“, kaže Šolaja. Govoreći o podršci države IT sektoru, odnosno onome što bi trebalo da se uradi umesto davanja subvencija, Šolaja kaže da su nadležni ovih 9,5 miliona evra mogli da iskoriste za obrazovanje što većeg broja softverskih inženjera, jer nema dovoljno radne snage. „Povećavaju se kvote za upis studenata, što je dobro, ali država nema rešenje za nedostatak nastavnog kadra koji radije odlazi u privatne kompanije, gde su više plaćeni. Jedna od mogućnosti je uvođenje sistema po kome bi kompanije dotirale zarade profesora i mi imamo i konkretan predlog za rešenje ovoga problema“. On dodaje da domaće IT kompanije koje rade autosorsing, odnosno za druge, nemaju mnogo šanse da prežive ekspanziju tržišta. „Oni moraju da se specijalizuju, da pronađu ili svoju tržišnu nišu ili stabilan izvor poslova kroz partnerstvo sa nekim međunarodnim partnerom. Neke su to uspele, ali nekima je potrebna pomoć u obuci u oblastima brendinga i korporatizacije. Takođe, potrebno je vratiti poreske kredite koji su bili odličan način da kompanija finansira sopstveni razvoj, a potrebna nam je i fizička infrastruktura za osnivanje što većeg broja poslovnih parkova“, kaže sagovornik NIN-a naglašavajući da domaće kompanije treba podsticati da ulažu u centre za razvoj i istraživanja, kako bi svoje proizvode izvozili na svetska tržišta. „Ako ćemo se baviti subvencijama, onda je to ciljna grupa. Cilj je da se intelektualna prava zadrže u Srbiji, da se ovde sliva profit i plaća porez. Softver made in Serbia može da bude moto za koji i te kako imamo podlogu i mnoštvo primera domaćih kompanija koje imaju međunarodnu reputaciju. Država može da se pozabavi kampanjom za promociju Srbije kao zemlje iz koje stižu sofisticirana rešenja za svetska tržišta.“ Nije li pomalo ambiciozno tražiti to od onih koji promovišu Srbiju kao zemlju jeftine radne snage, a i onda kada su rešili da zaigraju na kartu „više lige i prvoklasnih investitora“, uradili su to naopako, spotičući sopstvenu privredu, a ne promovišući je? I opet o apsurdu. Nenad Milanović je pisao centrali Kontinentala sa ciljem da ih upozori kako lokalni menadžment u Srbiji igra po pravilima koja i nisu baš u duhu slobodne konkurencije i standarda EU. Kao vlasnik kompanije koja posluje i u Britaniji i u SAD, tvrdi da ga ne bi začudilo da na kraju, ako već Vlada Srbije neće, sam Kontinental odustane od subvencija. „Nema gore poruke Vladi Srbije nego da joj investitor kome je dodelila subvencije te pare vrati“, kaže Milanović. Samo, ima li tog šamara koji može otrezniti srpsku vlast opsednutu imidžom kao jedinim argumentom zbog koga je častila Kontinental? Još jedino da utvrdimo da li je u pitanju imidž Srbije kao investicione destinacije ili imidž njenog predsednika kod nedovoljno informisanih birača. Kontinental u Srbiji U Ministarstvu privrede su izbegli da odgovore na pitanje NIN-a šta je sa ugovorom o subvencionisanju kompanije Kontinental, ali su zato podsetili da je ovo preduzeće u Srbiji ušlo još 2008, privatizacijom Kolubare Univerzal, dok danas u Velikim Crljenima proizvodi gumene pokretne trake. NJihov ogranak, Kontitek fluid u Subotici ima fabriku cevi i creva za automobilsku industriju, a u martu 2017. Kontinental je izgradio i novi pogon u Subotici, u kome 930 radnika proizvodi fluidni program za turbo aplikacije automatskog menjača.