Izađi na crtu - tržištu

Izađi na Berzu! Kao: izađi na crtu! Tako zvuči, zar ne? Tako, u stvari, i jeste. Poslednjih desetak dana projekat Beogradske berze „Izađi na Berzu!“ privukao je neuobičajeno veliku pažnju i stručne javnosti i medija, ali, ono što je najvažnije, i onih kojima je dominantno usmeren - vlasnicima srednjih i velikih kompanija iz privatnog sektora. Ključni cilj projekta je da u narednih godinu dana dođemo do tri uspešne, danas privatne kompanije koje će doneti odluke o izlasku na tržište, odnosno odluke o sprovođenju postupka inicijalne javne ponude i listiranja akcija na Beogradskoj berzi. Za ekonomski razvijeni deo Evrope i sveta projekat sa ovakvim ciljem ne donosi ništa novo, no Srbiji bi mogao da donese mnogo toga. Naime, lična ekonomska moć predstavljala je i predstavlja, naročito građanima zemalja istočne Evrope, najvredniji indikator uspeha tranzicije ka tržišnoj privredi. Ukoliko bi međusobno poredili te zemlje, u tom smislu bi ih svakako mogli razvrstati u barem tri grupe. U prvoj su zemlje u kojima je standard građana značajno porastao i približio ih standardu građana zemalja zapadne Evrope, u drugoj su države koje su još daleko od toga, a u trećoj su one između. Prva, najuspešnija grupa, između ostalog, ima jednu zajedničku karakteristiku: razvijeno tržište kapitala, koje je takvim postalo ne nečijim dekretom, već činjenicom da je privatizacioni proces u tim zemljama otpočeo privatizacijom najčešće najvećih i najvrednijih kompanija. One su imale ulogu ledolomaca koji su prokrčili put ostalima, a pre svega privatnom sektoru, kojem tržište kapitala ionako nije potrebno zarad privatizacije, već zarad kapitala. Primeri za to su u prvom redu Poljska, a dobrim delom i Mađarska. Srbiji se to nije desilo. Kada je postalo jasno da više nije moguće očekivati privatizacionog ledolomca, Beogradska berza se repozicionirala u svojoj poslovnoj strategiji, fokusiravši se na privatni sektor. U svom repozicioniranju, Beogradska berza se u velikoj meri oslonila na nalaze Evropske unije koja identifikuje razvoj tržišta kapitala kao preduslov razvoja njene ekonomije. U tom smislu, Evropska komisija u svojoj strategiji rasta „Evropa 2020“ zaključuje da su dugoročni izvori finansiranja ključni za razvoj i poboljšanje konkurentnosti Evropske unije i da u uslovima ograničenih mogućnosti bankarskog finansiranja, usled regulatornih promena izazvanih poslednjom ekonomskom krizom, mogućnost obezbeđivanja kapitala na tržištu kapitala postaje dominantno važno pitanje. Takođe, u cilju ubrzavanja privrednog rasta, podsticanja inovativnosti i podizanja stope zaposlenosti, EU je novembra 2014. usvojila strategiju Capital market union. Bazirano na pretpostavci da Srbija deli ove ciljeve Unije, da se zaključiti da je Srbiji potrebno bitno razvijenije tržište kapitala kako bi uspela da ostvari značajnije stope rasta ekonomije. Ovim tim pre jer je do sada više puta dokazano da one zemlje koje imaju nedovoljno razvijeno tržište kapitala, a posebno tržište akcija, kontinuirano beleže ispotprosečne stope rasta nacionalne ekonomije. S tim u vezi, nova strategija Berze, čiji je projekat „Izađi na Berzu!“ važan deo, ima za cilj otključavanje zamrznutog domaćeg i privlačenje inostranog kapitala, te njihovo aktiviranje u funkciji ekonomskog rasta kreiranjem novih, investitorima privlačnih investicionih alternativa, a privatnim kompanijama novog, do sada nekorišćenog izvora finansiranja. Posmatrajući dostupne alternative na srpskom finansijskom tržištu, uočljiv je snažan paradoks. Naime, u vremenu istorijski najnižih kamatnih stopa, krediti privredi stagniraju ili rastu tek marginalnim stopama, dok, istovremeno, apetiti privatnog sektora za eksternim finansijama rastu. Sa druge strane, desetine miliona evra investicija u hartije od vrednosti se na mesečnom nivou izvozi iz Srbije na razvijena tržišta kapitala, na kojima se i kapitalom iz Srbije, posredno, finansira razvoj inostranog privatnog sektora u, po prirodi stvari, već razvijenim ekonomijama. Nudeći odgovor na ovaj paradoks, Beogradska berza, zajedno sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) i Prajs-Voterhaus-Kupersom, ima ambiciju da privatnom sektoru približi i demistifikuje do sada neuočenu alternativu koja mu stoji na raspolaganju, težeći da motiviše privatni sektor da „izađe iz kutije“ u kojoj dominira stav da eksterne finansije predstavlja samo i isključivo dug, da u strahu od balasta duga u tržišnoj utakmici ne odlaže rast i razvoj, već da strategijske vizije rasta i razvoja finansira prikupljanjem kapitala na tržištu. Cilj je ambiciozan, ali ostvariv jer je krajnje jednostavan: alokacija kapitala iz tačaka nedovoljne dinamike i oplodnje u tačke efikasne uposlenosti. Berzine adute u nameri da se konačno i tržište kapitala uvrsti u nacionalnu ekonomsku jednačinu čini duo: privatni sektor i inovativnost. Projekat „Izađi na Berzu!“ usmeren je, dakle, na srednje i velike kompanije privatnog sektora. Kako bi fokus ove Berzine strategije na privatni sektor bio sveobuhvatan, paralelno se, drugim projektom, pristupilo još osetljivijem segmentu privatnog sektora: mikro i malim preduzećima. Mikro i mala preduzeća predstavljaju danas u svetu „osnovne ćelije inovativnosti“. Najčešće, posebno startap, odnosno mikropreduzeća, iz objektivnih razloga regulacije, gotovo da nemaju pristup nijednom segmentu finansijskog tržišta, naročito ne bankama. S obzirom na to da problem nije lokalan, već globalan, globalan je i odgovor na ovaj izazov i naziva se – kraudfanding (crowdfunding). On je u mnogo čemu nalik berzanskom tržištu, ali je ipak karakterisan determinantama koje ga ostavljaju ispod radara regulacije tržišta kapitala, čineći ga naročito fleksibilnim za prikupljanje kapitala u obimu znatno manjem od onog uobičajenog na konvencionalnim berzama. Tehnološki, reč je o globalnim, fizički neadresiranim platformama. Upravo sa jednim od globalnih lidera, Beogradska berza je početkom ove godine potpisala sporazum kojim su otvorena vrata inovativnim srpskim startapima, ali jednako važno, i srpskim investitorima, te će im karakteristike, procedure, prednosti i rizike ovog koncepta uskoro i aktivno predstaviti u habovima inovativnih kompanija. I kraudfanding projekat ima višestruke ciljeve. Pre svega, omogućavanjem pristupa kapitalu na tržištu, najinovativnijim startapima biće omogućeno da rastu, proizvode i zapošljavaju u zemlji, što osim ekonomske, ističe i demografsku dimenziju ovog projekta. Nadalje, sama Berza ima ambiciju da promoviše koncept jer na taj način kreira grupu izuzetnosti među najinovativnijim kompanijama, koja prolazeći kroz procese kraudfandinga, praktično stiče iskustvo koje se lako konvertuje u inicijalne javne ponude na berzanskom tržištu, u narednoj iteraciji. Time se aktivno kreira potpuno nova generacija preduzetnika kojoj transparentnost u poslovanju predstavlja potrebu, a ne prepreku. Dakle, „Izađi na Berzu!“ jeste poziv da se izađe na crtu. Tržištu!