Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   18.11.2018. 01:28
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
Уводник
Благо гладнима и жеднима

Власт у Србији уверена је да се понаша хришћански, јер је Исус рекао: „Благо онима који су гладни и жедни...“ Само, он је мислио на оне који су гладни и жедни - правде. А не на оне који су буквално гладни и жедни

Жестоки притисци из западних центара моћи на председника Александра Вучића уочи, а нарочито после, доливања уља на ионако запаљиву ситуацију на Косову и Метохији, само су мачји кашаљ према изазовима са којима се суочава премијерка Ана Брнабић. Она је уочи реконструкције Владе просто притерана уза зид - принуђена је да бира између два решења, а није сигурна шта је за њу и за Србију боље. Тим пре што такве уцене није очекивала. Добро, можда и јесте, јер зна и она чија је у Србији последња, али се сигурно није надала другим притисцима из СНС-а. Зато мора да ју је као гром из ведра неба погодио неочекивани ултиматум.

На срећу, не мора попут Николе Пашића да бира између рата и мира, али је дилема подједнако тешка, јер од њене одлуке зависи судбина демократије и парламентаризма у Србији. Суочена са до сада највећим изазовом, одлучила се за соломонско решење и реконструкцију је одложила за боља времена. Званично, док се не смири ситуација на Косову. А шта ако се уплашила да њена одлука може додатно да продуби унутрашњу кризу и угрози националне интересе? Њена неодлучност има посебну специфичну тежину у ситуацији када је неизвестан наставак бриселских преговора Београда и Приштине, па чак и учешће Србије на предстојећем самиту Европска унија - Западни Балкан у Софији.

И само јој је још фалио Владимир Ђукановић! А он прети да ће поднети оставку на место посланика СНС-а ако премијерка не исели из Немањине Зорану Михајловић!? Да то није била кап која је прелила чашу? Да ли је због тог премијерка, након четворочасовног разговора са Вучићем, одложила реконструкцију док се Ђукановић не охлади? Да ли је за власт важнија судбина Ђукановића од будућности земље, од статуса Косова и европских интеграција Србије?

Неко би Ани Брнабић требало да каже да се не плаши за Ђукановића. Па он је ономад тврдио да је цена од 83.000 евра за новогодишњу јелку „ненормална“, да је то „потпуно сумануто“, да се „на малим стварима пада“... Мали, наравно, није пао, а чим је Вучић стао на његову страну и Ђукановић је променио плочу - те „то је најквалитетнија јелка“, те „купљена је за наредних 10 година“... А има гаранцију само 12 месеци, дакле само до прве Нове године, а не до 2028. Али не мења Ђукановић своје мишљење тако лако. Само кад председник каже другачије. Зато је страх Ане Брнабић безразложан. О другим стварима би она требало да брине. Ђукановић ће се већ некако снаћи.

Фрка на Косову у други план је бацила и „сјајну“ вест - њу је, додуше, Вучић најавио још после разговора са Тачијем у Бриселу - да су просечне плате у јануару достигле рекордних 422 евра. Додуше, обрачунате су по новој методологији, али су по тој истој методологији, бар тако тврди званична статистика, за 46 евра веће него у јануару 2017. Да ли је и вама плата повећана за 12,2 одсто? Знам да многима није, некима је чак и смањена, па је другима морала да порасте и за 20 одсто.



По старој методологији, од 2014. наовамо никад у јануару просечна плата није била већа од 337 евра. Е, тих 337 евра из јануара 2017. по старој, износи 376 евра по новој методологији. Само, џаба се радујете. У осталих 11 месеци разлике скоро и да нема. А то значи да ће просек до децембра ове године (када се, због новогодишњих и божићних празника, уз редовну плату обично исплаћује и део аконтације за јануар) тешко бити већи од 440-450 евра. Иако је Вучић за 2018. до краја године обећао просек од 480-490 евра. Ко у то верује нека прочита текст о 50 његових неиспуњених обећања. Мање ће се разочарати за седам-осам месеци. А, ко зна, можда је Вучић решио да ово обећање испуни. Да, и то је могуће - само да држава још бар 500 страних компанија са по 500 радника части са по 9,5 милиона евра, а да у њима плате буду 2.500 евра. Е, то већ није могуће. Иако се Вучић и Брнабићева хвале да нам ове године све иде много боље и да је вишак у државној каси крајем марта био осам милијарди динара. Као да није био толики и у ово време 2017.

Упркос свему, не сумњам да је власт у Србији уверена да се понаша хришћански према својим поданицима. Исус јесте рекао: „Благо онима који су гладни и жедни...“ Само, мислио је на оне који су гладни и жедни - правде. У Србији су многи гладни и жедни. Не правде, већ буквално.



Милан Ћулибрк


Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Ђорђе Балашевић, кантаутор

Један мој пријатељ, који се бавио психијатријом, рекао је да смо сви ми луди, али нисмо сви председници држава.

Прочитајте све мисли
bg