Blago gladnima i žednima

Žestoki pritisci iz zapadnih centara moći na predsednika Aleksandra Vučića uoči, a naročito posle, dolivanja ulja na ionako zapaljivu situaciju na Kosovu i Metohiji, samo su mačji kašalj prema izazovima sa kojima se suočava premijerka Ana Brnabić. Ona je uoči rekonstrukcije Vlade prosto priterana uza zid - prinuđena je da bira između dva rešenja, a nije sigurna šta je za nju i za Srbiju bolje. Tim pre što takve ucene nije očekivala. Dobro, možda i jeste, jer zna i ona čija je u Srbiji poslednja, ali se sigurno nije nadala drugim pritiscima iz SNS-a. Zato mora da ju je kao grom iz vedra neba pogodio neočekivani ultimatum. Na sreću, ne mora poput Nikole Pašića da bira između rata i mira, ali je dilema podjednako teška, jer od njene odluke zavisi sudbina demokratije i parlamentarizma u Srbiji. Suočena sa do sada najvećim izazovom, odlučila se za solomonsko rešenje i rekonstrukciju je odložila za bolja vremena. Zvanično, dok se ne smiri situacija na Kosovu. A šta ako se uplašila da njena odluka može dodatno da produbi unutrašnju krizu i ugrozi nacionalne interese? NJena neodlučnost ima posebnu specifičnu težinu u situaciji kada je neizvestan nastavak briselskih pregovora Beograda i Prištine, pa čak i učešće Srbije na predstojećem samitu Evropska unija - Zapadni Balkan u Sofiji. I samo joj je još falio Vladimir Đukanović! A on preti da će podneti ostavku na mesto poslanika SNS-a ako premijerka ne iseli iz Nemanjine Zoranu Mihajlović!? Da to nije bila kap koja je prelila čašu? Da li je zbog tog premijerka, nakon četvoročasovnog razgovora sa Vučićem, odložila rekonstrukciju dok se Đukanović ne ohladi? Da li je za vlast važnija sudbina Đukanovića od budućnosti zemlje, od statusa Kosova i evropskih integracija Srbije? Neko bi Ani Brnabić trebalo da kaže da se ne plaši za Đukanovića. Pa on je onomad tvrdio da je cena od 83.000 evra za novogodišnju jelku „nenormalna“, da je to „potpuno sumanuto“, da se „na malim stvarima pada“... Mali, naravno, nije pao, a čim je Vučić stao na njegovu stranu i Đukanović je promenio ploču - te „to je najkvalitetnija jelka“, te „kupljena je za narednih 10 godina“... A ima garanciju samo 12 meseci, dakle samo do prve Nove godine, a ne do 2028. Ali ne menja Đukanović svoje mišljenje tako lako. Samo kad predsednik kaže drugačije. Zato je strah Ane Brnabić bezrazložan. O drugim stvarima bi ona trebalo da brine. Đukanović će se već nekako snaći. Frka na Kosovu u drugi plan je bacila i „sjajnu“ vest - nju je, doduše, Vučić najavio još posle razgovora sa Tačijem u Briselu - da su prosečne plate u januaru dostigle rekordnih 422 evra. Doduše, obračunate su po novoj metodologiji, ali su po toj istoj metodologiji, bar tako tvrdi zvanična statistika, za 46 evra veće nego u januaru 2017. Da li je i vama plata povećana za 12,2 odsto? Znam da mnogima nije, nekima je čak i smanjena, pa je drugima morala da poraste i za 20 odsto. Po staroj metodologiji, od 2014. naovamo nikad u januaru prosečna plata nije bila veća od 337 evra. E, tih 337 evra iz januara 2017. po staroj, iznosi 376 evra po novoj metodologiji. Samo, džaba se radujete. U ostalih 11 meseci razlike skoro i da nema. A to znači da će prosek do decembra ove godine (kada se, zbog novogodišnjih i božićnih praznika, uz redovnu platu obično isplaćuje i deo akontacije za januar) teško biti veći od 440-450 evra. Iako je Vučić za 2018. do kraja godine obećao prosek od 480-490 evra. Ko u to veruje neka pročita tekst o 50 njegovih neispunjenih obećanja. Manje će se razočarati za sedam-osam meseci. A, ko zna, možda je Vučić rešio da ovo obećanje ispuni. Da, i to je moguće - samo da država još bar 500 stranih kompanija sa po 500 radnika časti sa po 9,5 miliona evra, a da u njima plate budu 2.500 evra. E, to već nije moguće. Iako se Vučić i Brnabićeva hvale da nam ove godine sve ide mnogo bolje i da je višak u državnoj kasi krajem marta bio osam milijardi dinara. Kao da nije bio toliki i u ovo vreme 2017. Uprkos svemu, ne sumnjam da je vlast u Srbiji uverena da se ponaša hrišćanski prema svojim podanicima. Isus jeste rekao: „Blago onima koji su gladni i žedni...“ Samo, mislio je na one koji su gladni i žedni - pravde. U Srbiji su mnogi gladni i žedni. Ne pravde, već bukvalno.