Deca od decimala

Kad kažemo „brojevi“, obično pomislimo na matematiku ili statistiku, ali o njima se bar isto toliko priča i u gramatici maternjeg jezika. Brojevi su jedna od deset vrsta reči, većim delom promenljiva, i dele se na nekoliko podvrsta: osnovni, redni, zbirni, razlomci, muškolični (oni tipa dvojica, petorica) i još poneki. Često, i kad znamo kako glasi neki broj, nismo sigurni kakav će oblik imati imenica posle njih. O tome je u časopisu Jezik danas pisao Vlado Đukanović (naravno ne onaj koji ima redovnu emisiju na televiziji „Kopernikus“, nego lingvista istog imena i prezimena čiju emisiju Put u reči, nadam se, slušate petkom na Prvom programu Radio Beograda). On navodi da je na jednoj maloj maturi bio postavljen zadatak: „Napisati odgovarajući oblik reči ’momak’ uz brojeve 23, 16 i 21.“ Mnogi đaci su uz 23 pogrešno napisali „momaka“, zaboravljajući da uz svaki broj s poslednjom cifrom 2, 3 ili 4 upotrebljavamo imenicu u tzv. paukalu (nekada nazivanom „dvojina“), a tek od 5 nadalje u množini: 22, 23, 24 momka, a 25, 26 itd. momaka. Ni za oblik broja nismo sigurni kako glasi kad je napisan ciframa. Đukanović navodi rečenicu „U predstojećem periodu će zaposliti još 24 radnika“, što bi se moglo pročitati „dvadeset četiri radnika“, ali i „dvadeset četvoricu radnika“ (ako su svi muškarci) ili „dvadeset četvoro radnika“ (ako ima i muškaraca i žena). Rečenica „Na listi čekanja za prijem je 2.263 dece“, opet, dopušta samo zbirni broj: „dve hiljade dvesta šezdeset troje dece“. Znamo koliko se ovih dana govorilo o niskom natalitetu i o merama koje je vlast predložila protiv toga, a koje su vrlo kritički primljene u javnosti. Đukanović je otkrio da ta bela kuga izaziva probleme čak i u gramatici. „Statistika kaže“ – veli on – „da na jedan bračni par sada dolazi 0,9 dece. Majka Jugovića imala je devetoro dece... a prosečna majka u Srbiji danas ima nula zarez devet dece. Ili nula zarez devetoro dece? Ili nula zarez devet od jednog deteta?... Razmislite... i otkrićete zastrašujuću činjenicu da za taj strašni podatak ne postoji dobra konstrukcija u srpskom jeziku. Ako ništa drugo, možda bi to bio dobar razlog da se malo poradi na podizanju nataliteta u ovoj zemlji.“