Кутлача је у Србији јако важан инструмент. Људи из врха власти стално говоре „ја ћу дати“, али не кажу од кога ће узети, а казан је све празнији. Људи одлазе и ускоро неће бити народа ни за шта, ни да ради, ни да хапси, ни да гласа
Професора економије на Филозофском факултету у Београду Миодрага Зеца бије глас да нема длаке на језику. Није је имао ни у фебруару 2014, када је уочи ванредних парламентарних избора за НИН говорио о српској „казино економији“ и упозоравао да опасност од тоталитаризма или анархије није искључена и да ћемо, ако изостану стратешке промене, преврнути казан у борби да свако уграби бар нешто за себе. Четири године касније НИН се одлучио на експеримент - његове старе одговоре смо преформулисали и од њих направили питања за нови интервју. Сами просудите колико се Србија променила за један пун четворогодишњи мандат, током којег су грађани два пута излазили на ванредне парламентарне, једном на редовне председничке и још једном на локалне изборе у Београду и још неким општинама.
